САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 2. у Недељу 18. по Педесетници[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Овај свет је пустиња смрти… Да није Господа Христа, овај свет би остао само гробница пуна лешева.
Данашње Свето Еванђеље, данашња света Благовест казује нам једну велику радост. Шта је истинско богатство у овоме свету, а шта је истинско сиромаштво? Кад је човек богат у овоме свету, кад је земља богата? А кад је човек сиромашан, кад је земља сиромашна? Док је смрт у свету – ко је богат? Шта вреди злато, шта вреди знање, шта вреди тело, шта вреди душа, шта вреди сав свет око тебе? Шта вреде небеса, сунца? Ништа. Једнога дана све то нестаје око тебе, и ти сам нестајеш. Какво сиромаштво! Какво пуко сиромаштво! Какав ужас!
А кад се Господ Христос појавио у овоме свету, када је васкрсао и победио смрт, гле, истинско богатство, васцело богатство неба обрело се на земљи. Господ је обогатио овај свет. Чиме? Бесмртношћу и Животом Вечним. Човек, ето, човек је богат само са Господом Христом; а земља, земља је такође богата само Њиме. Род људски, сав сиромашан без Њега, а богат са Њим. Какво је то богатство Господ Христос донео свету, нама, пуким сиромасима, човеку, са кога смрт скине све, скине тело као одело, најури душу ко зна куда. Шта је тај човек добио…[2] Господ Христос постао је човек! Бог постао човек! Ето богатства, ето Христовог богатства. Дао нам је Истинитог Бога и у Њему и са Њим Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав; дао нам је Царство Небеско; дао нам је сва блага херувимска, серафимска. И то је мало: дао нам је сва блага Божанска. Јер Он, Једини Истинити Бог, међу нама је као Човек. И Себе – Истинитог Бога, Себе – Вечну Истину, Себе Вечну Правду, Себе – Вечну Љубав, Себе – Вечни Живот, даровао свима нама, даровао људима и непрекидно дарује кроз Цркву Своју Свету. Црква – ето свебогатства Божијег, и у њој сав Господ Христос; а она дата нама људима ради нас; ради нашег обогаћења, ради нашег спасења, ради наше бесмртности, ради наше вечности.
И шта је све Господ Христос дао нама људима? Каквим нас је богатством обогатио? Свебогатством Божијим. Веће се богатство замислити не може! Богатство које ни смрт не може уништити. Богатство које никакви ђаволи не могу отети. Богатство које никакви разбојници не могу опљачкати. Ето истинског богатства – бесмртност и Живот Вечни. То, то никада Христовом човеку нико отети не може, ако он сам добровољно то не изгуби и не преда.
Десило се велико чудо када је Господ дошао у овај свет. Он, вели се у Светом Еванђељу, “богат будући осиромаши нас ради”, нас људи ради да бисмо се ми “обогатили Његовим сиромаштвом”[3]. Заиста Он, Бог, постаје бедни човек, човек просјак, просјак кога смрт лишава свега, просјак коме смрт узима све. Отима очи, отима душу, отима тело, све отима. Има ли већег просјака од човека? А Господ постао човек, узео то наше сиромаштво на Себе да би нас обогатио Својим богатством. Да, томе пуком сиромаху, човеку, бедном човечијем телу које је роб смрти и бедној души која је такође роб смрти и роб греха, ето, Он даје Себе, Бога, да би сатро сву смрт у човеку и истерао из њега сав грех и одагнао од њега све ђаволе, који са свих страна јуришају на њега кроз грехе и страсти. И заиста, Господ нас је обогатио Својим Божанским богатством поставши човек, основавши Цркву Своју, давши нам сва средства да стекнемо бесмртни Живот Вечни.
Какво је богатство вера, вера у Господа Христа, Јединог Истинитог Бога? Гле, шта она теби и мени даје? – Даје нама, пуким сиромасима, Небеско Царство, даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот, даје нам Свете Анђеле као браћу; даје нам сва богатства Неба. То је вера. А шта љубав? Љубав, о, непропадљивог ли богатства Божијег! У Светом Еванђељу пише да је “Бог љубав”[4]. Бог је љубав! То значи: Љубав је вечна, Љубав је радост; Љубав је бесмртност. И хришћанин, када има ту Љубав Христову, ето, он има Вечност, он има сву вечну радост, сав Вечни Живот. А какво је богатство још у Цркви Христовој? Колико Светитеља, колико Апостола, колико Праведника?! Сви они на служби човеку, на службу теби и мени, нама пуким сиромасима, нама просјацима. Ради чега? Да нас обогате непропадљивим богатством, богатством Господа Христа. Али највеће богатство свих људских светова Господа Христа је Пресвета Богомајка. Ето Ње, Која нас милошћу Својом обогаћује, Која спасава од свакога греха, од сваке смрти, од сваког искушења, од сваке страсти, од свакога пакла.
А какво је богатство покајање? Ти си сиромах, греси те раздиру, греси покрали све што је вечно у теби. Страсти разориле све што је бесмртно у теби. Ти – сав мртав, сав леш, сав сиромах, сав просјак, одједанпут се сетиш да си ти позван на велико богатство. Као блудни син када се обрео у туђој далекој земљи без Бога[5], када душа му кроз грехе одлутала далеко од Бога, и он се обрео међу свињама да пасе ђаволу свиње, да пасе страсти своје, да служи ђаволу. Кад се душа тргла, сетила се богатства свога, сетила се божанског порекла. Покајање као гром удари у душу и отворише се Небеса. Дошао блудни син себи, трчи Оцу Небескоме, Који отвара сва Небеска блага и даје Своме покајаном сину. Покајање – какво богаћење човека! Какво богатство!
Разбојник на крсту! Гле, туђинац, распет као злочинац, нема ничег свог више, ничег бесмртног, све је смртно, све је пропало и он сам…[6] у једном моменту, у једном тренутку просветљења покајање као муња синуло је у његовој души и он вапије: “Господе, помени ме кад дођеш у Царство Своје”[7]. А распети Господ по милосрђу и милости Својој, одговара му: “Заиста Ти кажем: данас ћеш са мном бити у рају”.[8] Шта је то? Гле, пуки сиромашак, разбојник, постао је богат, пребогат. Обогатио се вечним богатством, богатством непропадљивим, богатством које му више нико украсти не може. Тако, свака светојеванђелска врлина обогаћује сваког од нас. Милосрђе, милостиња коју једни другима чинимо, гле, ти је Христу делиш и Христос ти враћа. Чиме? – Небеским Царством, враћа ти Собом.
Да, све што је Господ дао нама, све што је као Бог дао човеку поставши човек, ето, све то треба да буде наше. Господ је постао човек да нам да све Своје, све што као Бог има, да се обогатимо Његовим богатством[9], да се испунимо Његовим Божанским силама, вели Апостол Павле, да се испунимо пуноћом Божанства[10]. Стога је Господ дошао у овај свет, а то је непропадљиво Богатство за нас. Једино непропадљиво Богатство за нас људе. Све друго пропада, све друго нестаје, само Бог вечно остаје, са душом твојом остаје, са личношћу твојом остаје.
И заиста, ми се у Господу Христу обогаћујемо сваким богатством, како се вели у Светом Еванђељу. Ви се у свему обогатисте, вели Апостол Павле,[11] и вама не недостаје ни један дар. Богати сте за свако добро дело. Јер Онај који је ради тебе постао човек, гле, то је Бог Који ти даје божанске силе да и ти чиниш божанска дела у овоме свету, по Његовом дивном и светом обећању, да ће они који у њега верују чинити већа дела од његових.[12]
Заиста, Господ је дошао у овај свет да нас обогати Богом. Једини циљ човековог живота у овоме свету, циљ који је објавио Господ Христос, и назначење због којега је Бог створио човека јесте да се човек испуни Богом, да се обогати Богом. То значи да се обесмрти, постане вечан, наследи Царство Небеско, постаје сунаследник Христов, брат Христу.[13] Испуњују се чудесне и дивне речи Господа Христа: “Свако ко изврши вољу Оца Небеског је брат мој и сестра моја и мати моја”[14]. Каква радост, какво богатство постати брат Христов, постати сестра Христова, син Божји, кћер Божја! А кад си син, онда си наследник, а кад си наследник, онда си сунаследник Христов[15]. Наслеђујеш заједно са Њим све што је Небеско, све што је Божанско. Има ли већег богатства од тога?! Ето, и ради тог богаћења Богом Господ је дошао у овај свет, Бог постао човек, да би човека по великој милости учинио Богом[16].
А човек осиромашио од чега у овоме свету, од чега? – Од греха! Сетите се како је Адам одједанпут осиромашио, изгубио рај, изгубио Бога. Како? Због греха, због једнога греха. Тако и ми, божанска богатства која имамо у себи губимо у греху, а тај грех постане наш живот. Ако се ми не тргнемо, ако се ми не кајемо, онда, онда грех отима све богатство Божије што је у нама и око нас и ми постајемо осиромашени. То се десило са Адамом и Евом у рају, то се дешава са сваким од нас.
Гле, у Цркви Христовој хришћани, крштенци, причешћују се Светим Причешћем. Примаш Господа Христа! Какво богатство! Примаш Њега, васцелог Бога. Али авај, после Светог Причешћа нехајан си, немаран си, не чуваш ту светињу у себи, не живиш њоме и ради ње. И онда, онда твој грех, твоја лењост, твоја страст лишава те Бога, и ти постајеш пуки сиромашак као Адам. Господ је дошао у овај свет баш зато да нас учи како се побеђује грех, како се савлађује грех. А кроз Њега се савлађује све што је смртно. Грех се савлађује вером у Господа Христа, молитвом, постом, бдењем, свима еванђелским врлинама. Ако га не савлађујеш, смрт је у теби и кроз грех и смрт примаш ђавола, који јуриша на тебе кроз њих. И ти спасаваш се пакла, спасаваш се царства ђавољег. Обогаћујеш се Господом Христом, обогаћујеш се Богом. То је једино богатство које је достојно човека. Вера у Господа Христа, Црква Његова и оно што -Он даје – Живот Вечни, то је једино богатство човеково. Све је друго пуко сиромаштво. И сваки који мисли да мимо Христа има богатства у овоме свету вара себе. Пуки је сиромашак.
Ја ћу се увек сећати оне дивне Спаситељеве приче о богатом човеку, богатом имањем земаљским, али који је због тога, баш због те љубави према богатству земаљском, лишио себе Бога, лишио себе Царства Небеског. Када је, сабравши огромну раскош своју, у житнице своје рекао души својој: ,Душо моја, имаш много имања и много година почивај, једи и пиј, весели се”[17]. А Господ рече: “Безумниче, ове ноћи узеће душутвоју од тебе. Чије ће бити то што си припремио?”[18] Спаситељ завршава причу овом спасоносном поуком за све нас. “Тако бива свакоме који себи тече благо и не богати се у Богу”[19]. Тече благо своје у овоме свету ма у чему, ма у коме. И ето, то благо није уствари благо све до смрти човека, све до пропасти човека, све до пакла човека. Само богатећи се у Бога и Богом, ето јединог богатства вечног и непропадљивог. И тим богатством Он је обогатио нас.
Зашто су Свети Апостоли, чули сте из Еванђеља данашњег, оставили све и отишли за Њим[20] Отишли за Богом, за Вечном Истином, за Вечном Правдом, за Вечним Животом. Јер ићи за Господом Христом то и значи: ићи за Вечним Животом, ићи за Истинитим Богом. Зато су Свети Апостоли пошли за Њим и оставили све. Осетили су они да Господ носи нешто необично. Они су видели само једно чудо. Господ је наредио Апостолу Петру да баци мрежу. Жалио се Петар: “Ноћас сву ноћ ловисмо, ништа не уловисмо, али по речи твојој учинићу”[21]. Петар је бацио мрежу, а она препуна, те напунише две лађе. А тада Петар осети да је то не само Учитељ, него и Господ. И Господ. И повика: “Господе, отиђи од мене.Ја сам човек Грешан”![22] Осетио је Петар да пред њим стоји не човек него Бог. Кад је Он тако испунио мреже њихове, учинио је огромно чудо за њих, за рибаре. А Господ благи проговара: “Не бој се”, не бој се тог зрака божанске светлости што је озарио душу твоју; ти си видео огромно чудо, не бој се, од сада ћеш ловити људе”.[23]
Петар, Јаков, Јован, прости сељаци, прости рибари јудејски, нису смели да упитају Господа: Шта то значи, Господе, ловити људе? Пођоше, “оставише све и отидоше за Њим”[24]. И пошавши за (Њим заиста су стекли зрно бисера и са њим сва богатства неба[25], сва божанска богатства и заиста постали ловци људи на Духовдан, на дан Свете Педесетице када је Дух Свети сишао на њих и испунио их[26]. И тај прости Петар постаје свемудри и неустрашиви Апостол Христов, пун божанске силе. Од тога дана он мртве васкрсава и исцељује од свих болести, како вели Свето Еванђеље, неустрашиво се бори за Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у овоме свету; неустрашиво проповеда и исповеда Његову Истину, иде к Њему у Живот Вечни и бесмртност и васкрсење и победу над смрћу. Он и сви Апостоли са њим, а за њима сви Светитељи и сви хришћани до данашњег дана.
Све нас Свети Апостоли избављају из мора смрти својим проповедима и својим Еванђељем. Спасавају нас из мора смрти, дижу нас у бесмртност и Живот Вечни. Тако они лове људе. Тако се људи спасавају од греха. Ми, имајући ту Апостолску веру, увек можемо спасавати себе од свакога греха, спасавати себе од сваке смрти, спасавати себе од свакога ђавола, само уздајући се у Свете Апостоле, у Господа Христа, идући за Њим као и они, идући за Њим и бежећи од свакога греха.
Да Благи Господ нама подари силу кроз Свете Апостоле Своје, кроз Првоврховног Петра, Јакова, Јована и остале Свете Апостоле и Светитеље, да се ми избавимо од свакога греха и богатимо Христовим богатством, богатимо Богом, и тако стекнемо непропадљиво богатство и непотрошиво богатство за наше људско биће, и за душу и за тело, када буде васкрсло из мртвих, у ономе свету, служећи Јединоме Истинитом Богу Господу Христу, Коме сва слава, сва наша хвала, сада, увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 5,1-11; 12, 16-21
  2. Нечујно пар речи на магнетофону. – Прим. препис.
  3. 2 Kop 8,9
  4. 1 Јн. 4,8
  5. Лк. 15,13-24
  6. Неколико речи нечујно на магнетофону. – Прим. препис.
  7. Лк. 23,42
  8. Лк. 23,43
  9. 2 Kop. 8,9
  10. Kол. 2.9-10
  11. 1 Kop. 1,5
  12. Јн. 14,10
  13. Pм. 8,16-17.29
  14. Mт. 12,50
  15. Pм. 8,16-17
  16. Мисао Светих Отаца: Св. Иринеја, Св. Атанасија и др.
  17. Лк. 12,19
  18. Лк. 12,20
  19. Лк. 12,21
  20. Лк. 5,11
  21. Лк. 5,5
  22. Лк. 5,8
  23. Лк. 5,10
  24. Лк. 5,11
  25. Мт. 13,46
  26. Д. Ап. 2,1-4

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!