SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 20. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Da Gospod Hristos nije doneo lek za smrt, ne bi nam bio potreban. Šta će ovome rodu ljudskom, šta će čoveku Bog koji ne može da nas spase od smrti? Ne trebaju nam takvi bogovi! I zaista, da Gospoda Hrista nije u ovome svetu, ovaj svet bi bio jedna neprekidna pratnja, pratnja, a u sanducima mrtvačkim: ja , ti, svaki čovek, svako ljudsko biće. Smrt, gnoj, zmijarnik… Eto sudbine ljudi bez Hrista na ovoj planeti! Šta, zar bi čovek mogao bez samoubistva završiti život na ovome svetu? Ako je smrt poslednja reč koju Bog daje čoveku, ne treba takav Bog u ovome svetu. Ne treba ni život nama! Šta će nam život! Život je podsmeh i mučilište.
Da, takvi su svi bogovi, osim Gospoda Hrista. Svi lažni bogovi koji su bili pre Njega, a evo i danas ih ima posle Njega, i biće ih do Strašnoga Suda. Sve su to lažni bogovi, oni bogovi koji ne mogu čoveka da spasu od smrti[2]. Samo je Istiniti Bog onaj koji može da pobedi smrt, koji tebi i meni osigurava besmrtni Život Večni. Sve je drugo laž: laža i paralaža. Pogledajte, kakvi se sve spasitelji ovom svetu nude i javljaju. A sve roblje smrti, a sve gnjide smrti, stenice smrti. I oni obećavaju slobodu, a sami su robovi smrti. Oni obećavaju i proklamuju istinu, a sami su robovi laži. Ima li veće laži za čoveka nego služiti lažnim bogovima u ovome svetu, služiti lažnoj nauci evropskoj, služiti lažnoj filosofiji, lažnoj tehnici, lažnim fabrikama, lažnoj civilizaciji, lažnoj kulturi? Šta je to? Šta nam vi nudite mesto Hrista? Smrt, pokolj, laž, raspeća, zemljotrese! To nudite vi, lažni bogovi, koji hoćete trulež i gnoj, da zamenite Gospoda Hrista u ovome svetu.
A gle, samo On vaskrsao i|z mrtvih, samo On pobedio smrt. Ne samo to, nego kao Istiniti Bog, Istiniti Čovek, osigurao Večni Život svakome čoveku: i meni, i tebi, i svakom ljudskom biću. I sve te sile, vaskrsne sile koje čoveka preporađaju i rađaju, koje ga vaskrsavaju iz mrtvih, vaskrsavaju iz svih mrtvih, sve je to Gospod Blagi ostavio u Crkvi Svojoj da nas vaskrsava iz naših smrti, da nam osigurava Život Večni, da nas kroz kapiju smrti odvode u Carstvo Nebesko. „Ko jede telo moje i pije krv moju ima život večni i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“, objavljuje Blagi Spasitelj.[3]
Gle, današnja Sveta Nedelja i njeno Sveto Evanđelje, eto, kazuje nam tu jedinu potrebnu istinu za čoveka i rod ljudski u ovome svetu. Kazuje nam to što je jedino potrebno čoveku. Čuli ste Sveto Evanđelje – priča naša zemaljska, priča svakodnevna. Pratnja, u sanduku jedinac sin, majka udovica. Ima li išta strašnije za prizor, za um tvoj i moj, za oči moje i tvoje? Jedinac sin, smrt ga uzela, majka udovica, sama pod strašnim mračnim nebom. Ceo ovaj svet grobnica, ceo ovaj svet mrtvački sanduk za jednu majku…[4] Ali šta je to, šta se to dešava kod ulaza, kod kapije gradske? Pratnja, žalost, smrt, a za Isusom masa naroda, bezbroj ljudi. Blagi Gospod ugleda pratnju, priđe i ojađenoj majci reče: „Ne plači“[5]. Sažali mu se: Šta je ovo, ja sam čoveka stvorio za besmrtnost, kao da veli Gospod Blagi. Ja sam stvorio čoveka za Život Večni, a gle, kako smrt krade jedinca majci udovici. Sažali mu se. Njegova Božanska usta izrekoše utehu: „Ne plači“. Priđe kovčegu, dohvati ga se i reče mladiću: „Tebi govorim, momče, ustaj!“[6]. I ustade mladić. I dade ga materi svojoj.
Šta je to? Ko se to javio na ovoj nesrećnoj zemlji? Ko se javio u našoj velikoj i ogromnoj grobnici zemaljskoj? Zemlja, cela zemlja je jedna ogromna grobnica u kojoj trule naši preci, u kojoj ćemo istruliti i ja i ti, i svi mi, da nije Njega, Čudesnog Gospoda Isusa, da nam osigura besmrtan Život Večni, da osigura i telu našem vaskrsenje iz mrtvih. Čitamo svaki dan „Vjeruju““ Čekam vaskrsenje mrtvih! Da, i u grobu telo moje čeka vaskrsenje mrtvih; i ja, i ti, time živimo u ovome svetu, da čekamo vaskrsenje mrtvih. To je radost, jedina radost u ovome svetu.
To je radost za majku udovicu, kojoj Gospod vaskrsava sina, da pokaže da je On zato došao u ovaj svet da pobedi onoga koga niko pobediti ne može – smrt! I da da lek od one boljke od koje niko ne može dati lek: lek od smrti! Da, to samo On daje. I kad je vaskrsao iz mrtvih, On je najzad porodio sve Svoje učenike. Setite se, to su bili prosti seljaci, plašljivci, bežali od sluškinja, odricali se Gospoda Hrista na Veliki Četvrtak, bežali od Krsta Njegovog na Veliki Petak. Krili se od straha jevrejskoga. I gle, kada je Gospod vaskrsao, odjedanput, sve je to oživelo, sve je to krenulo. Kuda? U Život Večni! Pobeđena je smrt, šta će nam učiniti ljudi? Šta đavoli? Ko je jači od Gospoda Hrista kad je On jači od smrti?! Onda, zaista samo je On Istiniti Bog, i samo je On Jedini Istiniti Čovekoljubac, kad je dao rodu ljudskome pobedu nad smrću i osigurao Život Večni čoveku.
Da, i prosti i plašljivi ribari Judejci krenuli su kroz ceo svet i sami vaskrsavajući mrtve, sami isceljujući od svih bolesti, i sami objavljujući čudesno Evanđelje Gospoda Hrista. Novu vest, Blagu vest:Čovek je rođen i stvoren za besmrtni Život Večni. Čovek je jači od smrti samo sa Hristom i samo u Njemu i Njime. Čovek, čovek je stvoren za Život Večni. Brate i sestro, to je Evanđelje Hristovo, i ništa drugo. I ja i ti, i svako ljudsko biće, stvoreni smo za Život Večni. Pazimo kako živimo! Šta je ovaj svet? Grobnica bez Hrista.
On je sve te Božanske životvorne sile ostavio u Crkvi Svojoj. Sve nam je dao što nam je potrebno za Život Večni i za spasenje. Piše u Svetom Evanđelju Njegovome, da nam je On darovao sve Božanske sile koje su potrebne nama za Život Večni[7]. Život Večni, koji počinje u ovome svetu i produžuju se beskonačno u onome svetu. Sve Božanske sile, šta je to? Svete Tajne i svete vrline, Sveto Krštenje, Sveto Pričešće, Sveto Pokajanje. Šta se zbiva onda sa tobom i sa mnom? Sveto Krštenje. Mi se po Svetom Evanđelju oblačimo u Gospoda Hrista, krsteći se u Njega[8], Pobeditelja smrti, u Večnog i
Istinitog Boga. Šta će nam učiniti smrt? Sve što je smrtno beži od nas. Svaki đavo beži daleko od krštenog čoveka. To je Sveto Krštenje. Kakva sila, darovana samo Vaskrslim Gospodom Hristom!
A Sveto Pričešće? U Svetom Pričešću sam Gospod Hristos, Istiniti Bog daje Sebe tebi. Tebi! Bog ulazi u tebe, sve što je grehovno, sve što je đavolje mora bežati iz tebe, sve što je smrtno mora bežati iz tebe. Samo je greh ta sila koja čoveka pretvara u mrtvo biće. Samo je greh strašna sila koja umrtvljuje čoveka. Gospod vaskrsao sina neke nepoznate Nainske udovice[9], da pokaže da On vlada životom i smrću, da pokaže otkuda smrt u ovome svetu i otkuda život u ovome svetu. Život od Boga, dat ljudskome biću, a smrt od đavola, smrt od greha. Đavo pomoću greha, eto, ubrizgava serum smrti u tebe i u mene. On nepomenik, otrov smrti, sveopšte smrti i smrtnosti, živi kroz greh. I kada je naš praroditelj i naša pramajka, Adam i Eva, učinila greh u Raju, Raj se pretvorio u pakao, život se pretvorio u smrt. Sve što je plemenito, Božansko, prepalo se i uplašilo od greha. Kakav je to neznanac, kakvo je to strašilo, što je ušlo u ljudski svet, što je ušlo u ljudski Raj? Greh = čudovište! Greh – strahota! Dokaz smrt. Odmah je za grehom ušla smrt u ovaj svet. Odmah su ljudi postali smrtni.
Tako je, brate i sestro, i sa mnom i s tobom. Čim greh uđe u moju dušu, zacari se u njoj, beži iz nje sve što je besmrtno i večno. Greh – đavolja sila, greh smrdi, greh razara, greh usmrćuje. Ja sav mrtav, ako ostanem u grehu. Ali Blagi Gospod je dao lek za svaki greh. Pokajanje – eto leka od svakoga greha, eto leka od svake smrti. A greh, svaki greh je jedna kobna smrt! Kobna smrt. Jer smrt je prvo smrt duše, pa onda tela. Adam i Eva sagrešili su dušom prvo, dušom se odvojili od Boga, i tada je uletela smrt u telo njihovo. Uletela kroz već umrtvljenu dušu. Svaki greh stvara prvo duhovnu smrt, pa onda telesnu. I zato je Gospod Isus došao u ovaj svet da spase rod ljudski od greha, od tog glavnog tvorca smrti u ovome svetu, od tog glavnog neprijatelja našeg. Veliki i čudesni Svetitelj Božji Sveti Jovan Zlatoust, čije svete mošti imamo, pisao je jednom svom učeniku, jednoj svojoj učenici, Svetoj Olimpijadi: „Olimpijada, ništa nije strašno u ovome svetu, osim greha“.[10] Greh jeste najveća strahota za tebe i za mene, čoveče. Jer njime, samo njime ja i ti ubijamo sebe. Njime mi postajemo samoubice. Kada si čovek pod grehom, ne kaješ se, znaj, taj tvoj greh ubija tebe! Duša ti puna, recimo, mržnje prema nekome i nekima, i ti se ne boriš protiv mržnje, ti se ne trudiš da po Evanđelju Hristovom iščupaš i izbaciš iz sebe tog ubicu, tu smrt, nego ostavljaš mržnju u svojoj duši, gle, ti si već samoubica! Ti si već osuđen od sebe, avaj, na večne muke! Nema prolazne muke. Greh, večna đavolja sila, a iza njega večne muke. Jer greh, šta radi s tobom i sa mnom? Odvaja te od Boga koji je i život, i radost, i blaženstvo, i uvaljuje te u smrt, u muku večnu, u pakao. Mi zavaravamo sebe kada smatramo: Pa greh moj nije tako veliki: krađa – pa to nije tako strašno; pa zavist i to nije tako strašno; pa gnjev – i to nije tako strašno; pa ogovaranje – i to nije tako strašno. A to đavo našaptava i tebi i meni. I najmanji greh je strašan, i najmanji greh je ubica, i najmanji greh ima toliko sile da tebe odvoji od Boga.
Pazi, brate, ušao greh u tebe, spasavaj se od njega! Ne spasavajući se, ti trpiš ubicu u svojoj duši koji će učiniti da, kadtad, odbegneš od Boga potpuno. Ukrasti dušu potpuno od Boga i rinuti u carstvo zla i smrti – to je misija greha. Zato, mi hrišćani znamo šta je greh, kakva je strahota greh. On je roditelj smrti. Zato je on i najstrašnije biće u ovome svetu. Da, greh je kao biće. Hrišćanin se nikad neće pomiriti sa njim, nikad pomiriti sa grehom, nikada reći: Pa eto, ja sam nemoćan i slab pa ne mogu da se oslobodim. Ne, laž je. Nema greha u čoveku i u svetu od koga Gospod Hristos nije jači. Samo ti prizovi Gospoda Hrista, zavapi kao Petar: „Pomagaj, Gospode, tonem![11] Tonem! Tonem u moru mojih grehova!“ I Blagi Gospod koji se nepozvan sažalio na Nainsku udovicu, reći će i tebi, reći će duši tvojoj: „Tebi Govorim, ustani“[12], i ustaće duša tvoja iz svojih grehova, ustaće iz svih smrti pred Večnim Gospodom Hristom. Njime, jedino Njime, samo ti ne malaksavaj, ne očajavaj, nikada ne daj mesta očajanju. Đavo hoće da ti kažeš sebi: Eh, propao sam. Svršeno je. Gresi su moji jači od mene. Ne, nikada gresi ne mogu biti jači od tebe.
Dok je Gospoda Hrista, Istinitog Boga, u Crkvi Njegovoj, nad nama i oko nas nema greha koji je jači od Njega, nema smrti koja je jača od Njega, nema đavola koji je jači od Njega, nema pakla koji je jači od Njega. Samo imajmo veru Božju, kako veli sam Spasitelj: „Imajte veru Božju“, i dodaje ove čudesne reči: „Zaista vam kažem, sve što u svojoj molitvi ištete, verujte da ćete primiti, i biće vam“[13]. Eto, braćo, leka, eto skraćenog Evanđelja. Zapamtite Njegove reči. One su u Svetom Evanđelju po Marku, glava jedanaesta, stih dvadeset treći i dvadeset četvrti: „Imajte veru u Boga. Sve što u svojoj molitvi zaštite, verujte da ćete primiti, i biće vam“.
Tako i ti. Skovitlaju te gresi, saletele te sa mnogih strana strasti, jurišaju na tvoju dušu đavoli kroz bezbrojna iskušenja, a ti osećaš malaksava u tebi tvoje srce, tvoja duša, tvoje moći, toneš. Preni se! Trgni se! Ustani ti koji spavaš[14] od grehova – veli Apostol Pavle. Ustani ti koji spavaš u zavisti, u mržnji, u pakosti, u zlobi, u srebroljublju. Ustani! Vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos![15] Vaskrsni iz mrtvih, sam Sebe vaskrsni. Gospod ti je dao sile. Gle, ti patiš od gneva. A ko ne pati od gneva? A Gospod dao lek protiv gneva. To je, šta? Krotost, blagost. Primoraj sebe na blagost i na krotost.
Ti iz nekih razloga, pogordio si se. Smatraš, e ja sam to, ovaj nije to. Postao si ohol i gord. To je užasan greh. To je strašan ubica. A Gospod dao i za njega lek. Šta je to? Smirenje, smirenost. Smiri se, pogledaj na sebe, pogledaj na svoje grehe, uplaši se od graha i reci sebi: Pazi, ovaj moj greh, koji je u meni neispoveđen, nepokajan – pa to je mrak, to je pakao, to je smrt moja, to je ubica moj! Protiv njega se treba boriti, ne protiv bližnjega. Na greh svoj treba se gnjeviti, ne na bližnjeg svog. Čim se na nekog gnjeviš, seti se da prvo treba da se gnjeviš na svoje grehe. A gle, koji je to tvoj dan i moj, i da prođe bez greha? Koji je to tvoj dan i moj, a da kroz njega ne prošetaju kroz dušu bezbroj grehova, makar u mislima, makar u osećanjima? Smeš li ti reći Gospodu Hristu: Evo me, ja sam čist pred Tobom. Najgore je to, brate i sestro, kada se uzgordiš, kada pomisliš u sebi: pa eto, ja sam to, ja sam ovo. Seti se, priđi Gospodu Hristu i kad On pogleda u tebe, ti ćeš onda videti i sagledati kako si bedan i ništavan pred Njim. Kako trebao da postaneš i porasteš duhovni džin, a ti si još kepec pred Njim. Sav plivaš u gresima.
Kada sunce obasja vazduh mi vidimo najmanju prašinu, prašinicu u vazduhu. Tako i kada Gospod Hristos baci svetlost u tvoju dušu, ti ćeš onda ugledati kakve sve grehe imaš i koliko si grešan. I zavapićeš kao pokajani carinik: „Bože, milostiv budi meni grešnom“.[16] I ništa drugo nećeš osećati u sebi osim tog vapaja. Jer pred tobom je Gospod Hristos, zar se ti možeš ičim pohvaliti pred Njim? O, brate i sestro, jedino što mi možemo da govorimo tada, sav rečnik naš je samo nekoliko reči: „Bože, milostiv budi meni grešnom“.
Da, Crkva Hristova u ovome svetu jeste nebeska apoteka, nebeska apoteka prepuna svih lekova za sve grehe, lekova za sve smrti, lekova za sva zla. Čudesni i divni Svetitelj Božji, Sveti Ignjatije Bogonosac, koga su neznabošci bacili lavovima i oni ga rastrgli i tako postradao, piše hrišćanima za Svetu Evharistiju, Sveto Pričešće, i veli: „Sveto Pričešće je lek besmrtnosti“, lek besmrtnosti[17]. Pričešćujući se gle, ti si uzeo lek za besmrtnost, jer taj lek uništava svaku smrt, uništava u tebi svaki greh. Tako je braćo svaka Sveta Tajna Hristova, svaka Sveta Tajna Crkve. Eto, Sveto Pričešće je lek besmrtnosti, i Sveto Krštenje lek od svake smrti, i Pokajanje lek od svakog greha, jači od svake smrti, od svakog đavola.
Vera, eto, sve je to vrlina, lek od svih lažnih bogova. Poverovao si u Istinitog Gospoda Hrista – beže od tebe svi lažni bogovi. Kakav divan lek! A ljubav evanđelska? O, čudesan lek protiv tvoga mračnoga bića, mržnje: „Koji mrzi brata svoga u smrti je“[18] piše u Svetom Evanđelju. U smrti je. A eto, ljubav evanđelska daje ti se kao lek, da se izlečiš od te strašne smrti što se zove mržnja. Naprasit si, prgav si, gnevljiv si? O, zaista strašna bolest! Lek: evanđelska krotost, evanđelska smirenost, evanđelska blagost. Srebroljubiv si, duša ti naginje ka neprekidnom sticanju imanja, i sva zaronila u to da retko kad i dodirne nebo, retko oseti Boga. Trgni se , brate! To se otrov smrti uselio u tvoju dušu. Ta silna boljka, silno zapaljenje koje je zahvatilo tvoju dušu. Leči se! Leči se vanljudskim lekom! O, seti se blagosti i krotosti Gospodnje: kada su Ga pljuvali, On Car Neba, Istiniti Bog i Gospod, trpeo je i trpeći pobedio. Jer podnevši Krst za nas, i smrt, On nas je spasao od smrti. Tako i mi treba da bežimo od svakog greha kao od strašnog zapalenja. Čim neko od nas dobije zapalenje pluća mi trčimo po lekara, tražimo inekcije. A kad duša dobije zapalenje od gnjeva, od gordosti, od srebroljublja, od mržnje, retko se mi sećamo da treba duši dati leka. A u apoteci Nebeskoj, u Crkvi Hristovoj, u izobilju lekova za sve bolesti duše ljudske i bića ljudskog.
Kakva je čudesna Blagovest Gospoda Isusa Hrista, Jedinog Istinitog i nezamenljivog Boga svih svetova za nas ljude? Kakva Blagovest kroz današnje Sveto Evanđelje o Nainskoj udovici i njenom vaskrslom sinu. Mi hrišćani treba da vaskrsavamo sebe iz svake smrti, svesni, uvek svesni da je Gospod Hristos dao sve sile nama u Crkvi Svojoj, da vaskrsavamo sebe iz svih grehova i svih smrti, da pobedimo svaki greh i svaku smrt. Zato: „Ustani ti koji spavaš, i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos“. Njemu, Čudesnom Gospodu, Jedinom Istinitom Gospodu u svima svetovima, čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 7, 11-16
  2. 1 Petr. 2,16
  3. Jn. 6, 54
  4. Neke reči nečujne na traci. – Prim. prepis.
  5. Lk. 7, 11-16
  6. Lk. 7, 14
  7. 2 Petr. 1,3
  8. Gal. 3,27
  9. Lk. 7,11-15
  10. Pisma Sv. Jovana Zlatousta đakonisi Olimpijadi. – Prim. uredn.
  11. Mt. 14,30
  12. Lk. 7,14
  13. Mk. 11,23-24
  14. Ef. 5, 14
  15. Ef. 5, 14
  16. Lk. 18. 13
  17. Poslanica Efescima Sv. Ignjatija. – Prim. uredn.
  18. 1 Jn. 2, 9

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *