SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 22. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Danas smo dobili svevideće oko: i ja i ti, i svi mi. Svevideće oko… I sagledali smo i saznali veliku tajnu. Postoje samo tri sveta: Zemlja, raj i pakao. Zemlja između raja i pakla, a sa nje vode samo dva puta: jedan u raj, a drugi u pakao. To je istina koje pokazuje današnje Sveto Evanđelje. Sam Gospod Hristos otvorio je Svoja Nebeska usta, Bog progovorio i otvorio sve svetove, digao zavesu sa svih svetova, i tajna Božija stoji pred nama otkrivena: Zemlja, raj i pakao. Zemlja naseljuje i raj i pakao. U tome je strahota zemlje, braćo. Zato je strašno živeti na zemlji, jer zemlja snabdeva~raj, avaj, i pakao. Mi ljudi na ovoj zemlji živimo kao na nekom rasadniku, besmrtnom rasadniku. On proizvodi besmrtna bića, čoveka, ljude.
I danas, Blagi Gospod kazuje nam tajnu čovekovog bića. Čovek – besmrtno je njegovo dobro i njegovo zlo. Znaj, brate i sestro: svako tvoje dobro i svako tvoje zlo besmrtno je. Jer tvoje dobro vodi u raj, tvoje zlo u pakao. Danas nam je kroz Sveto Otkrovenje današnjeg Svetog Evanđelja kazana i tajna našeg zemaljskog života. Počinje naš život na zemlji, da se večito produži u onome svetu, večito: bilo u raju, bilo u paklu. Čoveče! Uvek si besmrtan, uvek si večan, nikad nisi smrtan – ne varaj sebe! I kada telo zaspi snom smrti – duša je večno budna.
Čuli ste iz današnjeg Evanđelja kako se bogataš, lakomisleni bogataš, odjedanput obreo u paklu na onome svetu.[2] Umro, veli Spasitelj, i zakopaše Ga, zakopaše telo njegovo. A gle, u onome svetu u strašnim mukama on sedi u paklu, za večnu smrt dao dušu svoju. A tamo daleko, daleko iznad njega ugleda svetog i pravednog Avrama, i u naručju njegovom Lazara – gnojavog Lazara koji je ležao nekada pred vratima njegovim. A gle sad! Lazar u blesku Nebeskog Carstva. Šta je to? Šta se to zbilo sa bogatašem?! Spasitelj kroz to veli: Na zemlji on je živeo gospodski. Odevaše se u skerlet i svilu, i življaše Gospodski, i veseljaše se[3]. I kad izađe iz ovoga sveta, pakao ga zgrabi. Gle! Ovaj bogataš nije učinio nikakav naročiti zločin. Spasitelj ne veli da je on bio, recimo, bludnik, preljubočinac, da je bio ubica, da je bio kradljivac – ništa od svega toga! Šta je radio na zemlji? Odevao se u svilu, uživao je u odelu. Pazi! Pazi da ja i ti ne činimo isti greh. Kada čovek svede svoj život na odelo i na jelo, on ide istim putem kojim je išao bogataš. Bez obzira bio bogat ili siromah, ti, ako je život tvoj ovde na zemlji jelo i odelo – teško tebi! Ti ne samo da ideš, nego trčiš ka svome večnom paklu. Bogataš, bogataš je samo lakomisleno upotrebio ovaj život, lakomisleno. Nije smatrao ni nebo za nešto ozbiljno, niti se Boga sećao, niti duše svoje, eto tako, živeo lakomisleno, uživao, odevao se, jeo i pio. A koliko danas takvih koji žive samo radi jela i odela?
Gle, evropska kultura i civilizacija, za kojom pogiboše svi trčeći za njom, samo to u stvari propoveda, samo to čoveku nameće: da brine o jelu i odelu. Garderoba i jelovnik, to je najglavnije! Polomiše se državnici, polomiše se političari, polomiše se mudraci i naučnici ovog sveta da uvećaju garderobu i jelovnik na svima kontinentima: u Evropi, Aziji, Americi, Australiji. Šta oni rade? Rade isti posao koji je radio bezmuni bogataš, lakomisleni bogataš, shvatajući da je ovaj život jelo i odelo. A koliko ljudi danas koji žive tako, po tome pravilu, po tome principu; ta, neprekidno, po školama, po univerzitetima, predavanjima, koncertima – sve je podređeno (jelu i) odelu. Šta je to? Šta se radi u Evropi? Vesele se ljudi, odevaju se ljudi u svilu i kadifu. A gle, oni ustvari galopiraju ka svome paklu, oni dušu svoju kroz svoje lakomisleno življenje u ovom svetu šalju u naručje đavolu. Strašno je biti čovek“! Strašno je živeti na zemlji, i ovaj život, koji je Božji dar, život koji je veliko Božije čudo, taj život provesti lakomisleno, svesti ga na jelo i odelo, i čoveka svesti na običnu životinju. A evropska kultura i civilizacija uglavnom samo taki radi: priprema nesrećne žitelje zemlje za žitelje večnoga zla – pakla!
Dragi Gospod došao je u ovaj svet, postao čovek, uzeo je na Sebe telo ljudsko, smrdljivo telo ljudsko, crvljivo telo ljudsko uzeo na Sebe, da ga osveti, da otvori oči nama ljudima da je telo stvoreno za besmrtnost i Život Večni, a ne samo duša. Besmrtnu je dušu dao Gospod čoveku u smrtnome telu, a sam je uzeo na Sebe telo i vaskrsao iz mrtvih pobedivši smrt telesnu, pobedivši smrt tela, da bi meni i tebi, i svakome ljudskom biću, osigurao Život Večni, Raj. On je došao ovde, u ovaj svet, i objavio je da je za čoveka najglavnije tražiti Carstvo Božije i Pravdu Njegovu: „Ištite najpre Carstvo Božije i Pravde Njegove, i sve će vam se ostalo dodati“[4], i jelo i odelo i sve što vam treba.
Ko to seje zvezde iznad vas? Ko to seje sunce iznad zemlje? Ko? Gospod. Jeste vi ljudi stvorili nebesa? Ko to razliva vazduh preko zemlje? Vi ljudi? Gde su vam fabrike vazduha? Sve je to od Gospoda. Pa iza svega tog došao je On u ovaj svet, uzeo telo ljudsko da nam otvori oči, da nam kaže radi čega nas je On stvorio, i mene i tebe i svako ljudsko biće. Radi Večnoga Života, jer i telo tvoje treba da vaskrsne, da uđe u Carstvo Nebesko.
Gle, Gospod je sišao u ovaj svet da nam zaista da Nebo. Jer je On Bog postao čovek, sa Njime je sišlo i celo Nebesko Carstvo, a gde je Car Neba tu je i Carstvo Njegovo večno: Večna Božanska Istina, Večna Božanska Pravda, Večni Život, Raj. Eto, to je Gospod Hristos! Gde je Bog, tu je i Raj. A mi danas čujemo u Evanđelju Gospodnjem, da između pakla i raja proteže se strašna provalija i da oni iz pakla ne mogu u raj, niti oni iz raja mogu u pakao. Gospod došao u ovaj svet da ukloni tu provaliju između raja i pakla, da sav svet pretvori u raj. Jer, šta je pakao? Pakao je carstvo greha, pakao je kada greh caruje u mojoj i tvojoj duši – to je pakao. A raj – kada ja isteram greh iz sebe, kada ga uklonim iz sebe pokajanjem i životom po Evanđelju. I Gospod došao u ovaj svet radi toga da vrati tebi i meni raj; da pokaže najkraći put i meni i tebi u raj; da se ne obretemo tamo u paklu sa nesretnim i lakomislenim bogatašima. Šta treba da radimo u ovome svetu? Da smatramo da je ovaj život ozbiljan dar Božiji; da je čovek vrlo ozbiljno biće koje je Bog stvorio; da je Bog stvorio čoveka za večnost, za besmrtnost; da je Bog stvorio čoveka da nikad ne prestane njegov život koji počinje u ovom svetu i produžava se u onim nebeskim svetovima.
Šta se desilo to sa zemaljskim svetom kada je Gospod Blagi sišao u njega? Desilo se to da su ljudi počeli da pobeđuju grehe, vaskrsavaju iz mrtvih, iz duhovnih smrti. Gle, razbojnik na krstu šta je uradio? Stekao raj za jedan trenutak: „Pomeni me Gospode kada dođeš u Carstvu Svojem!“[5] – zavapio je razbojnik Gospodu Hristu, Koji je bio na krstu kraj njega. I Spasitelj Blagi odgovorio je: „Zaista ti kažem, danas ćeš sa mnom biti u raju“[6]. Gle, kako je kratko rastojanje između tebe i raja. Šta je potrebno tebi? Ono što i razbojniku: pokajati se, poverovati u Gospoda Hrista, da je On Istiniti Bog, da je došao u ovaj svet da osigura raj, Carstvo Nebesko ljudskome biću, čoveku da osigura besmrtnost i Život Večni.
Eto, i ti imaš pasoš za raj uvek u svojim rukama – to je pokajanje tvoje. Pokajanje! Učinio si greh, veliki greh, ne jedan, hiljade grehova; mrak, pomrčina napala na tebe, ne sećaš se Boga godinama, desetina godina, sav si utonuo u pomrčinu, u tamu, u mrak… Ali, seti se Gospoda Hrista, seti se Evanđelja, seti se Njegovih lekova, pokajanja. Samo zavapi: Gospode, pokaj me! Gospode, privedi me Tebi! Gospode, pomeni me kada dođeš u Carstvo Svoje! Gle, Blagi Gospod sigurno će ispuniti tvoju ljubav zbog vere u Njega.
Desilo se to u Beogradu pre nekoliko godina. U jednoj osmoljetki bilo je raznih učenika. Neki od njih odlazili su na veronauku, krišom u crkvu. Za jednog od njih saznadu drugovi i počnu ga ismevati i dirati. Petar okomio se bio na ovog dečaka što je odlazio u crkvu i išao na veronauku, i neprekidno ga dirao: „Nema Boga, nema Boga“. Ovaj njegov drug molio ga: „Ostavi me na miru, molim te, ne diraj me, ne zadevaj me“. A ovaj je produžavao. Jednoga dana ovaj ga ozbiljno zamoli: „Aman, prestani sa tim“, a Petar reče: „Ako noćas budem sanjao Boga, onda ću i ja biti sutra u crkvi i upisati se na veronauku“. I šta biva? Petar, taj dečak od svojih 13-14 godina, te noći sanja ovo: Nalazi se u nekoj nepreglednoj ravnici, kiša lije, potrča da se skloni od kiše, odjedanput, kiša se pretvorila u kamenje, kamenje pada oko njega. On vapije, viče, vapije, trči, a tamo daleko ugleda krst, i Gospod Hrista na krstu, i čuje glas: „Odi k’ meni, jer te ja jedino mogu sačuvati. Ako ti ne veruješ u Boga, nemoj druge smetati“. Samo to reče Gospod. I Petar se probudi. Sutradan otišao je u crkvu i upisao se na veronauku.
Eto, kako je malo rastojanje između ljudskog bića i raja Božijeg, i samog Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Sišao na zemaljski svet naš, da nam kaže šta je Bog, da nam kaže šta je čovek, da nam kaže šta je život, šta je ovaj svet. Sve je to Gospod otkrio, sve je to u Svom Evanđelju dao, sve je to u Svojoj Crkvi ostavio. Čoveče! Šta hoćeš još? Imaš Carstvo Nebesko, imaš raj u Gospodu Hristu, u Crkvi Njegovoj imaš sva sredstva. Šta je vera? Vera te privodi Gospodu Hristu, daje ti Gospoda Hrista, useljuje u tvoju dušu, Boga useljuje – eto ti raja! Kada duša tvoja izađe iz ovoga sveta, a gle, Carstvo Nebesko je tvoje. Šta je Sveto Pričešće koje ti primaš u Svetoj Crkvi Hristovoj? Primaš Gospoda Hrista, Njega Živog Istinitog, a sa Njim primaš Nebesko Carstvo, primaš Raj. Čoveče, hrišćanine! Kako je mali razmak između tebe i raja, između tebe i Istinitog Boga, između tebe i Gospoda Hrista, između tebe i Carstva Nebeskog!
A kakav je raj, šta je raj? Kazuje nam današnje Sveto Evanđelje. Raj u kome je ubogi Lazar, pun je takvih milina, takvih radosti da se to ne može opisati. Čujete bogataša gde vapije ka Avramu: „Pošalji mi Lazara, nek umoči vrh od prsta svoga da mi rashladi jezik jer gorim i mučim se u ovom plamenu“.[7] Vrh od prsta svoga bogatašu? Taj prst bio je gnojav na zemlji, bogatašu! Taj prst lizali su psi, a ti si to gledao, bogatašu! Taj prst, Lazarev gnojavi prst, zar toliko znači za tebe? Zar je tako bogatstvo sada Lazarevo? A gde je tvoje bogatstvo? Gde je tvoja smirna? Gde tvoja veselja, gde tvoje gozbe? – Da! Tako je bogat Gospod Hristos Istiniti Bog! On je stvorio čoveka za sva raskošja Nebeskog Carstva i nebeskih svetova. Kad je Apostol Pavle bio udostojen da vidi Nebesa i sve što je Gospod pripremio za ljudski rod na ovome svetu, on veli: „Gospod je pripremio onima koji Ga ljube, ono što oko ljudsko ne vide, i uvo ljudsko ne ču, i srce ljudsko ne nasluti“[8]. To je Gospod priredio onima koji Ga ljube, onima koji veruju u Njega, onima koji žive po Njegovom Svetom Evanđelju.
Braćo, kako smo bogati! Kako je svaki od nas osiguran za Život Večni! Ne banke, ne štedionice, sve to osigurava za mesec, dva, godinu, deset, osigurava jelo i odelo, a Gospod Hristos osigurava i tebi i meni Carstvo Nebesko i Večni Život. Bogataši – mi hrišćani! Sveti Apostol Pavle i piše hrišćanima: „Vi se obogatiste Njegovim bogatstvom…“[9] Gospod Hristos vas obogati svakim bogatstvom, svakim večnim nepropadljivim bogatstvom. Eto, takvo bogatstvo pruža tebi i meni, i svakom čoveku, svakom ljudskom biću Jedini Istiniti Bog i Gospod Hristos, Koji je došao na ovaj svet da grešnike spase[10].
A pakao – pakao je carstvo greha, carstvo zla. Greh, šta je greh? Greh je sila đavolja. Greh je tama đavolja. Greh je otrov đavolji. Kada mi čuvamo grehe u sebi, kad ih ne ispovedamo mi sebe trujemo; ne, mi sebe pripremamo za pakao i večne muke! Brate, kad god prigrliš greh, kad ti neki greh postane mio, ili neka strast, ti se seti da taj greh, da ta strast priprema tebi pakao; seti se i zgadi se na svoj greh, zgadi se na svoju strast i reci sebi: Gle, pa ja sam lud ako ostajem pri svom grehu, pri strasti koja vodi u pakao, u večni pakao, večni plamen, tamo odakle nesretni bogataš traži milost, vrh od prsta, kapljicu vode da rashladi plamen u kome gori njegova duša. Ja, ja sam lud ako ostanem pri svome grehu, pri toj strasti koja me vodi u pakao. Zaista, čovek dok se ne pokaje on je kao lud, on_je kao bezuman. To je kazao sam Spasitelj, ne ja: „Svaki onaj koji sluša moje reči i ne izvršuje ih, veli Spasitelj, on je lud čovek koji zida kuću na pesku. I udare je vetrovi, udare je iskušenja, nevolje, nedaće, i sruši se kuća, ode i ne ostade ništa od nje“[11]. Tako je svaki čovek koji je čuo Evanđelje Gospoda Hrista, a ne izvrši, i ne živi po Evanđelju Hristovom, za Gospoda Hrista on je bezuman, on je lud.
Setite se bludnoga sina koji je tražio od oca svog bogatstvo, deo imanja svog i otišao u daljnju zemlju, i proćerdao sve što je imao, i savest i dušu, sve potrošio i bio van sebe.[12] Znači da je ludilo, ludilo zahvatilo bludnoga sina kad je se odvojio od Boga. Tražio: ja neću više s’ Tobom, Bože i Oče, idem u daljnju zemlju. I otišao tamo, u zemlju đavola, zemlju greha, zemlju strasti. A kad dođe sebi, veli Spasitelj, on reče: „Koliko bogatstvo u oca moga i koliko radnika i svi u izobilju imaju svega, a ja umirem od Gladi u ovoj tuđoj zemlji, u zemlji đavola; idem ocu“. Diže se i ode. Izdaleka kada ga ugleda otac potrča i zagrli ga, oprosti mu i primi pokajničkog sina. „Kada dođe k’ sebi“, znači: bludni sin je bio van sebe dok je bio daleko od Boga. Tako je sa svakim čovekom koji je daleko od Boga. Ustvari, on je uvek van sebe, on je vanseban, on je lud. Tek kad se vrati Bogu, kad poveruje u Gospoda Boga, kada dušu svoju očisti od greha, onda on dođe sebi. Jer greh – greh je najveći zločin i tuđinac u tvojoj i mojoj duši; najopasniji tuđinac: greh, strast, srebroljublje, pohota, gnev, gordost – eto zločinaca u našim dušama, eto neprijatelja naših, eto onih koji nama pripremaju užad, omče, vuku nas u pakao! Da, sve dotle dok u nam caruju greh i strasti mi smo vansebni, vansebni. Tek kad dođeš pokajanju, ti dođeš sebi. Tek kad se trgneš, kada razmisliš o tome šta je greh i šta ti greh sprema, kakvu ti večnost sprema: pakao, oganj, plamen koji se ne gasi, ti, ako imaš malo pameti, ti ćeš prigrliti veru, pokajanje, molitvu, i post, i milosrđe, i sve Evanđelske svete vrline, i ići ćeš za Jednim Istinitim Bogom; ostavićeš takoreći sve, ići ćeš za Gospodom Hristom, jer se za Njim ide verom ljubavlju, nadom, postom.
Blagovest, današnje Evanđelje o bogatašu i Lazaru, i moje i tvoje je, brate. Sa kim sam ja? Sa kim si ti? Da li sa Lazarem ili bogatašem? Pogledajmo sebe: gde je duša naša? Da li je uz bogataša, da li se prilepila uz ovaj svet i da li misli samo na jelo i odelo, ili naša duša ide za Gospodom Hristom i traži Carstvo Božije i Pravdu Njegovu u ovome svetu. Proverimo sebe: sa kim smo? Ali znajmo, braćo i sestre: mi u ovome svetu, i ja i ti i svaki od nas, stalno putujemo, ili ka raju, ili ka paklu. Trećega puta nema! Svako dobro koje učiniš to je put tvoj koji tebe vodi u raj. Ali znaj, svako zlo koje učiniš, a ne pokaješ se pred Gospodom, svaki greh koji učiniš a ne pokaješ se pred Gospodom, to je put koji tebe vodi pakao. Biraj: pred tobom, pred tvojom slobodnom voljom eto stoji raj i pakao. Od tebe zavisi da li ćeš otići u raj ili u pakao, samo od tebe, brate. Ne krivi nikoga, nego pohitaj i hajde! Živi verom u Gospoda Hrista, živi molitvom evanđeljskom, postom, bdenjem, milosrđem, čini evanđeljska dela i ti stalno putuješ ka tvome raju. Kada dođe trenutak smrti, kada se otvore kapije nebeskih svetova, onda, onda će duša tvoja dobrom tvojim biti odvedena u Večno Carstvo dobra, u Carstvo Nebesko, u Hristovo Carstvo. Ali, ako ti i ja, ne daj Bože, zaspimo u gresima, zaspimo u strastima, duša nam zaspi u uživanjima ovoga sveta, onda – onda mi kopamo strašnu provaliju, nepremostivu provaliju između sebe i svoje duše, i Raja nebeskog. I ako sebe, ne daj Bože, ne pokajemo dok smo na zemlji, avaj! provalija ostaje između tvoje duše i raja, provalija koju tvoja duša u onome svetu nikada preleteti ne može.
Braćo moja, stvoreći nas kao ljude, stvoreći mene i tebe kao čoveka, Gospod nam je zadao veliki zadatak, svakome čoveku isti zadatak: da stekne Carstvo Nebesko i Večni Život kroz Gospoda Hrista. On je tu, On je došao u naš zemaljski svet, On nam je dao Crkvu Svoju, Svetitelje Svoje, da bismo stekli Carstvo Nebesko!
Danas, kada slavimo Svete Bezsrebrnike, besplatne lekare, Kozmu i Damjana – ko su oni? Rajski ljudi, rajski žitelji još na zemlji. Pobedili su svaki greh još na zemlji, svaku strast, srce njihovo puno nebeskog milja, puno vere, ljubavi, evanđeljske molitve, puno posta, puno milostinje. Eto rajskih žitelja, eto ljudi koji su još na zemlji stekli raj, jer su stekli Jedinog Istinitog Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Evanđelje, i žive njime i po njemu.
A koliko je Svetitelja Božijih na ovome svetu? Crkva Hristova slavi svaki.dan ili jednog ili dvojicu ili stotine Svetitelja Božijih. Sve su to rajski žitelji, svi nas oni pomažu i pokazuju nam put – put dobra koji vodi u Raj, i pomažu nas na takvim putevim. Zato su oni oko nas, zato mi slavimo danas Svete Lekare, besplatne lekare, koji su dostojni da nas izleče, i mene i tebe, od svih naših bolesti. Ne reci: ja nisam bolestan. Bolestan si! Ako imaš neki greh u duši, to je već bolest. Svaki greh je bolest, svaka strast je bolest; srebroljublje – kakva bolest! samrtnička bolest, ubija dušu zauvek; blud, preljuba, krađa, ako se ne pokaješ – strašne bolesti. Potrebni su ti lekari Sveti Kozma i Damjan, i meni i tebi i svakome od nas. Od tih raznih duhovnih smrti, o, koliko je puta duša, i moja i tvoja, umrla u raznim gresima.
Samo da Gospod da pokajanje svima nama, da vaskrsavamo sami sebe iz svih duhovnih smrti, i da vođeni i rukovođeni Svetiteljima i mi uđemo u Carstvo Nebesko, u Raj, u čudesni Raj Gospoda Hrista – Boga Ljubavi, Koji je došao u ovaj svet da nas spase greha, smrti i đavola i da nam osigura Raj i Život Večni.
Zato uvek, i danas i sutra, i kad god se setiš, i u samom času smrti, ne zaboravi pokajnički vapaj pokajanog razbojnika: „Gospode, pomeni me u Carstvu Tvome“. I budi siguran, ako sa verom i pokajanjem budeš zavapio ka Čudesnom Gospodu Hristu, čućeš blagi odgovor Njegov: „Zaista ti kažem danas ćeš sa mnom biti u raju“. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 16, 19-31
  2. Lk. 16, 22
  3. Lk. 16,19
  4. Mt. 6,33
  5. Lk. 23, 42
  6. Lk. 23,43
  7. Lk. 16, 24
  8. 1 Kop. 2,9
  9. 2 Kop. 8,9
  10. 1 Tim. 1,15
  11. Mt. 7,2427
  12. Lk. 15, 11-32

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *