SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 23. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Hiljadu metara iznad zemlje čovek se na zemlji ne vidi. A kako to da čovek može da smesti Boga? Kakva se to tajna zbiva i sa mnom i s tobom, brate i sestro? Gle, danas ste u Svetom Evanđelju čuli kako se u čoveka uselio ne jedan đavo, nego legion, bezbroj đavola[2]. Gde to stade? Otkuda toliko prostora u čoveku. Šta je čovek? Velika tajna, braćo, svaki je čovek, i ja i ti i svaki od nas. Beskrajna velika tajna. Možemo da smestimo u sebe i Boga i đavola. Strašno je biti čovek i odgovorno biti čovek. Toliko strašno da je Bog postao čovek. Niko drugi u ovome svetu nije mogao da reši pitanje ni moje ni tvoje.
Nemojte misliti da je Gospod Hristos došao da spase neke ljude zamišljene, ne. On je došao da svakome od nas, i meni i tebi, otkrije ko smo mi, šta smo mi, šta mi možemo da činimo u ovome svetu i radi čega smo u ovome svetu. Niko do Njega, niko posle Njega, niko bez Njega nikada nije mogao odgovoriti na pitanje šta je čovek i ko je čovek. Samo On, Bog Koji je postao čovek. Zato je u Svetom Evanđelju napisano i rečeno da je „velika tajna“ Božija – u čemu? „Bog se javio u telu“[3] – eto u tome je sva tajna Gospoda Hrista, ali u isto vreme u tome je sva tajna čoveka, svakoga čoveka, tajna i moja i tvoja. Ja ne znam ko sam i šta sam dok mi Gospod Hristos nije kazao ko sam ja. I ti, brate, ne znaš, i ti, sestro, ko si i šta si, dok ti Gospod Hristos ne kaže.
Pitaj Gadarinca, pitaj ovog jadnog mučenika, o kome smo slušali šta govori i blagovesti Sveto Evanđelje Gospoda Hrista[4]. Čovek koji ne živi u kući i u kućama nego u Grobovima. Gle, nije li sav svet Gadarinac, jer i ljudi u ovome svetu žive u grobovima. Šta je tvoje telo tebi? Grob, grob sve donde dok ga Gospod Hristos nije vaskrsao iz mrtvih, i uzneo se na nebo sa ljudskim telom. Gle, tada si prestao biti grob, postao si biće više od Anđela i Arhanđela. Telo je čudo čovekovo. Gospod Hristos je pokazao put, put kojem telo ljudsko ima da prođe; ne samo duša ljudska nevidljiva i besmrtna, nego i telo. On nam je Vaskrsenjem Svojim proputio put[5], svakom ljudskom telu u život iznad svih nebesa. Da, a do Njega i bez Njega ovaj svet, telo moje grob, telo tvoje grob, telo svakog čoveka grob, grob do groba. Mi živimo u grobovima bez Hrista… Tek sa Njim, tek sa Njim mi se susrećemo – sa kim? Sa Bogom.
Čuli ste kako vapije Gadarinac: „Što si došao, Sine Boga Višnjega, ne muči me![6] Ne muči me! Jer Gospod Hristos Bog Svojim prisustvom muči svako zlo u čoveku, na prvom mestu muči đavola, muči svaki greh, svaku strast. A to ljudi bezbožnici (ne mogu to da podnesu, nego doznaju)[7] tek sa Hristom. Obratite pažnju i danas na nove i moderne bezbožnike: kada pomeneš Hrista on se sav naježi, grimasu napravi, nakazno lice napravi. Ne, ne može da podnese, ne može on da podnese prisustvo Gospoda Hrista. Zašto me mučiš? Zašto me mučiš? – tako svaki greh pita Gospoda Hrista, jer Gospod Hrist muči greh. Tako svaki đavo pita Gospoda Hrista: Zašto si došao, što me mučiš? Tako svako zlo u ovome svetu muči se. Padnu kvrge kada se sretne sa Gospodom Hristom.
Gadarinac zapomaže svoju muku. Kome? Bogu u telu – Gospodu Hristu. Gospod blagi pita ga: „Kako ti je ime?“ – Legeon, odgovori on[8], a legeon znači bezbroj. Bezbroj nas đavola opseda u ovome čoveku. A njegov, njegov život, život jadnog Gadarinca – šta je? „I Gonjaše Ga đavo po pustinji“…[9] To je život čoveka u ovome svetu bez Boga. Đavo stalno goni čoveka po pustinji ljudskih grehova. Greh svaki obećava slasti i raj. A kad ga okusiš pretvara se u pakao i tebe predaje u zagrljaj đavolu. Svaka strast obećava raj. Svaki đavo maskira sebe; ne sme đavo da pokaže nakazno i ružno lice svoje, jer bi se svaki ustrašio da ga gleda. A on se šminka, on se doteruje, on se maže, on maske meće na sebe dok te ne navede na greh, i tek kada ti učiniš greh, a on otkrije sav otrov njegov. Zamisli, ti čovek, mali čovek, ne vidiš hiljadu metara sa zemlje, ti prođeš strašan put vrlo brzo, put od zemlje do pakla …
Gospod Hristos je pokazao između Boga i čoveka najkraći put, najkraći put. Nije On uzalud rekao svojim učenicima: „Od sada će biti nebo otvoreno Anđeli Božiji da silaze Sinu Čovečijem“[10]. To se neprekidno dešava. Kad je Bog sišao u svet naš zemaljski, kako da Anđeli neprekidno ne silaze, sluge Njegove Nebeske? Kad je On došao u ovaj svet i postao čovek, pokazao je da ništa nije čoveku bliže od Anđela. Ništa čoveku bliže od Boga. I da je Bog ustvari njegov Raj.
Danas u Svetom Evanđelju mi smo čuli biografiju svakoga grešnika. Jer, šta đavo hoće od ovog sveta? Šta đavo hoće od čoveka? – Da ga načini svojim robom, da ga ođavoli, da postane čovek rob. I to on vrlo lako čini kada čoveka zavede u strasti i slasti ovoga sveta. Eto ti, ti si stalno i danju i noću u zagrljaju đavola. Ti si već u predvorju pakla. A Gospod Blagi došao u ovaj svet da da i tebi i meni i svakome ljudskome biću lek od greha, od svakoga greha.
Najveći lek – to je Sveto Pričešće. Pričešćuješ se samim Bogom, Gospodom Hristom, Bogom koji je postao čovek, postao telo. Primaš (Svetinju)[11] od Boga, kakav greh može on da otkrije u tebi. Ti, pričešćujući se, dobijaš sveoružje Božije[12] i postaješ nepobedivi pobednik u svima bitkama i borbama. Sa kim? Sa đavolom. Jer, naš rat, veli Sveti Apostol, nije rat sa telima ljudskim, sa telom, sa materijom. Naš je rat sa upraviteljima tame ispod neba[13], naš je rat sa đavolima, sa tvorcima zla. Na taj rat i ti i ja mobilisani smo Gospodom Hristom. Za taj rat On nam i daje sveoružje Svoje: Sveto Pričešće, pokajanje, veru, ljubav, nadu, Sveto Krštenje, sve što je dao Svojoj Svetoj Crkvi. Eto, to je to sveoružje Božije kojim ja i ti pobeđujemo svakog đavola na svima bojištima. Bez Gospoda Hrista ta je borba beznadežna. Ta borba, eto, pokazana i objavljena u Svetom Evanđelju Njegovom.
Toliko je bio nesvestan i nepriseban čovek u zemlji Gadarinskoj da je nag i bio u ovome svetu. Slika, strašna slika svakoga čoveka nepokajana pred Bogom. Svaki nepokajani čovek, to je manji ili veći greh. Manji ili veći greh, brate moj i sestro, jer greh nikad ne dolazi sam. Nikada greh nije jedan. O, varaš sebe ako misliš: učini greh! Kad ga učiniš, ti već vidiš da za njim jure puno drugih grehova. Vuče nas on kao na nekome lancu, i neki lanac, ogroman, lanac čiji je početak u paklu. I ti učiniš neki greh, na primer zavist, misliš: šta je to? to nije ništa. A gle, zavist je Jevreje dovela dotle da su Boga ubili.
Mali greh, jel? Ne, nema maloga greha. Nema malog greha čovečanskog. Svaki je greh ogroman, dok se čovek ne pokaje zbog tog greha. Svaki greh ubija čoveka, dok se čovek ne pokaje zbog tog greha. Svaka strast, ne varajmo sebe, svaki nepokajani greh, to je hula na Duha Svetoga. A ta se hula oprašta, vele Sveti Oci Sedmog Vaseljenskog Sabora, kad se čovek pokaje. I taj se greh oprašta. Jer hula je ostati uporno pri grehu. To znači: „Hriste, ja Tebe neću u ovome svetu! Gospode Bože, Ti si došao u ovaj svet da grešnike spaseš. Neću ja da Ti mene spasavaš!“ To je greh! Greh je neprijateljstvo Bogu. Neprijatelj je čovek Bogu kad čini greh.
Nemoj zavaravati sebe govoreći: „To nije ništa. To je moj mali greh u mojoj sobi ili u mome telu, u mojim mislima, u mome malom mozgu i umu. To niko ne vidi“. O, vide sva Nebesa! Blagi je Spasitelj objavio da se Anđeli sa Neba raduju kad se kaje jedan grešnik na zemlji[14]. Gle, brate i sestro pokajani, ako si tog momenta bio Gadarinac, tebe Anđeli s neba ljube i raduju se tebi kada padneš pred Gospodom i ispovediš mu grehe svoje i pokaješ se. Da, onda si pobednik, najveći pobednik, jedini istiniti pobednik u ovome svetu. Ljudi buncaju, ljudi govore o pobedama zemaljskim, o herojima, o bojištima, o ratu. Jer šta je bojište stalno na ovoj planeti Božjoj? To je borba za dušu čovekovu, borba s đavolima na jednoj strani i Anđelima na drugoj strani. Čovek između njih. Kako je moćan i silan čovek! Može slobodno da hodi ili za Bogom ili za đavolom. E, u tome je strahota i veličanstvo čoveka. Bog je dao takvu silu čoveku, čineći ga slobodnim, da čovek može postati ili Bog ili đavo. Vele Sveti Oci: da je Bog postao čovek i zato čovek postao Bog.[15] To je krajnji cilj naš.
Ali, ako čovek neće to, ako neće Hrista Gospoda Boga da pomoću Njega postane Bog po blagodati, onda silom postaje Gadarinac, onda postaje đavo po slobodnoj volji. Zato je pakao večan. Jer sloboda tvoja je večna, jer ti slobodno se opredeljuješ u ovome svetu ili za Gospoda Hrista ili protiv Njega. To tvoje rešenje vezuje se sa večnošću. Čoveče, nikad nisi smrtan, ništa nije smrtno, ni greh, ni zlo nije smrtno; ali ni dobro tvoje, dobro tvoje nije smrtno. Svako dobro veže te sa Bogom. Ali znaj, svaki greh povezuje sa đavolom.
Gospod Blagi došao je u ovaj naš zemaljski svet, spustio se u blato tela ljudskog, primio na sebe tu krvavu prljavu ilovaču, koja se zove telo čovečje, i na gori Tavoru pokazao radi čega je čovekovo telo stvoreno[16]. Kada je On Božanstvom Svojim zablistao, kada se kroz telo Njegovo izlila i prelila sva Božanska Svetlost, koju je On u Sebi nosio, tako da su Apostoli popadali na zemlju, i pokazao da je telo stvoreno da bude hram Božanske Svetlosti, da smesti u sebe celoga Boga. Telo toliko važno da je Gospod u ličnosti Presvete Bogomajke ustoličio na Nebeskom prestolu Nju, Koja je iznad svih Heruvima i Serafima… Iznad svih Heruvima i Serafima. Čoveče, viši si i od Anđela i Arhanđela!
A mi – kako živimo, kako provodimo svoj život? Mislimo: pa to su sitnice koje ja danas činim. Sitna mala zla. U svakom malom zlu, u svakom malom grehu krije se sav đavo; krije se smrt đavola koji pređe u tebe da te zarobi i uvuče u svoje carstvo zla. Zato, brate i sestro, bojte se greha, jedino se toga bojte. Kad je veliki Sveti Zlatousti pisao svome duhovnom čedu, Svetoj Olimpijadi monahinji, on joj javlja iz izgnanstva, ispovednik, mučenik, peti Evanđelist, učitelj ljudi, učitelj Anđela, i piše joj: „Kćeri moja, ništa u ovome svetu nije strašno osim greha“.[17] Greh, to je jedino strašno na ovome svetu. Da, zašto, zašto? Veli Sveti učitelj: zato što iza greha uvek stoji smrt, a u grehu i u smrti uvek legioni đavola. I ti sa njime, rob pakla. Gospod došao u ovaj svet i veli: „Carstvo Nebesko“! I mi čitajući Oče naš svaki dan po nekoliko put govorimo: „Da dođe (Carstvo Tvoje)“ [18]… to nije carstvo tvoje, kako će doći Carstvo Božije. Kako ću ja danas biti u Carstvu Božijem? Danas i noćas. Opet kako Gospod govori: „Neka bude (volja Tvoja)“[19]… ako bude volja tvoja. Kad ispunjuješ volju Božiju, volju Gospoda Hrista, ti si već u Carstvu Božijem, ti si već raskovao okove greha i strasti i uzleteo u Nebesko Carstvo. Sada, sada ti nikakve demonske sile ne mogu učiniti ništa. Kako je lako biti Hristov! Sve zavisi od nas, braćo, od naše slobodne volje, od našeg slobodnog htenja.
Zato je Gospod Blagi, Bog ljubavi, Bog ljubavi, kao poslednju stanicu naše istorije postavio Strašni sud. Strašni sud! U tom Strašnom sudu biće otkrivena sva biografija moja i tvoja, sav životopis moj i tvoj. Sve će biti kazano o meni, meni samome najpre i svojoj braći po telu, svima ljudima svih vremena. To je Blagi Gospod učinio da bi pokazao kako On po ljubavi i pravdi prepušta ljudima da sami sebi izaberu ili večno Nebesko Carstvo, Carstvo Boga ljubavi, ili carstvo mržnje, pakao.
A mi hrišćani, mi imamo siguran lek. Današnje Sveto Evanđelje baš to kazuje. Kada su svinjari pobegli, svinje im se potopile u jezeru, narod koji ide sa svih strana vide to čudo, i gle, ugledaše Gadarinca gde pametan sedi kraj nogu Gospoda Isusa[20]. Svršena je teška borba sa legionima. Pobedio je Blagi Gospod Hristos. Darovao Boga i darovao čoveka nesretnom Gadarincu. Njega samog darovao njemu, njega večnog. U Svetom Evanđelju danas veli se: „I on ode, govoreći svima šta mu učini Isus“[21]. Osetio Gadarinac da je isceljen i da je njega Bog Isus iscelio. Ništa manje od Boga.
Eto, dok i mi vitlani i gonjeni našim strastima po pustinjama naših ludih želja, svakodnevnih i svakonoćnih ludih želja, dok mi ne sretnemo se kroz pokajanje sa Gospodom Hristom, ne padnemo pred noge Njegove, dotle nas vitlaju demoni. Samo kad padnemo kraj nogu Njegovih u pokajanju, tada, tada ćemo biti pametni za nebo i za zemlju i za sva bića u svima svetovima. Svaki od nas to može lako doživeti kad prigrli svelek, svelek koji Crkva Hristova deli svima i svakome: to je pokajanje. Ništa lakše od njega, a ništa potrebnije od njega. Zato je Spas i dao taj svelek kao lek od svakoga greha, od svake strasti, od svakoga đavola i od svakoga pakla.
Gle, šta su Svetitelji? – Pobednici na svima bojištima sa nečistim dusima. To su pravi hrišćani u ovome svetu. Uvek odnose pobedu nad đavolima, i preko njih i nad svim gresima, i nad svima smrtima, i nad svima haosima. I mi vođeni Svetima Božijim, zaslužujemo Carstvo Gospodnje ako ispunimo volju Nebeskog Oca, kako se kaže u Svetom Evanđelju[22].
Eto i danas, na današnji dan, Crkva slavi slavnog Mučenika Aretu, starog osamdeset i tri godine, gradonačelnika grada u Omiritskoj zemlji, koga je car zbog njegove vere u Hrista pogubio. Tražio od njega da se odrekne Gospoda Hrista, a on starac iz … [23]carevine: „Ja sam uz Gospoda Hrista. Za mene On je sve“. Preko četri hiljade ljudi bilo je oko svog gradonačelnika. Roditelji, deca, odojčad. Niko nije hteo da se odrekne Gospoda Hrista. I bezumni car sve je bacio pod mač.
Tako se živi, tako se gine sa verom u Boga. Tako se gine za svoju večnost, za svoju besmrtnost, za Carstvo Nebesko. A tako ginu hiljade i hiljade. Mi, kako veli Sveti Apostol, imamo svedoke[24] koji svedoče to da je Gospod Hristos jedini Pobeditelj svih smrti, svih đavola, svih grehova, jedini Istiniti Bog u svima svetovima. I On jedini daje Carstvo Nebesko biću što se čovek zove. Njemu služiti uistini je večno i besmrtno za svakog čoveka, Njega voleti, za Njega stradati, za Njega umirati do večne slave, jedine slave besmrtne i neprolazne za ljudsko biće u svima svetovima. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 8,26-39
  2. Lk. 8,27-30
  3. 1 Tim. 3,16
  4. Lk. 8, 26-39
  5. Jevr. 10,20
  6. Lk. 8,28
  7. Reči nečujne na magnetofonu, pa dodate po smislu. – Prim.uredn.
  8. Lk. 8,30
  9. Lk. 8,29
  10. Jn. 1.51
  11. Nečujne reči na traci, dodata reč u zagradi po smislu. – Prim. ured.
  12. Ef. 6,11
  13. Ef. 6,12
  14. Lk. 15,10
  15. Ova je misao Sv. Irineja i Sv. Atanasija stalno prisutna u delima Sv. Otaca Istočne, Pravoslavne Crkve. – Prim. uredn.
  16. Mt. 17,15
  17. Sv. Jovan Zlatoust, Pisma đakonisi Olimpijadi. – Prim. uredn.
  18. Reči nečujne na traci, dodate po smislu. – Prim. uredn.
  19. Isto
  20. Lk. 8,32-35
  21. Lk. 8,39
  22. Mt. 7,21; Jn. 6,38-40
  23. Neke reči nejasne na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  24. D. Ap. 2,32-33; Jevr. 12,1-2

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *