SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 24. po Pedesetnici[1]
1977. godine u manastiru Ćelije
 
Gospod je kroz svoje Sveto Evanđelje kazao strašnu istinu o nama ljudima.
Šta je ovaj svet? Šta je zemlja? More smrti, a mi ljudi davljenici u tom moru. Niko nije izuzet, svi su davljenici u moru smrti. To nam otkriva danas Evanđelje, kada Gospod poziva Svoje učenike, ribare Galilejske: Petra i Andriju, Jakova i Jovana. Čudna reč Spasova, čudna Blagovest Njegova: „Hajdete za Mnom i ja ću vas učiniti lovcima ljudi“.[2] Kakvim lovcima ljudi, Gospode! Ljudi, zverinje? Šta su ljudi? Još gore, ljudi su davljenici smrti, davljenici u moru smrti. Tu izlaza nema. Svi umiru, svi se raspadaju, svi se razmile u crve. Vi se hvalite čovekom, hvalite ljudi kulturom, civilizacijom! Šta je sve to? Bljuvačke, bljuvačke, bljuvačke. A smrt? Eto, u meni i tebi, i oko mene i oko tebe, i u nama svuda smrt! Davljenici smrti! Eto, to je istina koju nam Gospod danas objavljuje u Svetom Evanđelju, strašna istina.
Ali, kako to mogu Tvoji Galilejci postati lovci ljudi? Koje su to mreže koje će nas ljude izvaditi, izvući iz ovog poraza smrti? Gde su te mreže? Gospod ih dade – to je On sam. On je ovu zemlju, On ovu našu planetu, On ovu pepeljugu našu koju nazivamo zemljom, On je pretvorio u Ostrvo Vaskrsenja. Jedini On pobedio smrt, vaskrsao, i nama ljudima podario Život Večni. To je ta Blaga vest, to je to što je Gospod Hristos jedini mogao dati ljudima i niko drugi. To je ono što svi gonioci Hrista, od Pontija Pilata, preko Dioklecijana, pa do današnjeg dana[3], to je ono što vera u Gospoda Hrista drži u svim srcima ljudskim, u svim srcima hrišćana, i spasava nas iz mora smrti. I bez toga, bez Vaskrsenja iz smrti, ovaj svet nema nikakvog smisla.
Čovek u njemu, šta je bedni čovek? Vreća crva, vreća slabosti i nemoći. Čovek – kakva velika beda bez Hrista! Idući za Gospodom Hristom čovek dobija smisao u ovom svetu. Jer, bez Boga, bez Njega, nas smrt davi, smrt svakog od nas davi i udavljuje. Zato je vera u Gospoda Hrista svakom ljudskom biću neophodna. Zato je vera Hristova, evo dve hiljade godina, prolazila i prolazi, kroz šibe i stradanja i muke i nevolje. Pa ipak, goneći Hrista ne mogu da unište veru Hristovu. Što je smrt za nas hrišćane? Ništa! Mi se ne bojimo smrti. Jurišite sa svima atomskim bombama na nas. Ništa, ništa, ništa nam ne može zameniti Gospoda Hrista u ovome svetu!
Zato smo mi za Njega. Zato mi kroz sve muke i nevolje prolazimo. Evo, dve hiljade godina tako je Hrišćanstvo došlo i do nas, gonjeno uvek, gonjeno danas, gonjeno sutra, gonjeno juče, ali besmrtni Mučenici, besmrtni Hristovi sledbenici. …[4] Zemlja postala Ostrvo Vaskrsenja, kroz Vaskrsenje Gospoda Hrista – to je najvažniji doživljaj u istoriji sveta, to je najvažnija istina, to je najvažnija Blagovest. Zato je Gospod Hristos i jedini imao pravo da nazove Svoje Učenje Evanđeljem, Blagovešću. I ništa mimo Njega, bez Njega i Njegovog Svetog Evanđelja, bez Njegovog Svetog Vaskrsenja.
Šta je ovaj svet? More potopa, more smrti, more gnoja, more gorčina! Ne vredi biti čovek, ne vredi biti čovek bez Hrista! Idući za Gospodom Hristom, i ja i ti, brate i sestro, dobijamo smisao Večnog Života. Pobedio smrt za nas i oko nas, Gospod Hristos jedini i nenadmašan, niko Njega ne može zameniti ni u jednim od ljudskih svetova, niko ne može dati ono što On daje. Daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večnu Dobrotu, sve što ispunjuje Večni Život u onom i u ovom svetu. I Večni Život nas hrišćana počinje u ovom svetu da se produži kroz kapiju smrti. Zato, mi hrišćani uvek smo dobre volje[5], veli Apostol Pavle. Mi znamo: jači smo od smrti – a ko je veći neprijatelj čoveku od smrti? Kada nju pobeđujemo mi pobeđujemo sve neprijatelje svoje, i osiguravamo sebi besmrtni Život Večni. Da, zemlja, zemlja je postala Ostrvo Besmrtnosti. Tako je Gospod vaskrsnuvši pobedio smrt i objavio Carstvo Besmrtno Božije u ovom svetu.
Čuli ste danas iz Svetog Evanđelja kad su Apostoli ostavili sve, prvo ostavili mreže, to je bio njihov zanat, i pošli za Njim, za Gospodom Isusom, Koji u to vreme, u ta tri dana nije učinio nikakvo čudo.[6] Oni su osetili nešto u Njemu, osetili su nešto neobično, nešto što niko od ljudi ne može dati, On daje. I ostavili su mreže, Andrej i Petar i Jovan i Jakov, ostavili su i oca svog i svu rodbinu. Mreže i oca, sve što su imali u ovom svetu ostavili su, i pošli za Onim Koji ovo ostrvo smrti pretvara u Ostrvo Besmrtno, za Gospodom Hristom. I hođaše, veli se u Evanđelju danas, čuli ste, Gospod Hristos prohođaše Galileju isceljujući svaku bolest i svaku nemoć, propovedajući Evanđelje o Carstvu Božijem[7]. To je Carstvo Gospoda Hrista nad smrću, nad životom, nad bolestima, i nad svim što naš zemaljski život ispunjuje. Bez toga ovaj život je užas i strahota, muka i mučenje.
Evanđelje Carstva i obećanje Carstva Hristovog. Kakvog Carstva? Carstva Boga Oca i Sina i Svetoga Duha.
Mi u Oče našu svakodnevno molimo: da dođe Carstvo Tvoje. A gle, mi smo ovu zemlju, mi ljudi, ne tigrovi, ne vukovi, ne životinje, nego mi ljudi – pretvorili smo ovu zemlju u ostrvo smrti. Mi smo krivi pred svim stvorenjima, pred svim životinjama, pred svim pticama, za sve muke, za sve smrti, koje daje ovaj zemaljski svet. I čovek se hvali – čime, čime? Gnojem, gnojem, gnojem.
Da dođe Carstvo Hristove Pravde, Carstvo Hristove Ljubavi, da dođe Carstvo Tvoje, da dođe Carstvo Večne Ljubavi, Carstvo Večne Pravde, kao večna braća, svaki je čovek večni i besmrtni brat, i tvoj i moj. Kako ti dižeš na njega ruku, kako ogovaraš njega, kako možeš njega da ozlobiš? Čovek – to je besmrtni brat, i u ovom i u onom svetu, brat. Pazi šta radiš sa čovekom uopšte, kako gledaš čoveka uopšte, kako gledaš na ljude. Gledaj na njih kao na besmrtnu braću, kao na one koji će s’ tobom živeti na onome svetu, počevši od ovoga sveta.
A mi, takvi ljudi, Hristovi ljudi, čime živimo? Tom Blagovešću Gospoda Hrista, tom Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom Ljubavlju. Ko je jači od hrišćana u ovome svetu? Niko! Ko je moćniji? Niko. Kroz sve smrti mi ćemo (ići) pevajući: Hristos Voskrese! Kada je veliki Svetitelj Božiji Grigorije Bogoslov, obratio se svojim čuvenim besedama goniocima Hrista i Hristove vere, on je rekao: Znajte, mi imamo sigurnu pobedu. Mi ćemo vas pobediti. Naša pobeda, to je smrt za Gospoda Hrista. Jer, kroz smrt Gospoda Hrista mi idemo Vaskrslome Gospodu Bogočoveku moćnijem od svih svetova.od svih sunaca, od svih ljudi, od svih kraljeva i careva. To je Carstvo Gospoda Hrista!
On je osnovao Crkvu Svoju kao Carstvo Nebesko. A Crkva – to vam je lađa, lađa na moru smrti. Blago onome ko je u Hristovoj Crkvi, koji živi Njegovim Zapovestima, Njenim Duhom, Njegovim Zakonom. Jer, lađa Crkve sve nas verne nosi i iskrcava na obalu Neba, na Nebeske obale nas iskrcava. Šta nam mogu činiti ljudi?
Kada je Gospod na dan Pedesetnice, na Duhove, poslao Duha Svetog[8], Apostoli se potpuno promenili, postali novi ljudi, puni sile, vaskrsavali mrtve i isceljivali od svih bolesti, činili čudesa neiskazana. Šta je to? Otkuda to njima Galilejcima? Kada su oni postali lovci ljudi? Na Duhovdan, kada je Duh Sveti sišao na njih …[9] dao sile i moći da su krenuli u svet propovedajući Spasitelja Hrista. Oni, oni Galilejci, oni koji su udarili na Rimski svet, rimske filosofe i naučnike, na careve i kraljeve Rimske, i pobedili Rimsku imperiju, ne topovima, ne avionima, ne bombama. Ne! Ovce pobedile vukove krotošću svojom. Evanđelskom propovedi oni su učili svet neznabožački, svet pretvorili u tor Hristov, i pobedili, pobedili Rimsku imperiju. Takva je sila hrišćanska! Ne oružjem, ne topovima, mi ne ratujemo – mi ratujemo Evanđeljem Gospoda Hrista. Ljubimo neprijatelje svoje, molimo se Bogu za njih[10], to je veliko bezumlje, a(li) to je naša dužnost, svakodnevna dužnost. Kada to imamo mi imamo druge svetove koje …[11] stalno, stalno čini čudesa, vaskrsava duše iz mrtvih, vaskrsava tela iz mrtvih.
Mi Srbi imamo sigurne svedoke tog večnog Evanđelja Gospoda Hrista: Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Prohora Pčinjskog, Svetog Simeona Mirotočivog, Svetog Cara Lazara. Bezbrojni Svetitelji Srpski, eto, i danas čine evanđelska čudesa u Srpskome rodu. Koliko je njih isceljenih danas, koji sa verom neprekidno klanjaju se i mole se u ime Svetitelja Božijih. Mi imamo sigurnu pobedu nad smrću, a to je naša vera u Gospoda Vaskrslog. I ta vera vodi sa sobom i za sobom evanđelsku ljubav, pravdu, život, evanđelsku dobrotu.
I mi hrišćani, koji hoćemo da živimo po toj veri Hristovoj i Večnim Istinama Hristovim, time ljubimo braću i sestre. Naš zemaljski svet, naš zemaljski život ne vredi ništa bez pobede nad smrću. Roblje smrti – to smo mi bez pobede Gospoda Hrista; davljenici u moru smrti – to smo mi bez Njega. Sa Njim, sve se menja. Sa Njim vaskrsavaš iz svih smrti, sa Njim pobeđuješ sve smrti, pobeđuješ sve grehe, sve đavole. I znaj, kada živiš nekom evanđelskom vrlinom: verom, ljubavlju, milostinjom, ti se ukrcavaš u jedan siguran čamac koji plovi po moru smrti i dovodi te do obale Neba, i iskrcava te na obale Neba. Da! Svaki uzdah, svaki krsni znak koji tvoriš za sebe i za brata tvoga pored tebe, sve je to svedok tvoga vaskrsenja, tvoje besmrtnosti, tvoje sile, tvoje moći.
Zato, veru treba čuvati kao najveću svetinju. Vera to su oči duše naše, hiljade očiju – to je vera. I ti kao hrišćanin vidiš pravi put pred sobom, put koji vodi iz smrti u besmrtnost, iz smrti u Život Večni, idući samo za Gospodom Hristom. Kako mi idemo za Njim? Mi idemo verom, ljubavlju, pravdom, dobrotom, svim vrlinama evanđelskim mi idemo za Gospodom Hristom. A On, kuda vodi? U Carstvo Nebesko, u večni Raj, i tebe i mene i svakoga koji svim srcem ide za Njim, svim srcem veruje u Njega.
Neka bi Blagi Gospod tu veru, tu silu nebesku, tu silu Hristovu, uselio u srca naša, eda bismo mi živeli u ovome svetu i pobedili sve smrti Vaskrslim Gospodom, sve grehe, sve đavole, sve demone. I stigli u Nebeske svetove da tamo sa Presvetom Bogomajkom i svima Svetima slavimo Čudesnog Gospoda Koji je pobedio sve smrti. I da Mu večno služimo u svima danima i svima vremenima i svima večnostima, kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 4, 12-25
  2. Mt. 4, 19
  3. Otac Justin ovde misli na komuniste kao gonitelje Hrista i Crkve i hrišćana. – Prim. uredn.
  4. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  5. 2 Kop. 6,10
  6. Mt. 4, 20-22
  7. Mt. 4, 23
  8. D. Ap. 2,1-4
  9. Isto
  10. Mt. 5,44
  11. Isto

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *