SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 22. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Otkako je Gospod Hristos došao u ovaj zemaljski svet i osnovao Crkvu Svoju, Crkva je postala najuzvišenija i najveća osmatračnica. Sa nje se Hristom vide svi svetovi, i gornji i donji, vide se i raj i pakao. I više od toga, nesravnjeno više od toga. Jer Gospod, sišavši .. s neba na zemlju, ujedinio je Nebeski i Zemaljski svet. Načinio je jedan svet od dva sveta. Sišao je na zemlju, da bi čoveka uzneo na nebo. Zato je Gospod došao u ovaj svet. Došao je da nam pokaže šta je zemlja, šta je nebo; i šta je raj, šta je pakao. Posle Njega i od Njegovog Svetog Evanđelja mi znamo svoju sudbinu. Svaki čovek zna svoj put, do kraja ga zna: od početka do kraja, od groba do vaskrsenja, od vaskrsenja do Strašnoga suda i od Strašnoga Suda kroz svu večnost. Nema više nerazrešive i strašne tajne.
Ljudi posle Gospoda Hrista uzalud pitaju: „Pa ko je došao iz onoga sveta da nam kaže tajnu tih svetova“? – Gospod je došao iz onoga sveta. Gospod Hristos! Eto, On je otškrinuo zavesu i sve zavese koje su stajale između zemlje i neba, između zemlje i drugih svetova; i pokazao nam sve svetove u kojima živi ljudsko biće, počevši svojim životom na zemlji, prošavši kroz kapiju smrti da ga produži u onim drugim Božjim svetovima. I samo tako može se objasniti Evanđelje Gospoda Hrista. Samo tako se može objasniti vera u Njega, samo tako se može objasniti to da je On – Istiniti Bog. To je On dao čoveku, to što niko nije mogao dati. Svedoci toga su svi Svetitelji Božji, svi pravi hrišćani.
Šta su oni? Svaki hrišćanin je nebozemno biće. Svaki hrišćanin je biće koje živi svakog trenutka i u ovom i u onome svetu. Zato je Sveti Apostol i pisao hrišćanima i piše svima nama: „Življenje je naše na nebesima“[2]. Mi se krećemo u telu na zemlji, krećemo se po zemaljskom svetu, a življenje je naše na nebesima. Mi znamo da je tamo središte, tamo centar našega bića i našeg života gde je Gospod Hristos. Mislite o onome što je Gore, gde je Gospod Hristos, veli Apostol[3]. To je Evanđelje Gospoda Hrista, Njegova Blagovest.
Čoveče, ti, ti si na zemlji, a ustvari živiš na nebu. Ti si stvoren za žitelja neba; nemoj smatrati da si ti stvoren za neko smrtno biće, za prolazno biće. Ne, ti počinješ večni život još ovde na zemlji, počinješ ga u telu. Zato je Spasitelj tako mnogo puta objavljivao Blagovest: da onaj koji veruje u Njega ima život večni[4] još ovde, na zemlji. Život Večni nam niko oduzeti ne može.
Svetitelji Božji – šta su? To su živi svedoci, živi svedoci da je za čoveka dok je još na zemlji otvoren i raj i pakao. Svaki Svetitelj u ovome svetu živi stalno gledajući sebe u onome svetu. Svaki Svetitelj i svaki pravi hrišćanin živi ustvari po zakonima neba na zemlji.
Šta je Sveto Evanđelje? Evanđelje važi i za Anđele na nebu. To isto Evanđelje Gospod je doneo na zemlju da mi zajedno živimo angelskim životom sa našom bezgrešnom i svetom braćom Anđelima. Još ovde počinjemo živeti na nebu.
Gle, današnjom Svojom pričom o bogatašu i Lazaru[5], Gospod je otkrio tu veliku tajnu, kazao tu jedinstvenu Blagovest. Ali ti možeš reći da je to samo priča. Ne, evo, svaki hrišćanin je svedok toga. Svaki hrišćanin u ovome svetu živi stalno, imajući u vidu da ga u onome svetu očekuje i raj i pakao. Trećega nema. A gotovo svaki Svetitelj, još dok je na zemlji bio, doživeo je u izvesnoj meri te Nebeske svetove i bio je u njima, uzdajući se u njih po milosti i dobroti Božjoj. Eto velikog i slavnog Svetog Apostola Pavla. Šta se desilo sa njim? On je video i prošao sve gornje svetove. Setite se, piše on hrišćanima Korintskim, kako „zna čoveka koji je bio uznesen do trećeg neba“[6]. To je on bio. ,Da li u telu ne znam, da li izvan tela, ne znam“. I čovek taj isti „bio je uznesen i u raj, i čuo reči neiskazane, koje se ne mogu Govoriti na zemlji“[7]. Šta je on video tamo? To što je video tamo on je objavio i veli svim Korinćanima, da se to opisati ne može. „Oko ljudsko ne vide, i uvo ljudsko ne ču, i srce ljudsko ne nasluti, to je Gospod ugotovio onima koji Ga ljube“, veli Sveti Apostol Pavle[8].
To je ugotovio i meni i tebi, da verujemo u Njega. To je ugotovio i meni i tebi za ljubav našu prema Njemu, za molitvu našu, za post naš, za podvige naše. Tako je milostiv Gospod. Srce ljudsko ne može da nasluti kakvo je to sve blago Gospod dodelio u onome svetu za dobre hrišćane.
A šta da kažemo o slavnom i velikom Svetom Jovanu Bogoslovu, koji je napisao Otkrivenje i objavio čudesne tajne, svu istoriju zemlje sagledao, sve važne događaje, sve važne tvorce istorije. Ko je najvažniji Tvorac? Šta je video Sveti Jovan Bogoslov na ostrvu Patmosu, kada ga je Gospod udostojio da bude u Duhu, kako on veli.[9] On je video svu istoriju, i da je glavni tvorac istorije ljudske Bog, s jedne strane, i đavo s druge strane, a čovek u sredini. Čovek sa svojom slobodnom voljom opredeljuje se ili za Boga ili za đavola. Ili radi Bogu ili radi đavolu; ili sarađuje Bogu ili sarađuje đavolu. Ljudi koji služe Gospodu Hristu u ovome svetu, služe mu kroz Evanđelje, kroz dobro, kroz ljubav. Eto, ti ljudi na kraju krajeva odnose pobedu, kako veli Sveti Jovan. A oni koji služe zlu, koji služe grehu, koji služe zlu i zlome i tvorcu zla, đavolu, odlaze u pakao.
Raj i pakao. Eto dva krajnja sveta, dva sveta u koja odlaze sva ljudska bića sa zemlje. Sva istorija ljudska završava se time. To, to je viđenje i vizija Svetog Jovana Bogoslova. Slavni Učenik, koga Gospod Isus osobito ljubljaše,[10] udostojen je bio te velike slave, da mu se otkrije poslednja i završna tajna iz zemaljskog sveta i svetova koji su iznad zemlje. I onda kada idete od Svetitelja do Svetitelja, vi do svih njih čujete istu istinu, istinu Hristovu o raju i o paklu.
Setite se Svetoga Andrije Jurodivog koji je takođe uznesen do trećega i ostalih nebesa i video sav raj, sve krasote onih svetova, sve lepote da se ne može nikakvim rečima opisati ni iskazati.[11] U naše dane, čovek koji je bio kao Apostol Pavle uznesen na nebo, i video sve gornje svetove, naročito raj i sve rajeve, bio je Sveti Serafim Sarovski, koji je preminuo 1833. godine, pre skoro sto godina. Naš savremenik. Sećate se u njegovom životopisu, kada ga je molio njegov učenik, dugo i mnogo: „Šta je bilo u onome svetu i šta zna o onome svetu? On mu je odgovorio: „Čedo moje, ja se molim Gospodu da mi otkrije šta znače Njegove čudne reči u Evanđelju, koje je On izgovorio na Tajnoj Večeri Svojim Svetim Učenicima: „Mnogo je stanova u domu Oca moga“[12]. Kakvi su to stanovi? Šta je to? I Gospod me udostoji i ja jednoga dana bih uznesen u te svetove. To što sam tamo video, te krasote, te lepote, ta blaženstva, to je tako nešto neizrecivo i neiskazano da je u pravu Sveti Apostol Pavle kada veli da se o tome ne može govoriti. Kada bi bio uslov da ja svo vreme u ovoj keliji provedem hiljadama godina i godina, i da me crvi neprekidno jedu, i danju i noću da me jedu crvi, ja pristajem na to, samo da me Gospod udostoji Carstva Nebeskog, da me udostoji Raja. Kakva je to milina, kakva je to krasota![13] A tu milinu, tu krasotu, eto, video je i nesrećni bogataš iz današnje Spasiteljeve priče[14] koji, kada se obreo u onome svetu, obreo se u paklu. Šta je želeo? On je pogledao Lazara siromaha, nekada gnojavog pred vratima njegove bogate kuće u raju, u naručju Svetog pravednog oca Avrama, i šta je molio? Molio je oca Avrama da Lazar umoči vrh od prsta svoga u vodu da mu rashladi jezik, jer se mučim u ovome plamenu, veli on[15]. Vrh od prsta svoga…
Bogataš se obreo u paklu. Zašto? Ljudska bića: on u paklu, a gnojavi Lazar u raju. Šta se to desilo kada su otišli sa zemlje jedan za drugim? Veli se u današnjoj Spasiteljevoj priči: „kada umre Lazar anđeli dođoše i odnesoše dušu njegovu“[16]. Kakva veličanstvena pratnja! Anđeli nose dušu gnojavog i bolesnog Lazara koga su psi lizali i čiji su prijatelji bili. „Umre bogataš i zakopaše ga“. I on se obreo u paklu[17]. Zašto? Šta je bogataš radio u ovome svetu? Ništa drugo nego je uživao. Veli se u današnjoj priči: da se on oblačio „u meke haljine“ i gospodski živeo „svaki dan, veseljaše se“[18]. Nije bio ni ubica, ni bludnik, ni zločinac, tek življaše gospodski i veseljaše se. Nije osetio, nije mogao da oseti da mu je ovaj život ozbiljan dar Božji. Gospod daje čoveku život u ovome svetu da njime stekne Život Večni, da stekne Carstvo Nebesko. A bogataš je živeo, eh, lakomisleno, živeo radi jela i odela. I u onome svetu obreo se u paklu.
A Lazar, kakve je to vrline imao te se u onome svetu obreo u sjajnome Raju? Spasitelj daje vrlo kratak životopis njegov. Bolestan leži pred kapijom bogataševom, psi oko njega, on gnojav sav, u ranama. Ćutke trpeljivo podnosi svoje životne muke. Ne protestvuje protiv bogataša, niti ropće na Boga, nego smireno i krotko proživljava svoj život na zemlji. Gle, obreo se u Raju. To je smirenje radi Boga, radi duše svoje nagrađen je, eto, večnim blaženstvom.
Priča Spasiteljeva, celo Evanđelje Spasovo, pita nas, svakoga od nas: Mi, uz koga smo? Ja, ti, svaki od nas? Pogledajmo sebe, svoj život! Da li smo po duhu uz bogataša lakomislenog, ili trpeljivog i smirenog Lazara? Zemlja – zemlja je radionica dobra i zla. Zemlja – rasadnik je dobra i zla. I ljudi kao rasad iz ovoga sveta odlaze u onaj svet, ili u raj ili u pakao. Sve zavisi od naše slobodne volje. Bogataš, da je hteo, mogao je svoje imanje dati siromasima, biti milosrdan, biti blagorodan čovek. On to nije hteo. Ali u ovome svetu mi, mi stalno radimo ili za svoj raj ili za svoj pakao, i ja i ti. Sve što je u meni po Evanđelju i sve što ja činim po zapovestima Spasovim, sve to radi na mome spasenju, sve me to uznosi ka raju. Ali, ono što ja po slobodnoj volji svojoj činim od zla i od zlog, sve ono što od duše svoje trošim na grehu, na zavisti, na pakosti, na zlobu, na gnjev, na mržnju, na pohotu, sve to, eh, sve to priprema pakao moj. I ja, kao hrišćanin, treba da vidim sebe, da pitam sebe. Svaki dan, svaku noć ja putujem iz ovog svet ka onim svetovima. I ja i ti ne možemo se zaustaviti, i jednog dana moramo se iskrcati na obale onoga sveta. Moramo se iskrcati, izađi iz čamca, iz lađice tela svog, i dušom krenuti kroz one svetove. Najvažniji događaj sigurno u našem životu biće to, kada duša izađe iz tela i krene u onaj svet. A tamo čeka je raj ili pakao. Trećega nema.
Čoveče, pazi! Na zemlji ti si uvek nebozemno biće. Ti uvek živiš u obadva sveta. Na zemlji ti si ili uz Boga ili uz đavola. Trećega nema. Na zemlji ti si ili uz dobro ili uz zlo. Trećega nema. Na zemlji ti si u dobru ili u zlu. Trećega nema. I zato, u onom svetu za svakoga od nas postoje dva sveta, raj i pakao. Gospod je došao u ovaj svet da svako ljudsko biće pripremi za raj i da mu da sva sredstva, pomoću kojih on može izgraditi od sebe rajsko biće. To je Evanđelje, to su Svete Tajne, svete vrline. Sve je Gospod doneo što treba čoveku, da čovek može sebi steći raj još u ovome svetu. Sve to Gospod je dao Crkvi Svojoj i ostavio Crkvi Svojoj. Sva ta božanska sredstva stavio je na raspolaganju svakome od nas. Ne daje se to samo bogatome čoveku, ili učenom čoveku, nego i prostom. Sva ta bogata trpeza postavljena je za svako ljudsko biće u ovome svetu. Bogata i prebogata trpeza Crkve Hristove. Tu, na toj bogatoj trpezi, najbesmrtnije jelo, lek od svih grehova – Sveto Pričešće, sam Gospod Hristos. A ka tome, ka Svetom Pričešću, vode sve druge Svete Tajne i svete vrline. I Sveto Krštenje, i sveta Vera, i sveta Ljubav, i sveta Molitva, i sve što je u Svetom Evanđelju izrečeno i iskazano kao zapovest Gospoda.
I ja i ti možemo u ovome svetu padati mnogo puta u mnoge grehe, u mnoge strasti, ali budimo svesni da ti padovi, ma koliko bili, nisu završni padovi ako ti hoćeš samo jedno da učiniš. Šta je to? Da se pokaješ. Ništa lakše. Spasitelj je učinio naše spasenje tako lakim da se to lakše ne može zamisliti. Niko nije mogao dati lakše spasenje od toga koje je Gospod dao ljudima. Kada sve u tebi nestaje, kada pod uticajem grehova ili sablazni, iskušenja, u tebi malakšu sve vrline i ljubav, i post, i molitva, i milostivost, i milosrđe, i dobrota, i smirenje, i krostost, i blagost, kada sve to malakše i počne da izumire, seti se razbojnika na krstu. Seti se da imaš jedan siguran lek, a to je pokajanje. Zavapi kao razbojnik: „Pomeni me Gospode kada dođeš u Carstvo Svoje“[19]. I takvo pokajanje učiniće čudo u tvojoj duši. Ti ćeš zaista zajedno sa razbojnikom ući u raj, u Carstvo Nebesko čudesnog Gospoda Isusa Hrista.
Priča o bogatašu, to je svima nama opomena i podsetnik da je nama kazana tajna svih svetova, da mi hrišćani znamo naš put u ovome svetu i u onim svetovima. Posle dolaska Gospoda Hrista, posle njegovog Svetog Evanđelja, ljudi ne mogu više govoriti: „Mi ne znamo šta nas čeka u onome svetu i šta je u onim svetovima“. Ne znamo. Sve imamo, zavisi samo od nas, od naše slobodne volje da li ćemo mi iz ovog sveta otići u raj ili u pakao. Ako budemo služili Gospodu Hristu i bili Njegovi u ovome svetu, sigurno je da će nas on uvesti u Carstvo Svoje Nebesko. Kao što je uvodio i uvodi sve Svoje sledbenike, sve koji Mu po slobodnoj volji svojoj služe, idu za Njim i veruju u Njega. Ništa On od nas ne traži nego da dobrovoljno potčinimo slobodnu volju Njegovoj Svetoj, Božanskoj volji, da je On upravlja i rukovodi. Tada, tada nam je osiguran put sa zemlje u Nebesko Carstvo. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 16,19-31
  2. Fil. 3,20
  3. Kol. 3,1-2
  4. Jn. 5,24
  5. Lk. 16,19-31
  6. 2 Kop. 12,2
  7. 2 Kop. 12,34
  8. 1 Kop. 2,9
  9. Otkr. 1,1-10
  10. Jn. 13,23; 21,20
  11. Vidi: Žitija Prepodobnog Andrije Jurodivog, Žitija Svetih za 2. Oktobar. – Prim. ured.
  12. Jn. 14,2
  13. Vidi: Žitije Sv. Serafima Sarovskog, Žitija Svetih za 2. januar. Prim. uredn.
  14. Lk. 16,19-31
  15. Lk. 16,24
  16. Lk. 16,22
  17. Lk. 16,22-23
  18. Lk. 16,19
  19. Lk. 23,42

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *