SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 23. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
I opet Sveta Nedelja i opet sveta Blagovest s Neba. Sva ka Sveta Nedelja – vaskrsenje iz mrtvih; svaka Sveta Nedelja daje novi vid, da sagledamo ko smo, šta smo, da sagledamo svet iznad sebe, svet u sebi i svet oko sebe. Gle, današnja sveta Blagovest, današnje Sveto Evanđelje, i strašno je i divno. Strašno – jer čovek pun đavola susreće Gospoda Hrista; divno – što svi ti đavoli padaju u groznicu, u trepet, u užas, susrevši se sa Gospodom Hristom. Čudesna tajna braćo: u ovom svetu postoji čovek, Bog i đavo. Ništa više! Oči, zato nam je dao Gospod Hristos, dao čoveku oči da gleda sebe.
Današnje Sveto Evanđelje kazuje ne samo tajnu o tom gadarinskom besomučniku u kom je bio legion đavola, nego kazuje tajnu svakoga od nas, kazuje meni moju tajnu, današnje Sveto Evanđelje, kazuje i tebi i svakome ljudskome biću u ovome svetu. Sve što je Hristovo važi za svakog čoveka, važi za sva vremena. Gospod Hristos je jedini savremen uvek, savremen i večan, sve drugo odlazi i prolazi, samo On ostaje vavek, On čudesni Bog i Gospod, Jedini Istiniti Bog u svima svetovima[2].
Sišao je u naš zemaljski svet i šta je našao? Ljude zarobljene smrću, ljude zarobljene od nečistih duhova, ljude dobrovoljno roblje greha i zla …[3] o besomučniku: Molim Te, ne muči me[4]. Tvoje prisustvo za mene muka je, muka je živeti uz Gospoda Hrista u ovome svetu, muka je za svakog demona, svakog nečistog duha, muka je za njih da se spomene ime Hristovo, muka je za njih da Hristos postoji u ovome svetu. Polomiše se vičući, urlajući: Hristos je mit, Hristos je bajka, Hristos je izmišljotina. A šta ćete sa Devičem, a šta ćete sa Svetim Vasilijem Ostroškim, sa Svetim Stefanom Dečanskim, šta ćete sa Svetim Naumom Ohridskim? Tamo eto današnje … [5] se sliva neprekidno se ljudi isceljuju, ljudi vezani oslobađaju se i leče se od ludila, od basomučnosti.
Pre desetak godina u manastiru Svetome Deviču na Kosovu desilo se ovo čudo. Jedan student Mirko iz Beograda, student teologije, boravio je leti u tom svetom manastiru. Tamo su svete mošti Svetog Joanikija Devičkog, velikog Svetitelja. Pisao on jedno pismo i veli: „Pre nedelju dana dovedoše ovamo jednoga mladića, zvao se Krsto, vezanog dovedoše, i mi u manastiru, monahinje i monasi, tako vezanog mladića privezasmo za stub. Privedosmo ga svetome kivotu najpre, no on je bio potpuno nesvestan, buncao je. I vezali smo ga. Onako vezanom za stub čitale se molitve, mnoge molitve. Nedelju dana prođe, evo ga on čitav i zdrav tu sa nama“. Ne prođe mesec dana, a k meni dođe taj student, dovede jednog kršnog mladića i reče: „Ovo je Krsta, on je taj koji je bio privezan, besomučen, lud, eto ga, hvala Svetom Joanikiju Devičkom, zdrav i čitav“. To je bilo pre deset godina, taj mladić se oženio i još je živ. Nije bajka Hristos, najmanje bajka za nas Srbe, nije mit. Samo najpovršniji i najbezumniji ljudi mogu govoriti o Hristu kao o mitu.
Gle, đavoli drhte pred Njim: „Molim te, ne muči me“. Ali ljudi nisu ni horde đavola. Eto šta tvrde – da Hristos nije postojao. O, ludila kakvog se nije…[6] Molim te, ne muči me. Ti, Tvoje prisustvo Jedinog Istinitog Boga u ovome svetu, muka je za mene, muka! Kako je, kako bez tebe Hrista u ovome svetu? Kako? Mi vitlamo ljude bez tebe. Evo, ovaj u kome smo mi, on, veli se u Svetom Evanđelju, ne oblači se u haljine, ne živi u kući nego u Grobovima. I kad ga Gospod pita: „Kako se zoveš“? On odgovori: „Legion“. Jer mnogi đavoli behu u njemu, legion znači bezbroj đavola.[7] Toliko đavola da se smeste u ljudskom biću, u duši čovekovoj!
Kako je čovek beskrajno biće kad može toliko demona da smesti u sebe! Koliko beskraja kad i Boga može da smesti! Vaistinu, beskrajno i beskrajno. Eto Gospoda Hrista pred nama, u telu ljudskom, u biću ljudskom, sav Bog u malenom čovečjem telu, u čovečjoj duši. U besomučniku gadarinskom eto legioni đavola, ne daju mu mira…, ne daju mu mira i gone ga i teraju po pustinjama ovoga sveta. Ako vas je mnogo, onda eto prilike, udarite Gospoda Hrista, uništite Ga, velite muči vas, oslobodite se Njega, ako ste silni vi nečisti dusi, vi carevi zla i pakla. Ne! Veli se u Svetom Evanđelju: moljahu đavoli da ih ne uvede u pakao, i još molite Ga ako ih goni, da ih pošalje u svinje. Jer onde po gori paslo je veliko krdo svinja, i Spasitelj im naredi, veli se u Svetome Evanđelju, i oni iziđoše iz čoveka, uđoše u svinje, i navali krd svinja sa brega i potopi se sav u jezeru.[8] Kakva je ovo tajna? Legion đavola živi u čoveku, i čovek opet živ, čovek govori, čovek …[9] u pustinji, a svinje, te nečiste svinje, ne trpe u sebi ni časa đavola, nego se odmah sunovraćaju u jezero, i dave se, i utopiše se, veli se u Svetom Evanđelju. A čovek trpi strašnije nečistote u sebi od svinje. Mi obično kažemo da je svinja nečista… Kako, to je užas za svinju!
Čovek, eto čoveka gadarinskog besomučnika, živeo je godinama i godinama, odavno, kako se veli, muči ga đavo i goni ga po ovome svetu, a svinje ni trenutka ne mogu da trpe đavole u sebi. Strašna tajna zla, braćo, zla koje je čovek uveo u ovaj svet, kroz grehove uveo u ovaj svet. Nisu to ni tigrovi učinili, ni životinje, ni svinje – čovek uveo greh u ovaj svet, to je najkobniji pronalazak koji je čovek učinio u svim svetovima. Ljudi se hvale pronalascima, a kad se pomene taj pronalazak da je čovek uveo greh u ovaj svet, čovek kroz greh i smrt uveo, đavola uveo u ovaj svet, o nema strašnijeg pronalazaka od čoveka, ni kobnijeg i užasnijeg. Izlaz gde je od toga nama bednim ljudima? Nas legioni đavola vitlaju i jure po pustinjama ovoga sveta, po pustinjama naših želja. Da, Blagi Gospod Hristos došao u ovaj svet, došao u naš zemaljski pakao, došao u našu zemaljsku mrtvačnicu …[10].
I kad se svinje potopiše u jezeru i svinjari preplašeni pobegoše, strčaše u grad, javiše građanima: Desilo se čudo, svinje se sve podaviše. Došao neki čovek neobičan, isceli onog besomučnika i đavoli potopiše svinje. Sav grad navali, izađoše ljudi, i kad stigoše tamo oni videše Isusa, a kraj nogu Njegovih onoga čoveka iz koga su đavoli isterani gde, obučen i pametan, kraj nogu Njegovih sećaše. I uplašiše se, veli se u Svetom Evanđelju – uplašiše se.[11] I moljahu Gospoda Isusa da odmah ide od njih. Jer gle, ti si nam učinio strašnu štetu, svinje se naše potopile. Idi, idi od nas. Gospod ćutke, uđe u lađu i ode. A čoveku iz koga iziđoše đavoli, reče: Vrati se kući i kazuj šta ti učini Bog. I on se vrati i propovedaše svima šta mu učini Isus, taj Bog, Čudesni i Istiniti.[12]
Tako veli Sveto Evanđelje. Ali ono je ne samo Evanđelje gadarinskog besomučnika, nego Evanđelje i moje i tvoje i svačije …[13] protiv greha. Nečisti dusi, đavoli, naši gresi, naši đavoli muče nas, kidaju nas, grizu nas, teraju nas po pustinji naših želja, kako se veli u Evanđelju za besomučnika: „Teraše ga đavoli po pustinji“. Zar nas naši đavoli ne teraju po pustinji naših grehova, nas ljudska bića? Gle, zar ne tera po pustinji ludih želja zavist kada uđe u čoveka? Čovek, šta sve neće misliti u sebi, šta sve neće maštati, kakve ga lude želje neće lomiti, terati ga po svojoj pustinji. A gnev, šta je gnev? Gnev, to je ne samo veliki greh, nego iza njega stoji veliki đavo, koji te goni po pustinji tvojih želja, po pustinji tvojih želja. Jer gnev, šta hoće gnev? Gnev želi da čoveka zaludi, i čovek zaista u gnevu ne liči na sebe. Sve je to posao ne čovekov, ne bogolike duše čovekove, to je posao strašnoga greha, strašne sile grehovne koja kroz gnjev vitla i goni našu dušu, i muči. Tera nas đavo po pustinji. A šta je mržnja? Ona je u tvojoj duši: pobija sve što je veliko, pobija sve što je božansko, pobija sve što liči na nebo, što miriše na anđele u tvojoj duši; izrodi u tebi pogubne, mračne, zle želje i goni te iz jedne u drugu. Avaj, mržnja pretvorila dušu tvoju u pustinju, i goni sve što je u tebi po toj strašnoj pustinji. Dušu tvoju hoće da uništi. Ne daj se. Postoji lek: ljubav Hristova… Nju izmoli u Gospoda i poteraj mržnju iz svoje duše, neka legioni pobegnu iz tebe, kad budeš pao pred noge Isusove.
Mi Evropljani volimo da govorimo o zlu kao nečem bezličnom, a ustvari iza svakog zla, iza svakog greha, krije se đavo. To, to je nauk svih vidovitih ljudi ovoga sveta, a prvenstveno nauk Gospoda Hrista. Nije tvoj greh nešto slučajno u ovome svetu, sitno, malo, da se toga možeš osloboditi pomoću škola, pomoću vaspitanja, pomoću tehnike. Sve je to greška pred grehom, pred đavolom, pred smrću. Gospod spasava od greha – i tvoja slobodna volja. Kad sagledaš greh u sebi, svu strahotu njegovu, sav užas, a kada iza njega ugledaš lice đavolovo, onda ti svojom slobodnom voljom kreni ka Isusu, zavapi k Njemu: „Gospode, spasi od smrti! Padam i propadam“. Šta je greh? To je mrak. Voleti samo sebe, sve druge nipodaštavati, to jeste duša đavola. Neće Boga, sav svet i ljude oko sebe. Boga neću – ja, samo ja! Čovek tad izrasta u nečoveka …[14] Današnji ljudi, takozvane vođe čovečanstva, danas hvale jedino čoveka. Samo čovek postoji. Mi ne vidimo ništa osim čoveka, mi radimo za čoveka, mi samo za čoveka sve i sva dajemo. Ni Boga ni đavola nema. To đavo i hoće: da tvrdiš kako njega nema; a ako ga nema za tebe, ti ga se nećeš ni bojati i on će se po malo uvući u dušu tvoju, lako ovladati tobom. Ti ćeš se braniti kako njega nema, a on to jedva i čeka. Sedi ispred tebe svaki greh, vrata tvoje duše su sva otvorena za njega. Gnev, šta je? Vrata duše – kroz njih on ulazi u tvoju dušu ako se ne boriš protiv gneva, ako ne iskorenjuješ gnev u sebi. Samoljublje, škrtost, pohota, sve su to vrata na tvojoj duši kroz koje ulazi đavo i ovladava tobom. Ti misliš da njega nema, to on i hoće. To je punoća nesvesnosti do koje je čovek došao, evropski čovek, čovek takozvane evropske kulture.
Zar ne vidite, zar ne čitate po bednim novinama današnjim evropskim, i našim i svačijim, kako se ljudi trude da potisnu iz ljudskih duša, iz saznanja svako osećanje za greh? Slučajne pogreške nema, Boga nema, đavola nema. I šta ostaje, šta? Čovek teran po pustinji ludih želja svojih od svakog nečistog duha. Svaka strast – eto siledžije, nasilnika, jednog tiranina, koji goni i progoni tvoju dušu, ne da joj mira, ne da joj mira ni u telu, ni u ovome svetu. Sa svih strana stižu vesti kako je sve više ljudi nervno obolelih: Amerika, Engleska, Rusija, Kina, ima li ijedne zemlje gde nije ludnica, sve više bolnica. Ruše se crkve …[15] avioni se grade. Eto Skoplje, za petnaest sekundi kako se srušilo. Meša se Nebo u zemaljske stvari: ovaj svet, Božji svet, ovaj svet, Božja njiva, Božja građevina, a oni proglasiše da Bog nije domaćin ovoga sveta, a On samo potrese temelje Skoplja, za petnaest sekundi nestaje Skoplja. Isto se desilo u Jerusalimu za vreme Gospoda Hrista na zemlji: kula Siloamska u Jerusalimu jednoga dana pade i pobi osamnaest ljudi[16]. Dođoše Spasitelju kao učitelju i rekoše mu: Učitelju, šta to bi? Kula pade i osamnaest ljudi pogibe. Odgovori im Isus: To ne znači da su ovi najgrešniji, to je opomena, opomena. Šta je to? Opomena neba!
Čoveče, ti misliš da na ovome svetu nema Boga i misliš da …[17] u ovome svetu. A šta je danas od tvojih fabrika, šta od tvojih oblakodera? Ruševine. Kad ljudi neće da slušaju blage vesti evanđelske Hristove, onda Gospod šalje strahote da probudi uspavane bezumnike. Jer, braćo moja, nema nam mira, nema nam leka dok se ne sjedinimo sa Gospodom Hristom, sa Bogom, dok kao ovaj besomučnik gadarinski ne potrčimo k Njemu i ne zamolimo Ga za pomoć, za spasenje, za smirenje od greha. Patimo od strašnih grehova svi, sav rod ljudski od strasti, i današnji đavoli jure po pustinjama naših ludih želja. Jedini lek i spasenje da ne uginemo u našim pustinjama ludih želja, to je da pripadnemo Gospodu Hristu kroz pokajanje, da zavapimo: Avaj Gospode, spasavaj, Gospode pomozi! Ti si glavni neimar, glavni građevinar nebesa, univerzuma, zvezda, sunca i naše male zemlje, a mi gradimo mravinjak i mislimo da nam Ti ne trebaš. Oprosti Gospode. Eto mravinjaci naše duše i nas ubijaju, ili nas zatrpavaju, mi, mi smo samoubice.
Gospode, osvesti evropskog čoveka, osvesti ljude poludele od evropske kulture koja ne zna za Boga, zna samo za lažna i glupa uživanja. Gospode, ti po velikoj milosti Svojoj, po neiskazanom čovekoljublju Svom poseti nas, siđi u duše naše, isteraj iz nas strašne legione nečistih duhova, da i mi obučeni i pametni sednemo pored Tvojih nogu. Jer vidimo, vidimo, svi mi vidimo, da čoveku, mladom čoveku, bio Evropljanin, Amerikanac, Azijat, Afrikanac, svakom čoveku potrebno je jedno: to je da se sretne s Tobom, da padne pred noge Tvoje, da ga Ti isceliš od Njegovih legiona, i da On obučen i pametan hoda kroz ovaj svet slaveći Tebe, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 8, 26-39
  2. Jevp. 13,8; 1 Jn. 5,20
  3. Par reči nejasno na traci. – Prim prepis.
  4. Lk. 8, 28
  5. Isto
  6. Isto
  7. Lk. 8, 30
  8. Lk. 8, 31-33
  9. Isto
  10. Isto
  11. Lk. 8, 34-35
  12. Lk. 8, 38-39
  13. Isto
  14. Isto
  15. Isto
  16. Lk. 13.24
  17. Isto

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *