SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 19. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Šta to udiše čovek u ovome svetu? Smrt, gorčinu. Radi čega je čovek u ovome svetu? Ko se nije zagrcnuo od toga pitanja? Zbog čega sam ja u ovome svetu? Radi čega si ti? Šta je to što ti nazivaš om i umom? Znaš li ko si? Radi čega si u ovome svetu? Ako nisi na to pitanje odgovorio, još nisi ni ispilio se u čoveka. Još si podčovek. Još si nečovek. Ali, ko će ti odgovoriti na to pitanje?
Hajde, učini kakvu god hoćeš ekskurziju od zemlje do nebesa. Niko ti odgovoriti ne može. Pitaj sunce, pitaj zvezde, pitaj Heruvime i Serafime. Sve je mukom zamuklo. Niko ne zna radi čega si ti, čoveče, u ovome svetu! A pitaš ljude, pitaš mudrace, pitaš filosofe, pitaš naučnike. Avaj, mutavac do mutavca, gluvać do gluvaća, slepac do slepca. Niko da odgovori ni tebi, ni meni: radi čega smo ti i ja u ovome svetu! Pitaš ljubičicu, pitaš slavuja, pitaš orla, pitaš lava. Sve je mukom zamuklo. Čovek u ovome svetu u gluvonemoj zaveri. Niko! Sve gorčina, sve sama smrt, sve smrad i gnoj.
Dok među nas nije sišao On, dok Bog nije sišao u ovaj zemaljski svet, mi nismo znali radi čega smo u svetu. Dok Bog nije postao čovek, čovek nije znao radi čega je u ovome svetu. I tek kada se On javio, kada se On pojavio, zaista – Blaga Vest zarudila je u našoj mrkloj noći. Sunce Pravde, eto, obasjalo je čoveka, ljudsko biće od vrha do dna; obasjalo je ljudsko biće od njegovog istoka do zapada, i od severa do juga. I kazao Gospod Hristos svu tajnu, i tebi i meni: radi čega si ti, radi čega sam ja u ovome svetu? Eto, tu beskrajnu, veliku tajnu, tu Blagovest, ja bih rekao i Sveblagovest, Gospod je kratko objavio kroz današnje Sveto Evanđelje: „Budiše savršeni kao što je Otac vaš Nebeski savršen“[2].
Gospode, to od nas tražiš, a mi, pogledaj, roblje smrti, mlivo smrti, a Ti kažeš da budemo savršeni kao što je Otac naš Nebeski savršen. Ne tražiš li ti nešto nemoguće od nas? Ti si došao među nas da nam kažeš ono što mi ne možemo učiniti. Eto, Gospode, ovaj svet objavljuje to što Ti želiš od nas, za daleki i neostvarljivi ideal. Evropa grca tražeći ideal čovekova bića, ali to što Ti objavljuješ, a ne! to se ne može ostvariti u našem zemaljskom svetu. To su ideali neostvarivi. Tako je Evropa, kroz svoju civilizaciju i kulturu, nametnula čoveku kao ciljeve života: i kulturu, i civilizaciju, i nauku, i filosofiju, i zanatstvo, i umetnost, i revolucije, i preobražaje. Šta sve Evropa nije izmislila da postavi čoveku kao cilj života, i da to nametne čoveku! Lažna prosveta, lažna umetnost, fotografije, bioskopi, pozorišta, gde se samo erotizam ljudski razvija i povija u pelene ljudskog, evropskog kultiviranog uma. I umetnost radi umetnosti, porok radi poroka, smrt radi smrti, đavo radi đavola! Oslepeo je evropski čovek, oslepeo i odbacio Hrista. Odbacio je jedini ideal čovekov: „Budite savršeni kao što je Otac vagi Nebeski savršen“.
Da, samo je Gospod Hristos imao prava da to traži od tebe i od mene. Samo On, jer je On, Bog, postao čovek, da bi ti, čovek, postao Bog. Eto celog Njegovog Evanđelja. Nije to neki apstraktni Bog, neki nadnebeski Bog, koji traži od nas bednih ljudi na zemlji savršenstvo božansko. Onda bi bili i ja i ti u pravu da kažemo:“ Ne primam te! Nikako ne primam Boga koji nije sišao na ovaj zemaljski svet, Boga koji nije patio sa nama ljudima zajedno, Boga koji nije prošao kroz našu najveću muku, kroz smrt. Kroz smrt! Nećemo Boga koji nije pobedio smrt! Neću Boga koji mene čoveka nije oslobodio smrti! Takav Bog ne treba nama“. – Zato je čovek instinktivno odbacio sve bogove, sve idole, sve lažne bogove, sve pseudobogove, koje neprekidno ljudi izmišljaju. I opet se misao ljudska svija oko tajanstvenog Učitelja iz Nazareta, oko Gospoda Hrista.
Gospode, kakvim pravom Ti tražiš od mene da ja, bedni čovek, postanem savršen kao Bog? Zbog čega? Na osnovu toga što sam te stvorio po liku Božijem. Što si ti slika moja u ovome svetu, a slika liči na lik. Šta je Bog? Besmrtno Savršenstvo. Sva savršenstva u Njemu. Ti si slika Božja, čoveče! I zato Gospod i dolazi u ovaj svet, da oživi tu sliku, da kaže čoveku: Gle, ti si stvoren da budeš slika Božija u ovome svetu, ikona Božja u ovome svetu, živa ikona Božja. Telo? Telo, to je samo ram oko tvoje bogolike duše. Ti, čoveče Bogonošče, ti čoveče, sliko Božija, i zato čoveče, čoveče od Božanske građe, od građe tajanstvenije nego što su Heruvimi i Serafimi, jer smo mi pozvani da budemo savršeniji od njih. Kakav poziv! Kakav cilj! I kakva strahota i za mene i za tebe!
Gospod postao čovek, kako vele Sveti Oci, da bi čoveka učinio bogom. On je Jedini Bog po prirodi, a nama daje blagodat, daje Božanske sile da mi postanemo slični Njemu, da postanemo bogovi po blagodati, kako uče Sveti Oci, kako uči Pravoslavna Crkva, nasuprot svima đavolijama pedagoškim, filosofskim i naučnim. To je evanđelska pedagogika, evanđelska filosofija, evanđelska nauka, prava nauka. Ne umišljam ja, braćo, ništa, ja ne govorim legende ovde, bajke, ni basne, nego govorim o najpotresnijim događaju koji se dogodio u našim zemaljskom svetu. Ja govorim o tome kako je Bog postao čovek! To je najvažniji događaj u svima svetovima, za ljudski um, za ljudsko biće, najvažniji za mene i za tebe lično. Postao čovek, a u Njemu, u Njemu Čoveku, Isusu iz Nazareta, gle, zaista – sav Bog.
Kada čudesni Pavle, nekadašnji gonitelj Hrista, ulazi u tajnu Bogočoveka Hrista, On sa čuđenjem i divljenjem staje. „Gle, veli on, u Njemu, u Hristu, u telu Njegovom je sva Punoća Božanstva“[3], punoća Božanstva. Ali, to nije sve. Nije On svu Punoću Božanstva doneo u ovaj zemaljski svet, čovečanski svet, da to ostane u Njemu. Ne, veli Sveti Apostol, već da bismo se i mi ispunili tom punoćom[4]. Čuj, čoveče. Bog ti je dao svu Punoću Božanstva, postavši čovek, da bismo se svi ispunili tom Punoćom Božanstva. I mi to doživljujemo, veli Sveti Apostol. Mi, mi smo telo Hristovo[5]. Hristos postao telo, postao čovek radi nas, eto Crkvu osnovao koja je Telo
Hristovo, i mi smo sutelesnici Hristovi, sutelesnici Njegovi. On nam daje sve što ima. On je zato postao Čovek da tebi i meni, brate i sestro, da sve što kao Bog ima. To je dar koji niko zamisliti nije mogao u rodu ljudskome.
I zato, On se javlja kao Punoća Božanstva. Javlja se u ovome svetu u isto vreme kao punoća Večne Istine, Božanske Istine, Večne Pravde, Večne Ljubavi, Večnoga Života. I kada On objavljuje: „Sve što veruje u mene ima život večni“, On i daje Život Večni[6]. Kako? Meni i tebi? Da! Pobeđuje smrt Vaskrsenjem, osigurava Život Večni svakome ljudskome biću. Eto radosti! Eto sveradosti za ljudsko biće! Čoveče, ti si sada iznad smrti, iznad svake smrti – kad je Gospod posetio ovaj svet, postao čovek, pobedio smrt i vaskrsao iz mrtvih, da daruje tebi i meni pobedu nad smrću. Da, od ovog trenutka si čovek, od pobede Hristove nad smrću. Od Vaskrsenja Hristova čovek je tek onda postao čovek i osetio ko je, i osetio silu jaču od smrti, jaču od greha, jaču od đavola, jaču od pakla, jaču od svega što nije Bog.
Da, sve bi to bila izmišljotina, sve bi to bila bajka da Gospod nije dao ljudima i sredstva da zaista ispune sebe Božanskim silama, da zaista i žive Božanskim životom u ovome svetu. On je dao kroz Svoju Svetu Crkvu, kroz Svoje Sveto Evanđelje. I kako se to postiže? Novim životom. To nam je kazalo današnje Sveto Evanđelje. On je došao u ovaj svet da promeni sve što je naše i da obnovi sve što je naše; da skine greh sa svega onoga što je ljudsko; da mulj greha, katran greha, kojim ja i ti premazujemo ikonu Božju stalno u sebi, da to skine, da obnovi lik Božji u tebi i meni; da zablista Božija slika u tebi i meni, da vidimo ko smo, šta smo, kuda idemo.
Gle, staro prođe, sve novo nastade.[7] U kome? U Gospodu Hristu, veli Sveti Apostol. Stari tvoj um, brate, sav odrpan od grehova i strasti, sav iznuren, iznemogao, sav bolestan, sav u ropcu smrtnom, gle, taj um mora da se obnovi, da postane nov um. Da dođeš dotle da osetiš šta je i kakva je sila Blagovest Svetog Apostola. Pavle veli za hrišćane: „Mi um Hristov imamo“[8], um Hristov! Da. Ako želiš da budeš hrišćanin, ti moraš promeniti um, obnoviti ga, izbaciti iz njega sve strasti, sve što je nečisto, sve nečiste pomisli i živeti umom čistim i svetlim i svetim. Onda počinješ da bivaš hrišćanin.
Čuli ste danas u Svetom Evanđelju kako Spasitelj zahteva od svojih sledbenika, od ljudi: da se oslobode svega neznabožačkog što je u njima, svega neznabožačkog, svega malobožačkog, svega grešničkog. „Ako ljubite one koji vas samo ljube, kakvu hvalu imate. I Grešnici ljube one koji njih ljube“[9]. A Hristov čovek i sam postao Hristos pokazavši šta je pravi čovek. Veli: Ne, ti moraš nešto više imati od toga. Ljubavi ljudske su obično grešne, ogrehovljene. Uvek ima ponečeg u njima strasnog i sladostrasnog i samoljubivog. A Gospod traži, šta? Traži Svetu Ljubav, traži Božansku Ljubav. „I ako dobro čiinite samo onima koji dobro vama čine, kakvu hvalu imate? Tako i grešnici rade“. A ti si hrišćanin. Ti si pozvan da budeš bog po blagodati. Šta ti treba da radiš? Kakvo dobro da činiš? Dobro Božansko, Dobro Večno, tvoje dobro mora biti Božanski Večno, tvoja ljubav Božanska i Večna. Zato „vi hrišćani, veli Spasitelj, ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se Bogu za one koji vas Gone, dobro činite onima koji vas mrze, da biste bili sinovi svevišnjega“[10]. I završava taj zahtev Svoj: „Budite savršeni kao što je Otac vaš Nebeski savršen“.
Gospode, a primeri, a dokazi njihovih reči. Mi smo ljudi navikli na padove, navikli na razgovore, navikli na dokaze. Kakve dokaze ti daješ za to?
Evo, braćo, danas Crkva slavi Svetog slavnog i svehvalnog Apostola Evanđelista Jovana Bogoslova, čoveka koji je imao sa Apostolom Pavlom najveća i najviša otkrivenja svih Božanskih svetova. Čoveka koji je pisao letopis pišući Evanđelje. Sveti Matej, Sveti Marko, Sveti Luka, daju letopise, a on – on daje Otkrivenje ko je Hristos? Kaza nam tajnu Hristovu. Sveti Evanđelisti Matej i Marko i Luka opisuju događaje. Gospod čini čudesa, oni beleže, čude se. Svet oseća da je to nešto novo. To je Blaga Vest, ali eto, sve to u čudesima, u delima. Ali, ko je to Hristos? – Dokle ćeš mučiti duše naše? Reci nam ko si ti govorili su savremenici Gospodu Hristu, fariseji, kaži nam ko si ti[11]. Evo, kazao je Sveti Jovan Bogoslov: Bog Logos postade čovek, postade telo[12]. Sva tajna Isusova. On je objasnio Gospoda Hrista: Bog postao čovek. To je svo Evanđelje, Evanđelje Neba i Zemlje. To je jedino Evanđelje za čoveka, svakog čoveka u svima svetovima. Drugog Evanđelja nema, druge Blage Vesti nema za čoveka. Sve gorčina do gorčine, sve užas do užasa, sve strahota do strahote. Bez Gospoda Hrista nema ovaj svet i ovaj čovek ništa! Eto njega, Svetog Jovana Bogoslova.
Ali, Sveti Bogoslove, radi čega je Gospod Logos, Bog Logos, Bog Mudrost, Bog Svemudrost, ušao u naše malo ljudsko telo, u blato tela našeg, u krvavu ilovaču ušao? Radi čega? Da živimo Njime – veli on. On piše u svojoj Poslanici, u svome Evanđelju: „Gospod je postao čovek da mi živimo kroza nj„[13]. Eto odgovora. Nije on doneo neko nemoguće Evanđelje, i ne traži od nas ono što je nemoguće. Naprotiv, ono što nam On daje to traži od nas, samo to što nam je On dao. Dao nam je sliku Božiju.
Eto, čoveče, pokaži u svome životu da si slika Božija. To ćeš pokazati ako odbaciš greh koji uvek naruži sliku Božiju u tebi, ako odbaciš svaku strast, svaku prljavu misao, svako prljavo osećanje. Kad to odbaciš od sebe, ti skidaš katran sa ikone Božje što je u tebi, i ona će zablistati i blista, veli Sveti Jovan Bogoslov. Kakva krasota, kakva lepota! Večna krasota i večna lepota! To je učenik koga Isus ljubljaše veli Sveto Evanđelje[14]. I on, on objavljuje tajnu Spasiteljevu, svu tajnu. On je došao, Gospod je došao u naš svet da živimo kroz Njega. Da svaki koji veruje u Njega ima Život Večni[15]. To je Spasitelj. toliko puta objavio o sebi: da je On zato došao u ovaj svet da svemu što mu je dato od Boga da Život Večni[16] . A gde je taj Život Večni? U Njemu samom, piše Sveti Jovan, da je On, Sin Božji, postao čovek. Dao nam je razum da poznamo Istinitoga Boga. A ko je taj Sveti Bog? Isus Hristos – veli Sveti Jovan. On je Istiniti Bog, On je i Život Večni, On kao Bog i daje Život Večni[17].
Neka bi Ga svi mi, i svi ljudi slavili, eda bi uzeli učešće u večnoj radosti Carstva Nebeskog. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 6, 31-36
  2. Mt. 5, 48
  3. Kol. 2, 9
  4. Kol. 2,10
  5. Ef. 5,30
  6. Jn. 5, 24
  7. 2 Kop. 5, 17
  8. 1 Kop. 2, 16
  9. Mt. 5, 46
  10. Mt. 5, 44-47
  11. Jn. 10, 24
  12. Jn. 1,14
  13. 1 Jn. 4,9
  14. Jn. 19,26
  15. Jn. 3,36; 1 Jn. 4,9
  16. Jn. 17,2
  17. 1. Jn. 5,20

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *