SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Sv. Prvomučenika Stefana
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
 
Bog se na zemlji kao čovek rodi. Ne kao anđeo, ne kao arhanđeo, nego se Bog rodi kao čovek[1]. I time uzdigao čoveka iznad svih bića i stvari, i time proslavio čoveka kao što niko nikad proslavio ga nije, niti ga može proslaviti. Bog postaje čovek[2]. Eto to je sva tajna Hrišćanstva i Crkve Hristove. Bog se javlja u telu[3], On Svesavršeni u čoveku koji je sav pun greha i smrti. Šta je to? Radi čega je to? Zašto Bog postaje čovek? Zato što je čovek sav postao greh, sav postao smrt i trebalo je spasiti čoveka od greha i smrti i time spasiti čoveka od truleži, od raspadanja, od propasti. Bog se rodi kao čovek i danas na Božić je rođendan Božiji, rođendan Boga. I ova Zemlja, koja nije znala za besmrtnost, koja je svim svojim bićem kroz čoveka terala Boga sa zemlje, postaje kolevka Boga, Koji se rađa od Presvete Djeve Bogorodice Marije.
Danas na Božić svršava se velika i najveća tajna, braćo i sestre, u svima svetovima. Danas se zbiva veliki događaj u svima istorijama roda ljudskog. I u svima istorijama svih stvorenih bića Bog nikada nije postao bogoanđeo, bogocvet, ali eto postaje Bogočovek, i time pokazuje veliku i strašnu tajnu čovečijeg bića. Radi čega je čovek stvoren i radi koga? To se vidi iz toga što Bog može postati čovek. Znači čovek je u početku stvoren da smesti u sebe Boga i da bude ispunjen sav Bogom. Danas je rođendan Boga, rođendan Bogočoveka, a ustvari danas je rođendan svega svetog, svega uzvišenog, svega velikog u rodu ljudskom. Danas je rođendan besmrtnosti. Danas je rođendan neprolaznosti ljudske. Danas je rođendan svemudrosti ljudske. Danas je rođendan svih velikih i svetih ljudi. Danas je rođendan Crkve Hristove, jer Gospod je uzeo na Sebe telo, postao čovek, i tako osnovao Crkvu Božiju u ovome svetu, osnovao je kao Telo Svoje. On je sišao u čoveka da bi privukao sve ljude Sebi. Postao čovek, jer je bio daleko od nas, da ne bismo rekli: pa kako mi možemo ispunjavati Božije zapovesti kad je Bog gore, iznad svih nebesa? On, Nadnebesni Gospod postao je čovek; ulazi u naš zemaljski život, ulazi u naše grobnice, ulazi u naše mrtvačnice, ulazi u naše prljave ponore, ulazi u sav mulj zemaljskih grehova ljudskih, zala i zločina i svih užasa, koje je čovek negomilao u ovome svetu i u celome sebi i u duši svojoj.
Gle, danas je dan Svetog Prvomučenika Arhiđakona Stefana koga Crkva slavi. Njega ne bi bilo da se Gospod nije rodio kao čovek, ne bi bilo nijednog Svetitelja, ne samo njega. Ko je Taj Koji je dao silu tom mladiću, čudesnom i divnom, da se on, kad ga zasipaju kamenjem, moli Gospodu Bogu za ubice svoje i da vapije „Gospode, ne primi im ovo u greh“[4]! Takvo čudo ljubavi i molitve nije se znalo na zemlji. Eto, to čudo zbiva se kroz velikog i slavnog Prvomučenika Arhiđakona Stefana. Ko to tvori u njemu? Gospod Hristos Bog koji je postao čovek, Bog koji je u samome Prvomučeniku Arhiđakonu Stefanu svim silama Svojim prisutan. Čovek se ne boji smrti! Gle, i u strašnom trenutku smrti, onda kada ga zasipaju kamenjem, kada ga muče, Prvomučenik Sveti Arhiđakon Stefan vidi nebesa otvorena i Sina Čovečijeg, Gospoda Hrista vidi gde sedi s’ desne strane Boga, sedi u telu ljudskom[5]. Kakva vizija! Kakva radost! Telo ljudsko bez Gospoda Hrista bilo je svo u smrti, u grobu, u raspadanju, u crvima, to telo ljudsko uzneseno iznad svih nebesa i eto, to telo koje je Gospod Hristos rodivši se na Božić uzeo na Sebe, to proslavljeno telo stoji iznad svih nebesa i sedi s’ desne strane Boga Oca![6]
Nebo je otvoreno zemlji. Sve nebeske radosti pružene su rodu ljudskom. Prvomučenik Stefan to vidi, oseća, vidi Nebo otvoreno i za njega nema straha od smrti, nema straha od ubica, nema straha ni od kakvih strahota u ovome svetu. Tako je Sveti Prvomučenik Stefan ustvari svima nama otkrio tajnu svih Svetih Mučenika Hristovih: kako su oni mogli da izdrže strašne nepodnošljive muke bez jauka, bez suza… Svako mučenje za svakog Mučenika imalo je svoje strahote, ali junaci Hristovi nisu se bojali smrti i podnosili su sve te muke, jer su imali nad sobom Nebo otvoreno, jer je Gospod Hristos bio nad svima njima i čekao ih u Nebeskom Carstvu. Tamo su oni hitali kroz sva stradanja, kroz sve muke, ka Njemu, Gospodu Koji je postao čovek, da nam da sve što je Božansko, da nam da sve Božanske sile, takve sile koje savlađuju sve što je smrtno u čoveku i oko čoveka; da nam da Božanske sile koje pobeđuju smrt, i sve demone koji stoje iza smrti.
Danas – danas je rođendan svih svetih Ispovednika Hristovih, rođendan svih Svetitelja Božijih, rođendan svih hrišćana širom sveta od Vitlejema, od onoga dana kada se Gospod pojavio u ovome svetu, pa sve do današnjeg dana i dana Strašnoga suda.
Gospod je postao čovek – radi čega? Radi toga, da bi čoveku dao sile da očisti sebe od svakoga greha, da bi čoveku dao sile da očisti sebe od svake smrti, da bi čoveku dao sile da očisti sebe od svakoga đavola, od svakoga demona. Ne reci nikada:…[7] Gle, kroz svaki greh tvoj juriša na tebe svaka smrt, juriša na tebe svaki đavo; i ako dušu svoju, vrata duše svoje otvoriš grehu, ti si otvorio dušu svoju nečistim silama, otvorio si kapiju duše svoje smrti, svakoj smrti. Smrt nije tako strašna, ali greh je strašan, greh koji unosi svaku duhovnu smrt u svakog čoveka; jer greh, svaki greh je uvek mali đavo, nevidljivi đavo koji ubija dušu. Neki mali greh raste, ako se ti ne boriš protiv njega, ako ti ne ustaneš protiv njega, ako ti ne osetiš da taj greh ustvari drži u sebi čitav pakao. Kradeš? Pazi, u tom grehu uvek je đavo. Ne pokaješ li greh, teško tebi! Zavidiš, pakostiš, zlobiš, činiš nepravdu, činiš bezakonje, sve je to greh do greha i u svakome od njih po bezbroj nečistih sila uništava u čoveku, uništava sve što je božansko, sve što je sveto, sve što je čisto.
A hrišćanin čovek, čime se brani? On se brani Bogom, Gospodom Hristom Koga unosi u sebe kroz Svetu Tajnu Krštenja, Svetu Tajnu Pričešća, Svetu Tajnu Pokajanja, i tim Božanskim silama on izgoni iz sebe sve nečiste sile. Zato je hrišćanin uvek najmilija meta svakoga đavola, ali u isto vreme, hrišćanin je uvek sposoban da silom Hristovom koja je u njemu satre svakog đavola, satre svaku demonsku silu. Ne treba se varati, ovaj je život naš na zemlji dat nam je da njime osiguramo sebi Život Večni, da odavde počne život naš i nastavi se u onome svetu. Gospod je sišao s Neba, postao čovek radi toga. On je proputio put čoveku od zemlje u Nebo[8], proputio put kojim svako ljudsko biće može ići i stići u Nebo ako hoće. Sve zavisi od nas ljudi, od naših želja, od naših htenja, od naše slobodne volje. Gle, šta je uzvišenije, šta je bogatije za čoveka nego da se Bog javi u čoveku, da se javi kao Bogočovek u ovome svetu? Ima li većeg bogatstva od Gospoda Hrista? Ta On je doneo rodu ljudskome sve što Nebo ima: doneo je Nebesko Carstvo, doneo je sva blaga Nebeskog Carstva i Carstvo Nebesko postalo je naše, ljudsko, i mi smo postali naslednici Nebeskog Carstva[9]. Jer gle, veliku ljubav je ispoljio Gospod Hristos, sve nas čini sinovima Božijim, usinovio nas Gospodu Bogu, i time mi postajemo sinovi Božiji po blagodati postajući i naslednici svih bogatstava Gospoda Hrista[10].
Mi ljudi, živeći na zemlji, nećemo ni da pomislimo kakva bogatstva nudi nama Gospod Hristos. Mi se mnogo puta izgubimo po ovome svetu u svima sitnicama ovoga sveta i smatramo za blaga svoja sitnice ovoga sveta i ovoga života. Blagi Gospod Bog postao je čovek, sišao na zemlju, osnovao Crkvu Svoju i u Crkvi Svojoj ostavio sva nebeska blaga, sva večna bezbrojna neprolazna blaga. Bog je postao čovek da bi čovek mogao postati Bog, kako uče Sveti Oci[11], da bi se čovek mogao bogatiti Bogom. Naš život na zemlji, ako nije bogaćenje Bogom, onda je sigurno bogaćenje đavolom kroz sve grehe koje činimo. Setite se divne i čudesne priče o nerazumnom bogatašu koji je, imajući izobilje zemaljskih blaga, rekao duši svojoj: Dušo moja, počivaj, jedi, pij i veseli se; a Bog mu je rekao: Bezumniče, šta će biti od tvog imanja; ovu noć uzeću dušu tvoju od tebe, i kome će ostati imanje, kome? Tako biva svakome koji se ne bogati Bogom“, veli Spasitelj[12]. A nama ljudima, posle dolaska Gospoda Hrista u svet kada je Gospod postao čovek, nije teško bogatiti se Bogom, jer Evanđelje Gospoda Hrista jeste bogatstvo koje je On doneo ovome svetu i pokazao nam sve puteve kako da se čovek bogati Bogom i da izgoni iz sebe svaku đavolju silu.
Znaj kada izvršuješ svaku evanđeljsku zapovest ti bogatiš sebe Bogom, bogatiš sebe neprolaznim bogatstvom koje ti niko ne može uzeti ni oteti: ni smrt, ni đavo. Ti onda gomilaš sebi blago na nebu. Čuješ li zapovesti Gospoda Hrista, zapovesti o molitvi: „Molite se za prijatelje i neprijatelje svoje“[13]. Kada tu evanđeljsku zapovest vršiš ti ustvari bogatiš sebe Bogom. Božanske sile se nalaze u tebi, jer svaka vrlina, braćo, svodi u dušu Božanske sile, svaka vrlina je od Boga i zato i svodi u dušu nebesku Božansku silu koja je jača i od greha, i od smrti i od đavola. Ili, ti ispunjuješ ma koju drugu zapovest: o milosrđu na primer, ti time bogatiš sebe Bogom, bogatiš se bogatstvom koje će trajati večito u svima svetovima gde se kreće tvoje ljudsko biće. Kakva blaga, kakva bogatstva doneo je Gospod Hristos čoveku, besmrtnost i Život Večni, Nebesko Carstvo i sva blaženstva Nebeskog Carstva! Zato je Božić, kada se Gospod rodio kao Bogočovek u ovome svetu, rođendan svih naših radosti, svih naših besmrtnosti, svih naših nepropadljivih bogatstava, svih velikih i svetih ljudi u ovome svetu, rođendan svakog čoveka, svakog istinskog čoveka, svakog pravog hrišćanina.
Da, Bog postao je čovek, pokazao je kako treba čovek da usavrši sebe u ovome svetu, da dovrši sebe, jer čovek je nedovršeno biće. Bog je stvorio čoveka po liku Svome, po slici Svojoj[14], da bi čovek obratio sebe i izgradio sebe u savršeno biće, savršenog čoveka. A taj savršeni čovek i takav savršeni čovek nalazi se samo u Gospodu Hristu[15]. On je Bogočovek i u Njemu mi imamo put kako da dovršimo sebe, imamo cilj kome treba da gredimo. „Ugledajte se na mene kao ja na Gospoda Hrista“ – veli Sv. Apostol Pavle hrišćanima[16], da ih ne bi uplašio rekavši im: „Ugledajte se na Gospoda Hrista“. On to i traži od hrišćana, on to i piše, ali ljudi su slabi, plaše se. Kako ću ja čovek da se ugledam na Hrista, ja prljav, ja pun grehova, ja sav nečist?! Apostol zato veli: Kao što se ja ugledah na Gospoda Hrista, vi se ugledajte na mene. I ja sam čovek, i ja sam pod slabostima ljudskim, i kad ja mogu da se ugledam na Gospoda Hrista, da ispunjujem Njegovo Sveto Evanđelje, možeš i ti, brate! I ti imaš pet čula kao i ja, imaš telo kao i ja, imaš dušu od Boga kao i ja. Ništa ja Pavle nemam veće kao dar Boga nego što ti imaš. I ja sam stvoren kao čovek, svi smo mi ljudi stvoreni na jedan način od Boga, svi imamo telo, svi imamo dušu. Ali, u čemu je razlika između Svetog Apostola Pavla i nas? U veri, u volji, u željama, u slobodnom htenju! Silna volja, eto šta je potrebno čoveku! Ta silna volja kada krene putem Hristovim obogaćuje se, jača, postaje nepobedljiva, i onda čovek lako i rado ispunjuje Evanđelje Gospoda Hrista, sve Njegove zapovesti, lako savlađuje svaku smrt, svakog đavola koji juriša na njega u ovome svetu.
Tako veliki svetli Praznik Božić rođendan je svih naših ljudskih radosti, rođendan je svih velikih, najvećih i najbesmrtnijih dela koje su ljudi počinili; rođendan je Uskrsa, rođendan je Pedesetnice, rođendan je i Preobraženja, jer to su svi veliki svetli Praznici, veliki slavni događaji pomoću kojih Gospod spasava svet od greha, smrti, đavola. A da nije današnjeg dana, da nije Božića, da se Gospod nije rodio kao čovek, svega toga ne bi bilo. Šta bi bilo od čoveka? Šta bi čovek postao da nije Bog ovaplotio se i sišao na zemlju? Čovek bi nesumnjivo postao đavo, nesumnjivo izgubio sve što podseća na Boga; čovek bi nesumnjivo sebe toliko unakazio gresima, zalima, da bi izgubio svaku sličnost sa Bogom. Tako bi sebi stvorio pakao, večni pakao! A pakao je uvek isti, bio ljudski, bio đavolji. Jer šta je pakao? To je život bez Boga! Kad Anđeo živi bez Boga, on je đavo! Kad čovek živi bez Boga on je đavočovek. Jer ako nema Boga u duši, ona je otvorena da se u nju useli greh. Pakao je greh, i svaka, i svaka nečista sila. Gospod je postao čovek da bi čoveka podigao iz svih njihovih slabosti i nemoći i uzdigao iznad Anđela i Arhanđela, uzdigao u Nebesko Carstvo.
Zato je Gospod postao čovek, zato mi slavimo Božić kao najradosniji praznik, jer gle, kroz današnji Sveti Praznik i smrt je postala radost za čoveka, veli Sveti Apostol Stefan Kako se On raduje što Ga kamenuju za Gospoda Hrista! Kakva je to sila koja čini da nije više ni smrt najveća strahota?! Samo Gospod Hristos, samo Bogočovek to čini! Tako u mom i tvom životu, ako hoćeš da smrt prestane biti za tebe strašilo i strahota i za tvoje bližnje, ti predaj sebe vascelog Gospodu Hristu. Kada predaš Njemu sebe, predao si sebe Bogu Svemogućem i Svejakom, Koji će uništiti svaku smrt i svakog đavola koji nasrne na tebe. Zato je vera, vera u Gospoda Hrista, naša sila kojom pobeđujemo svet[17], sila kojom pobeđujemo smrt, sila kojom pobeđujemo đavole, sila kojom pobeđujemo pakao. Vera prvo vera, iznad svega vera! Sve je moguće onome koji veruje[18], koji veruje u Gospoda Hrista Bogočoveka. A On, On je sav tu među nama, sav u Crkvi Svojoj, sav u svima svetovima kao svuda prisutan, sav svuda gotov da pomogne svima nama, da nas izvuče iz ponora smrti, iz ponora greha i uznese u Raj. Božić! Božićem je otvoren put u Raj. Božić – Božić nam je dao svima sva rajska blaga. I ako želiš duši svojoj rajsko raspoloženje još ovde na zemlji, ti smiri sebe pred Gospodom Hristom, ti uvek molitveno i skromno sa postom i bdenjem idi za Gospodom Hristom, samo za Njim, jer nesumnjivo za Njim ćeš stići u Carstvo Nebesko.
Ako ja i ti budemo prigrlili neki greh, neku strast, i ostanemo sa njom u ovome svetu, a kuda nas vodi ta strast? Za kim mi to idemo kada se podamo nekoj strasti i živimo u njoj? Za đavolom. Ako je pakost u pitanju, đavo pakosti, kroz pakost svoju vodi te za sobom u pakao. Znaj, nijedan greh, nijedan porok ne daje duši Carstvo Božije, Carstvo Nebesko, ne daje radosti nebeske. Svaki greh i veliki i mali stvara pomrčinu u duši, stvara nemir, stvara tugu, stvara nevolju, stvara muku. I kad se čovek oslobodi greha kroz svetu ispovest, kroz pokajanje, kad se pokaje za grehe svoje, za strasti svoje, za poroke svoje, onda će osetiti kako nebeski mir i pokoj silaze u dušu njegovu. Tada on oseti ono što je Spasitelj objavio svakome i svima: „Hodite k Meni svi koji ste umoreni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti“[19]. Ja ću vas odmoriti! Jer svaki greh jeste strašan vodenički kamen koji pritiskuje dušu tvoju i moju sve dotle dok se taj greh ne ispovedi, dok se ne izbaci iz duše. I svaki greh je vrlo težak, neizmerno težak, toliko težak da usmrćuje, da dušu uvlači u smrt i satire te. A Gospod Blagi, nežno zove k Sebi: „Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, natovareni gresima, nevoljama, ljutim mukama, raznim smrtima. Ja ću vas odmoriti“. Gospod daje taj mir duhovni, mir koji daje besmrtnost i Život Večni. Kad ga čovek stekne stekao je Carstvo Nebesko.
I današnji Sveti Prvomučenik Stefan, koji se smrti radovao više nego li mi nekoj radosti, neka nas on vodi i rukovodi idenjem za Bogočovekom Hristom, Koji je postao Bogočovek radi nas ljudi, da i mi pobedimo sve što je smrtno, pobedimo u sebi svaki greh, svaku duhovnu smrt, pobedimo u sebi svakog nečistog duha i uzživimo još na zemlji Evanđeljem Gospoda Hrista, božanskim životom koji se produžava u onome svetu, eda bismo i mi zajedno sa Prvomučenikom Svetim Stefanom, Apostolom i Arhiđakonom, slavili Gospoda Hrista kroza svu večnost, kroza sve večnosti na onome svetu, pozdravljajući na nebu jedan drugoga kao što se pozdravljaju sada ljudi na zemlji: „Hristos se rodi! Vaistinu se rodi“!
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevp. 2,16
  2. Jn. 1,14
  3. 1 Tim. 3,16
  4. D. Ap. 7,60
  5. D. Ap. 7,55
  6. Ef. 1,20-23
  7. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis.
  8. Jevp. 10,20
  9. Jak. 2,5
  10. Pm. 8,14-17; 9,26
  11. Sveti Irinej, Sveti Atanasije Veliki i drugi. Prim. ured.
  12. Lk. 12,19-28
  13. Mt. 5,44
  14. 1 Mojc. 1,27
  15. Ef. 4,13
  16. 1 Kop. 11,1
  17. 1 Jn. 5,4
  18. Mp. 9.23
  19. Mt. 11,28

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *