SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 3. u Nedelju 19. po Pedesetnici[1]
1968. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Gospod traži, čuli ste danas Sveto Evanđelje, od nas koji smo prašina, blato? „Budite milostivi kao što je Otac vaš milostiv“[2]. A drugom prilikom Gospod zatraži od nas ljudi: „Budite savršeni, kao Otac vaš Nebeski“[3].
Gospode, kako? Od koga Ti to tražiš? Od nas! Mi smo blato, mi smo greh do greha, mi smo smrt do smrti, nemoć, slabost. Eto to je čovek! Da li je ikada Gospod tražio od nas što je nemoguće? Nema ni jedne reči u Svetom Evanđelju koje Gospod traži od nas što je nemoguće učiniti. Zašto, otkuda to? Otuda što je Gospod Hristos Bog koji je postao čovek, i Tvorac čoveka. On je stvorio čoveka. On zna šta je dao čoveku, i šta traži od čoveka. I ima pravo da traži od njega. Zna sve njegove moći i nemoći. Zašto je Gospod tražio od njega čoveka takvo savršenstvo? Zato što je On stvorio čoveka po slici i prilici Božjoj. To znači: dao mu Božansku silu, dušu mu stvorio kao ikonu Božiju, kao živu sliku Božiju. I to je najglavnije u čoveku: da po toj slici živi. Da svako dobro koje čovek čini treba da liči na Boga, kao što slika liči na original. Svako naše dobro treba da liči na Božansko dobro. Ljubav tvoja i moja, treba da liči na Ljubav Božiju, ako je istinska ljubav. Pravda tvoja i moja, treba da liči na Pravdu Božiju. Istina tvoja i moja, treba da liči na Istinu Božiju. I tako svako čovečije dobro, treba da liči na Božije Dobro,
Čuli smo danas Sveto Evanđelje, mi koji smo se odvojili na pakao, na propast, na proklestvo. Šta od nas i tek onda je pravo Dobro. Bez toga nema dobra u ovome svetu, pravog istinskog Dobra.
Čuli ste Spasitelja kako govori ljudima prisutnim, i veli: „Ako ljubite one koji vas ljube, kakvu hvalu imate? Ne čine li to i neznabošci?[4] – to jest, ljudi koji ne poznaju Boga Istinitog. Koji ne poznaju Boga Koji je došao u telu. „Ako dobro činite samo ongša koji vama čine dobro, kakvu platu očekujete“?[5] Vama se vraća što ste učinili. Ali vi, veli Spasitelj: vi koji ste moji učenici, vi koji ste hrišćani, ljubite neprijapselje svoje, blagosiljajte one koji vas gone, molite se Bogu za one koji vam zlo čine, i bićete sinovi Svevišnjega“[6]. To jest sinovi dostojni, sinovi nebeski, kao Tvorac vaš. „Jer je On blag i milostiv prema zlima i dobrima, i prema pravednim i nepravednim. Budite milostivi kao Otac vaš što je milostiv“[7]. To Gospod traži od nas. Gospod je došao u svet i postao čovek, živeo u vremenu kao ja i ti. Živeo pod istim suncem, pod istim nebom među ljudima, među stokom, među pticama, među cvećem, livadama. Isti svet u kome je On živeo, i mi živimo. I On došao u svet da pokaže: kako čovek treba da živi u ovome svetu. Čovek koji je slika Božija. Čovek koji je ikona Božija.
Kako treba čovek da živi u ovome svetu? Gle! Čovek je više nevidljivo nego vidljivo biće. Šta se od mene i od tebe vidi? Jedno parče, jedna vreća krvave ilovače. Telo moje i tvoje, to ja vidim od tebe, ti to vidiš od mene; ali ono što je beskrajno u tebi i meni, to što ja ne mogu da shvatim nikad sam, to je duša. Gle, tvoja i moja misao za tren oka preleti sve svetove, za tren oka iskrca se na sunce, iskrca se na nebo. Šta je to? Ko je to u tebi i u meni? To je duša. Gospod je dao čoveku dušu bogoliku. Ona daje život telu, ona daje dobra telu, ona daje iskru telu, ona daje pravdu telu. Da! Gospod je došao u ovaj svet, da tvoju i moju dušu usavrši, da im da Božanske sile.
Ako je u pitanju ljubav, da (to) bude Božanska Ljubav. Ako je u pitanju dobro, da (to) bude Božansko Dobro. Ako je u pitanju istina, da (to) bude Božanska Istina. Ne sitne istinice ljudske. Zašto je On došao u ovaj svet – i dao nam Sebe? Koga? – Boga! Postao čovek. A davši Sebe nama ljudima, postavši čovek, davši sve Božanske Istine, sve Božanske Pravde, sve Božanske Večnosti, sav Božanski Život Večni, postao je naš, postao ljudski, čovečiji, moj i tvoj. „Koji veruje u mene ima život večni“[8]. Gle, ti si poverovao u Život Večni, ti nisi prolazno biće. GosLod je pobedio smrt, vaskrsao iz mrtvih. Radi čega? Da pokaže i meni i tebi, da je naše telo takođe stvoreno za besmrtnost i Život Večni, jer će ono na dan Strašnog suda vaskrsnuti i sjediniti sa dušom našom. I otići će duša od tela u momentu smrti naše. Gospod je došao u svet, i doneo je Evanđelje s neba nama ljudima na zemlji. Jer smo mi nebeska bića, po duši smo nebeska stvorenja. I zato treba da ispunimo Evanđelje Nebesko, da budemo kao Anđeli nebeski ….
Zato Apostol Pavle piše hrišćanima, svima hrišćanima, i nama danas, i onima juče i onima sutra, piše da živimo sveto. Kako? Kao što se pristoji Bogu u telu. To jest, onako kako je Gospod Hristos, živeo na zemlji, tako i mi da živimo.[9] Eto, to se od nas traži. Eto zbog čega smo mi stvoreni. Nismo mi stvoreni da budemo samo marva, koja će biti za koritom na ovoj zemaljskoj kugli i – proći. I sići u grob da nas crvi i zmije pojedu. To bi bilo strašno! Da je Bog radi toga stvorio čoveka, Bog bi bio onda najveći tiranin. Ali ne! Gospod je stvorio čoveka po slici i prilici Božijoj[10]. Postao čovek, da bi nam dao sve što može Bog dati ljudima: Nebesko Carstvo, Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Zato je Gospod dao Evanđelje.
Zato je Gospod došao u ovaj svet – da nam da silu Svoju. On je osnovao Crkvu, da ljudi u njoj žive Njime[11], po Njegovim zakonima, po Njegovoj sili Božanskoj. Gle, šta je Sveto Krštenje? Šta se zbiva sa mnom i tobom pri Svetom Krštenju? Apostol Pavle je napisao u Svetom Evanđelju: „Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“[12]… Da On bude tebi sve i svja, da živiš po Njemu, da ideš po Njemu, do onog trenutka, do onog savršenstva, dužan si, to je tvoj cilj. Piše Sveti Pavle. Ja više ne živim sebi, u meni živi Hristos“[13]. Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima i veli: „Ko je za vas Gospod Hristos?“ Nije On za vas običan čovek, ni mudrac, ni filozof. Ne! Nesravnjeno veći od toga. Jer nikakav mudrac, nikakav filozof, nikakav car, nikakav kralj, ne može te osloboditi od zla, od greha, od smrti i đavola. Zato je Gospod Hristos Sam Bog.
I On kao Bog to čini, a svi drugi ljudi su roblje i snoplje smrti, greha i đavola. Žetva đavola – to je ovaj svet bez Hrista. Gle! Gospod Hristos je Večna Božanska Pravda, Večna Božanska Istina. Hristos je, veli Apostol Pavle: Čovek je. sam Bog, sva Punoća Božanstva u tebi[14]. Radi čega? Da bismo se i mi udostojili učešća u tom blaženstvu bića, u božanskom liku, da bismo se i mi ispunili Njime[15]. To je, braćo moja, smisao našeg zemaljskog života. Smisao svakog čoveka, na ovoj kugli Božijoj što se zemlja zove. Zato je Crkva data: u njoj su Svete Tajne i svete vrline, i pomoću njih mi neprekidno obogaćeni, treba da obogaćujemo sebe Božanskim istinama. Šta je Sveto Pričešće? To je primanje Gospoda Hrista! Ti ispunjuješ sebe Njime, da bi živeo Njime, da bi se kosnuo večnosti. „Onaj koji jede Moje telo i pije Moju krv, veli Spasitelj, ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“[16].
Jedna tvoja zla misao koja sine u tvoj um, odvaja te od Boga. Greh odvaja od Boga. Svaki greh veliki i mali, i ako se ne pokaješ, odvojiće te od Boga, i ovog i onog sveta. Pokajanje može pobediti svakog neprijatelja, svaki greh, svakog đavola. Setite se razbojnika na krstu. U jednom trenutku zadobio je Carstvo Nebesko[17], u trenutku pokajanja, smrtnog pokajanja, besmrtnog pokajanja. Tako i ti, ako imaš greh ispovedi ga pred Bogom, pokaj se, i zadobićeš Carstvo Nebesko.
Pre deset godina, umre moj školski drug, učitelj, školski nadzornik. a bezbožnik… Sahranili smo ga. Ja sam učestvovao na pogrebu. Nije slavio ni on, ni njegova žena, ni njegova deca. Kroz mesec dana, sanja ga njegova žena da sedi u nekim kolima i juri; ona ga zaustavi i upita šta radi? – Lutam, reče on. Kako? Lutam. – Zašto? – Zato što nisam verovao u Boga? Luta poko zna kakvim nebeskim provalijama i gudurama. Oni su imali ćerkicu, koja je umrla u dvanaestoj godini. Zvala se Verica. Obožavali su je i on i majka. I njegova supruga, odnosno majkate Verice, pita ga: Jesi li video Vericu našu? – Ne, veli on, nije mi dato, zato što nisam verovao u Boga.
Eto šta znači ta odvojenost od Boga, ta smrt bez Boga, taj grešni život bezbožnika. To je najveći greh! To neverovanje u Boga, odvojenost duše od Boga celoga života. I kad duša izađe iz tela, kuda ide? U ad, u pakao. Jer, sama je to htela za života na zemlji. Nije htela Boga, znači: hoće greh, a kroz greh hoće đavola.
Tako, braćo moja, život naš na zemlji nije šala, život naš na zemlji je najveća zbilja koja može biti. Mi, mi smo anđelska bića. Zato je i Bog postao čovek. Znači, Bog se spustio u naš zemaljski svet da nam otvori oči, da nam kaže: Probudite se! Ljudi, radi čega ste stvoreni? Znajte, radi Večnoga Života i Carstva Nebeskoga. Nemojte reći: nemoguće je postići to. Pogledajte Svete, a najviše Presvetu Bogomajku: Čudesnu i divnu Caricu neba i zemlje, koja ispunjuje Sveto Evanđelje Hristovo: I svaki Svetitelj ispunjuje Evanđelje Hristovo, i svaki dobar hrišćanin neprekidno ispunjuje Evanđelje Hristovo. Nije nemoguće, samo treba imati dobru volju i veru.
Pitali su Svetog Serafima Sarovskog, Svetitelja Božjeg, koji je umro pre 130 godina i preselio se iz ovog sveta u onaj: Zašto danas nema onako velikih podvižnika, ljudi silne i jake vere i svetoga života, kao što je nekad bilo? On je rekao: „Zbog naše male vere i zbog naše neodlučnosti“. Slabi smo voljom, a kada živimo sa verom u Boga, sa nadom u Njega, onda i mi možemo ispunjavati svaku zapovest Gospoda našeg.
Blagi Gospod, preko Presvete Bogomajke i Svetitelja, darovao je svakome od nas mogućnost da se duhovno razbudi, razbudi i probudi, da sagleda i vidi radi čega je u ovome svetu, zašto ga je Bog stvorio? I da svim bićem radi na tome da dušu pripremi za nebeski svet, da je ukrasi svetim vrlinama: verom, ljubavlju, nadom, milostivošću i drugim svetim vrlinama jevanđelskim, I osigura sebi, vođen Svetiteljima Božjim, Carstvo Nebesko. Da tamo slavimo Jedino Biće dostojno hvale u svim ljudskim svetovima: Boga koji je postao Čovek, iz velike samilosti prema čoveku, Gospoda Hrista. Njemu slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 6, 31-36
  2. Lk. 6,36
  3. Mt. 5,48
  4. Lk. 6,32
  5. Lk. 6,33
  6. Lk. 6,35
  7. Lk. 6,35-36
  8. Jn. 6,47
  9. Kol. 2,6; 1 Jn. 2,6
  10. 1 Mojc. 1,27
  11. 1Jn. 4,9
  12. Gal. 3,27
  13. Gal. 2,20
  14. Kol. 2,9
  15. Gal. 2,10
  16. Jn. 6,54
  17. Lk. 23,42-43

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *