SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 21. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Kratko Evanđelje, kratka priča Spasiteljeva, a sav svet u njoj, sav rad ljudski u njoj, sva sudbina sveta u njoj. U današnjem Svetom Evanđelju sadrži se sva istorija Hrišćanstva i sva istorija svakoga hrišćanina posebno. Ovaj svet – njiva je Božija za nebesko seme; glavni sejač – Bogočovek Gospod Hristos, seje nebeske božanske istine. Tri četvrtine semena propadaju, samo jedna uspeva. Zbog čega? Zbog tla, zbog zemljišta, zbog toga što jedno seme pada na kamen, jedno na trnje, jedno kraj puta, a jedno na dobru zemlju.[2] Evanđelje tvoje, Evanđelje moje, nesumnjivo Evanđelje svakog. Šta je sa semenom? Pazi, čovek si, to znači: zemaljska njiva za nebesko seme. Na šta je palo? Da li na trnje, da li na kamen, da li kraj puta tvoje duše, ili je palo na dobru zemlju? Kraj puta duše čovekove pada ako čovek primi Hristovo učenje, sluša ga pa ne haje za njega, ne mari, ostavlja ga tamo na kraju svoje duše gde je trkalište raznih iskušenja, gde je trkalište grehova i ovoga sveta i Satane ovoga sveta. Šta biva onda? Spasitelj nam objašnjava, kazuje tužnu istoriju tog semena: To su oni ljudi, veli On, koji slušaju reč Božju, a potom dolazi đavo, i uzima iz srca reč da ne veruju i da se ne spasu.[3] Pravda, istina …[4]? Znači on je tu u svetu oko nas, on se šunja oko nas, ne, on prohodi zemlju i obilazi, kao što to izjavljuje …[5] kada pita pravednika njegovog Jova: „Prohodih zemlju i obilazih“.[6]
Gle, on dolazi do tebe, tvoje duše, gleda šta ti radiš sa istinom Hristovom koja je u tvojoj duši, šta ti radiš sa Njegovim učenjem, čitaš li Evanđelje, slušaš li Evanđelje, propovedaš li Evanđelje po Crkvama Hristovim u ovome svetu? Šta činiš sa tim, šta radiš sa tim semenom, sa tim istinama Hristovim? Gle, đavo sad obilazi tebe i tvoju dušu da ukrade, da ukrade Hristovo seme što je u tebi. Čitaš Evanđelje, čuješ kako Spasitelj naređuje da se treba neprestano moliti.[7] …[8] Šta ćeš raditi sa njom? Da je đavo nije ukrao, da nije došao i uzeo iz uma tvog to učenje i ti, ti se i ne sećaš molitve, ili ako se setiš, ti je otaljaš onako po navici, ne unoseći sebe, srce svoje, dušu svoju. Šta je sa tom istinom Hristovom u tvojoj duši? Šta je sa tim semenom? Šta ćeš raditi sa njim? Da đavo to nije ukrao, nije odneo iz tebe? Teško tebi! Te velike i svete istine Hristove držiš kraj puta svoje duše, a ne unosiš u svoju dušu; ne kopaš, ne riješ, ne tražiš iz dubine svoje duše da tamo nikne seme Hristove istine, da tamo proklija, da tamo nikne i iznikne i razvije se i donese veliki rod. Nema kraja tvoje duše u koju ne zaviri, koju ne pustoši đavo sa svojim demonima, i krade sve što je s neba posejano u tvojoj duši.
Pazi čoveče, pazi! – odgovaraćeš kadtad. Duša tvoja njiva Božja, u njoj nije niko drugi do Bog. Pazi da đavo ne ovlada tvojom dušom. Sve što je Hristovo, sva blaga nebeska koja ti On daje i pruža, unesi u najsvetije odaje svoje duše, u poslednje dubine svoje duše, tamo (unesi) Hrista usred svoje duše, gde nikada đavo ne prodire i onda …[9] to da đavo uzima iz tvoga srca reč Božju. Srce tvoje nema vrata, zar srce tvoje nije zatvoreno, već otvoreno za đavola, za …[10] za grehe, za sva zla njegova. Teško tebi, brate i sestro! Zatvori kapiju srca svoga pred njim, mračnim i crnim bogoborcem, pred tim strašnim lopovom i lupežom, koji krade sve što je Hristovo iz čovekova srca, ako čovek ne bdi, ne moli se, ne straži nad svojom dušom.
Znate li šta je sa semenom na kamenu? To su oni ljudi koji s radošću prime reč Božju, ali nemaju korena; za vreme i privremeno veruju, pa kad dođu nevolje, kad dođu iskušenja oni otpadnu, otpadnu.[11] Duša koja sebe plugom pokajanja ne poore i ne preore, koja ledinu svoje duše ne izore i ne prekopa i prokopa, seme božanske istine koje Gospod seje po toj duši, seje kroz Svoje Apostole, seje kroz Svoje Svetitelje, seje kroz Svoje Evanđelje, to seme padne na kamen, na površinu, ne može da pusti žile svoje, probije kamen u neosetljivosti, kamen okamenjenog zla, kamenje kojim se okamenjuje iz navika, rđavih navika. I ti s radošću primaš učenje Hristovo, ali samo privremeno. A kad dođe iskušenje, kad dođe sablazan, sve to nestane iz tvoje duše, sve to pogine. Ti si živeo kao hrišćanin, ali dušu svoju treba prvo da pripremiš za to nebesko seme. Kako, pitaćeš ti? Pa eto, svetim evanđelskim vrlinama, izvršuj ih, živi po njima.
Zapovest o postu znaš. To je nebesko učenje, nebesko seme, božansko seme Hristovog Evanđelja, kad ti postiš evanđelski. Post uvrežuje se u tvoju dušu, post ukorenjuje veru duboko po svima bedemima duše. Post svaku vrlinu pronese kroz celo telo i kroz celu dušu. Tada kamenje tvoje duše raspada se, sitni se, drobi se, pretvara se u drobnu zemlju, seme nebeske istine klija i raste u tebi. Ali, ako ti ostaviš da duša tvoja bude i dalje kamen za Hristovu istinu, teško tebi! Duša tvoja otpada od Gospoda i – kuda pada? U naručje đavola. A on, kuda odnosi naše duše, kuda? U crni i prokleti pakao!
Kada padne u trnje, trnje naših rđavih navika, u trnje naših strasti i zala …[12] Trnje – to su oni u koje padne seme nebeskih istina, padne, oni slušaju reč Božju, ali zbog brige bogatstva i slasti ovoga sveta u kojima provode život, ako trnje bujno uzrasta i zadavi seme nebesko u tvojoj duši, zadavi tebe celog.[13]
Ne, vera je kao zrno gorušično – veli Spasitelj. I ljubav je evanđelska kao zrno gorušično, i post je evanđelski kao zrno gorušično, i molitva je evanđelska kao zrno gorušično, i krotost evanđelska, i smirenost evanđelska, i trpljenje evanđelsko, i sve vrline evanđelske, sve su to vrline kao zrna gorušična. Sve je to sitno i malo, sve se to seje po tvojoj duši – pazi šta radiš sa tim svetim semenjem. Svaka nečista misao koja se javi u tvojoj duši, trgni je …[14] nebesko seme. Svaki greh u kome živiš, ako ga ne ispovediš, ako ne izbaciš iz sebe, pretvara se u trnjak. Svaka strast koja te ruši, svaka slast koJa te nosi, svaka slast ovoga sveta koja pustoši tvoju dušu gle trnjak, trnjak, trnjak da …[15] seme Hristovih evanđelskih vrlina. Šta je sa tim divnim ljiljanom koji je u tvojoj duši? A gle, mržnja se uvukla u tvoju dušu, mržnja koja …[16] učini, a ti se ne boriš protiv nje. Čini se kao neki trnjak, kao neki korov, i polako i postepeno potiskuje iz tvoje duše semenje Hristove, Božanske, Nebeske ljubavi. A trnje mržnje narasta i porasta strašno, jer se ti ne boriš protiv njega i nestane Božanskog semenja ljubavi Hristove …[17] Da razbiješ to malo zrnce molitvenosti i molitve i dopuštaš da te lenjost zahvati za vreme molitve ili nalaziš puno izgovora: Pa hajde, moliću se kasnije, moliću se večeras, moliću se sutra; izbegavaš i odlažeš molitvu, a zrno gorušične vere …[18] čekajući, šta? Tvoje srce, tvoju revnost, tvoj polet da sebe privedeš molitvi i da gorušično zrno molitve u duši tvojoj nasadiš, da ga zalivaš suzama tvojim, da ga zagrevaš toplinom i revnošću svojom. Trnje, trnje navika i nabuja i podavi sve što je Hristovo u tvojoj duši. Da, najstrašniji neprijatelji čoveku u ovome svetu i duši čovekovoj jesu zla celoga sveta, zla celoga sveta. Primer nam je: zemaljske slasti koje kao trnje guše sve što je Božansko u nama, i ništa Božansko ne sazri. Propadne sve, a sa tim propada duša naša. Tako je tužna istorija tri četvrtine semena Božanskih istina.
A seme koje padne na dobru zemlju, šta biva s njim? Kazuje nam Spasitelj: – To su oni, veli Spasitelj, koji primaju reč Božju, i drže je u dobrom i čistom srcu, i donose rod u trpljenju. Eto vrlina: dobrota, čistota srca i trpljenje – to je zemljište na kome uspeva nebesko seme Hristove nauke. Duša čista i dobra, veli Spasitelj, donosi rod po sto puta, ili šezdeset puta, ili trideset puta. Ta je istina da u njima, u našem životu, u našoj duši, u ovome svetu …[19] svakoga od nas ovom čudesnom istinom Hristovom.
Proverimo sebe. Proveri imaš li dobro srce: kada gresi često posete srce tvoje, da li se u njemu razvija reč Božja, da li u njemu raste i razvija se istina Božja, da li dobro Božje, koje je u istinama Božjim, širi se po tvome srcu, osvoji ga, ovlada njime – onda ti imaš dobro srce. Ali, ako ti ne braniš svoje srce, ako su vrata srca tvoga otvorena, i u njega ulaze i izlaze razna iskušenja, razni gresi, a ti ih trpiš i ne boriš se sa njima, srce tvoje postepeno gubi Božansko dobro što je u njemu i ono se ispunjuje zlom ovoga sveta, zlom svakoga greha, a iza svakog greha stoji đavo. Srce koje je očuvao dobrim, treba da bude rasadnik dobra Hristovog. Pazi, straži nad srcem svojim, ne puštaj ga u greh! Ali, po zabludi našoj greh je u nama, potrudimo se da ga što pre izbacimo iz sebe, iz svoga srca. Kako? Pokajanjem, ispovešću. Ne puštaj greh u sebe. Pazi! Najveći neprijatelj tvoga života, puštaš neprijatelja tvoje duše, puštaš neprijatelja tvoje večnosti! Ustaj na njega, bori se sa njim, ne daj se, jer greh nikuda ne vodi do u večno carstvo mraka i zla. Proveri da li si čista srca.
Sveti Oci odgovaraju i vele: „Čisto srce ima onaj koji izvršuje sve evanđelske vrline, koji žive po zapovestima Spasiteljevim“. To je plod vršenja zapovesti Spasiteljevih. Prvi plod to je vera naša; vera – Božanska sila koja čisti srce od obmane, od carstva služenja lažnim bogovima. Vera čisti tvoje srce od svake nečistote. Sveta evanđelska ljubav čisti tvoje srce od svake prljavštine, od svake nečistote. Mržnja, šta je mržnja? Gnoj, nečistota, smrad. Jer, koji mrzi brata svoga ostaje u smrti[20], a šta je smrt nego smrad? Tako i onaj koji mrzi brata svog.
Eto, braćo, sve istine o nama da verujemo u sebe. Pogledajmo šta smo uradili sa semenom Hristove nauke u našim dušama. Potrudimo se da sve to napreduje u našem čistom srcu u velikom trpljenju. Svaka vrlina traži veliko trpljenje, i vera i molitva i nada i post. Ništa bez trpljenja ne biva…[21]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 8, 5-15
  2. Lk. 8, 5-8
  3. Lk. 8, 12
  4. Neka reči nejasne na traci. – Prim. prepis.
  5. Isto
  6. Jov. 1,7
  7. 1 Col. 5, 17
  8. Isto
  9. Isto
  10. Isto
  11. Lk. 8,13
  12. Isto
  13. Lk. 8,14
  14. Isto
  15. Isto
  16. Isto
  17. Isto
  18. Isto
  19. Isto
  20. 1 Jn. 2,9
  21. Beseda nije dovršena, verovatno kraj magnetofonske trake. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *