SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 18. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Ovaj svet je pustinja smrti… Da nije Gospoda Hrista, ovaj svet bi ostao samo grobnica puna leševa.
Današnje Sveto Evanđelje, današnja sveta Blagovest kazuje nam jednu veliku radost. Šta je istinsko bogatstvo u ovome svetu, a šta je istinsko siromaštvo? Kad je čovek bogat u ovome svetu, kad je zemlja bogata? A kad je čovek siromašan, kad je zemlja siromašna? Dok je smrt u svetu – ko je bogat? Šta vredi zlato, šta vredi znanje, šta vredi telo, šta vredi duša, šta vredi sav svet oko tebe? Šta vrede nebesa, sunca? Ništa. Jednoga dana sve to nestaje oko tebe, i ti sam nestaješ. Kakvo siromaštvo! Kakvo puko siromaštvo! Kakav užas!
A kad se Gospod Hristos pojavio u ovome svetu, kada je vaskrsao i pobedio smrt, gle, istinsko bogatstvo, vascelo bogatstvo neba obrelo se na zemlji. Gospod je obogatio ovaj svet. Čime? Besmrtnošću i Životom Večnim. Čovek, eto, čovek je bogat samo sa Gospodom Hristom; a zemlja, zemlja je takođe bogata samo Njime. Rod ljudski, sav siromašan bez Njega, a bogat sa Njim. Kakvo je to bogatstvo Gospod Hristos doneo svetu, nama, pukim siromasima, čoveku, sa koga smrt skine sve, skine telo kao odelo, najuri dušu ko zna kuda. Šta je taj čovek dobio…[2] Gospod Hristos postao je čovek! Bog postao čovek! Eto bogatstva, eto Hristovog bogatstva. Dao nam je Istinitog Boga i u Njemu i sa Njim Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav; dao nam je Carstvo Nebesko; dao nam je sva blaga heruvimska, serafimska. I to je malo: dao nam je sva blaga Božanska. Jer On, Jedini Istiniti Bog, među nama je kao Čovek. I Sebe – Istinitog Boga, Sebe – Večnu Istinu, Sebe Večnu Pravdu, Sebe – Večnu Ljubav, Sebe – Večni Život, darovao svima nama, darovao ljudima i neprekidno daruje kroz Crkvu Svoju Svetu. Crkva – eto svebogatstva Božijeg, i u njoj sav Gospod Hristos; a ona data nama ljudima radi nas; radi našeg obogaćenja, radi našeg spasenja, radi naše besmrtnosti, radi naše večnosti.
I šta je sve Gospod Hristos dao nama ljudima? Kakvim nas je bogatstvom obogatio? Svebogatstvom Božijim. Veće se bogatstvo zamisliti ne može! Bogatstvo koje ni smrt ne može uništiti. Bogatstvo koje nikakvi đavoli ne mogu oteti. Bogatstvo koje nikakvi razbojnici ne mogu opljačkati. Eto istinskog bogatstva – besmrtnost i Život Večni. To, to nikada Hristovom čoveku niko oteti ne može, ako on sam dobrovoljno to ne izgubi i ne preda.
Desilo se veliko čudo kada je Gospod došao u ovaj svet. On, veli se u Svetom Evanđelju, „bogat budući osiromaši nas radi“, nas ljudi radi da bismo se mi „obogatili Njegovim siromaštvom“[3]. Zaista On, Bog, postaje bedni čovek, čovek prosjak, prosjak koga smrt lišava svega, prosjak kome smrt uzima sve. Otima oči, otima dušu, otima telo, sve otima. Ima li većeg prosjaka od čoveka? A Gospod postao čovek, uzeo to naše siromaštvo na Sebe da bi nas obogatio Svojim bogatstvom. Da, tome pukom siromahu, čoveku, bednom čovečijem telu koje je rob smrti i bednoj duši koja je takođe rob smrti i rob greha, eto, On daje Sebe, Boga, da bi satro svu smrt u čoveku i isterao iz njega sav greh i odagnao od njega sve đavole, koji sa svih strana jurišaju na njega kroz grehe i strasti. I zaista, Gospod nas je obogatio Svojim Božanskim bogatstvom postavši čovek, osnovavši Crkvu Svoju, davši nam sva sredstva da steknemo besmrtni Život Večni.
Kakvo je bogatstvo vera, vera u Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga? Gle, šta ona tebi i meni daje? – Daje nama, pukim siromasima, Nebesko Carstvo, daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život, daje nam Svete Anđele kao braću; daje nam sva bogatstva Neba. To je vera. A šta ljubav? Ljubav, o, nepropadljivog li bogatstva Božijeg! U Svetom Evanđelju piše da je „Bog ljubav“[4]. Bog je ljubav! To znači: Ljubav je večna, Ljubav je radost; Ljubav je besmrtnost. I hrišćanin, kada ima tu Ljubav Hristovu, eto, on ima Večnost, on ima svu večnu radost, sav Večni Život. A kakvo je bogatstvo još u Crkvi Hristovoj? Koliko Svetitelja, koliko Apostola, koliko Pravednika?! Svi oni na službi čoveku, na službu tebi i meni, nama pukim siromasima, nama prosjacima. Radi čega? Da nas obogate nepropadljivim bogatstvom, bogatstvom Gospoda Hrista. Ali najveće bogatstvo svih ljudskih svetova Gospoda Hrista je Presveta Bogomajka. Eto Nje, Koja nas milošću Svojom obogaćuje, Koja spasava od svakoga greha, od svake smrti, od svakog iskušenja, od svake strasti, od svakoga pakla.
A kakvo je bogatstvo pokajanje? Ti si siromah, gresi te razdiru, gresi pokrali sve što je večno u tebi. Strasti razorile sve što je besmrtno u tebi. Ti – sav mrtav, sav leš, sav siromah, sav prosjak, odjedanput se setiš da si ti pozvan na veliko bogatstvo. Kao bludni sin kada se obreo u tuđoj dalekoj zemlji bez Boga[5], kada duša mu kroz grehe odlutala daleko od Boga, i on se obreo među svinjama da pase đavolu svinje, da pase strasti svoje, da služi đavolu. Kad se duša trgla, setila se bogatstva svoga, setila se božanskog porekla. Pokajanje kao grom udari u dušu i otvoriše se Nebesa. Došao bludni sin sebi, trči Ocu Nebeskome, Koji otvara sva Nebeska blaga i daje Svome pokajanom sinu. Pokajanje – kakvo bogaćenje čoveka! Kakvo bogatstvo!
Razbojnik na krstu! Gle, tuđinac, raspet kao zločinac, nema ničeg svog više, ničeg besmrtnog, sve je smrtno, sve je propalo i on sam…[6] u jednom momentu, u jednom trenutku prosvetljenja pokajanje kao munja sinulo je u njegovoj duši i on vapije: „Gospode, pomeni me kad dođeš u Carstvo Svoje“[7]. A raspeti Gospod po milosrđu i milosti Svojoj, odgovara mu: „Zaista Ti kažem: danas ćeš sa mnom biti u raju“.[8] Šta je to? Gle, puki siromašak, razbojnik, postao je bogat, prebogat. Obogatio se večnim bogatstvom, bogatstvom nepropadljivim, bogatstvom koje mu više niko ukrasti ne može. Tako, svaka svetojevanđelska vrlina obogaćuje svakog od nas. Milosrđe, milostinja koju jedni drugima činimo, gle, ti je Hristu deliš i Hristos ti vraća. Čime? – Nebeskim Carstvom, vraća ti Sobom.
Da, sve što je Gospod dao nama, sve što je kao Bog dao čoveku postavši čovek, eto, sve to treba da bude naše. Gospod je postao čovek da nam da sve Svoje, sve što kao Bog ima, da se obogatimo Njegovim bogatstvom[9], da se ispunimo Njegovim Božanskim silama, veli Apostol Pavle, da se ispunimo punoćom Božanstva[10]. Stoga je Gospod došao u ovaj svet, a to je nepropadljivo Bogatstvo za nas. Jedino nepropadljivo Bogatstvo za nas ljude. Sve drugo propada, sve drugo nestaje, samo Bog večno ostaje, sa dušom tvojom ostaje, sa ličnošću tvojom ostaje.
I zaista, mi se u Gospodu Hristu obogaćujemo svakim bogatstvom, kako se veli u Svetom Evanđelju. Vi se u svemu obogatiste, veli Apostol Pavle,[11] i vama ne nedostaje ni jedan dar. Bogati ste za svako dobro delo. Jer Onaj koji je radi tebe postao čovek, gle, to je Bog Koji ti daje božanske sile da i ti činiš božanska dela u ovome svetu, po Njegovom divnom i svetom obećanju, da će oni koji u njega veruju činiti veća dela od njegovih.[12]
Zaista, Gospod je došao u ovaj svet da nas obogati Bogom. Jedini cilj čovekovog života u ovome svetu, cilj koji je objavio Gospod Hristos, i naznačenje zbog kojega je Bog stvorio čoveka jeste da se čovek ispuni Bogom, da se obogati Bogom. To znači da se obesmrti, postane večan, nasledi Carstvo Nebesko, postaje sunaslednik Hristov, brat Hristu.[13] Ispunjuju se čudesne i divne reči Gospoda Hrista: „Svako ko izvrši volju Oca Nebeskog je brat moj i sestra moja i mati moja“[14]. Kakva radost, kakvo bogatstvo postati brat Hristov, postati sestra Hristova, sin Božji, kćer Božja! A kad si sin, onda si naslednik, a kad si naslednik, onda si sunaslednik Hristov[15]. Nasleđuješ zajedno sa Njim sve što je Nebesko, sve što je Božansko. Ima li većeg bogatstva od toga?! Eto, i radi tog bogaćenja Bogom Gospod je došao u ovaj svet, Bog postao čovek, da bi čoveka po velikoj milosti učinio Bogom[16].
A čovek osiromašio od čega u ovome svetu, od čega? – Od greha! Setite se kako je Adam odjedanput osiromašio, izgubio raj, izgubio Boga. Kako? Zbog greha, zbog jednoga greha. Tako i mi, božanska bogatstva koja imamo u sebi gubimo u grehu, a taj greh postane naš život. Ako se mi ne trgnemo, ako se mi ne kajemo, onda, onda greh otima sve bogatstvo Božije što je u nama i oko nas i mi postajemo osiromašeni. To se desilo sa Adamom i Evom u raju, to se dešava sa svakim od nas.
Gle, u Crkvi Hristovoj hrišćani, krštenci, pričešćuju se Svetim Pričešćem. Primaš Gospoda Hrista! Kakvo bogatstvo! Primaš Njega, vascelog Boga. Ali avaj, posle Svetog Pričešća nehajan si, nemaran si, ne čuvaš tu svetinju u sebi, ne živiš njome i radi nje. I onda, onda tvoj greh, tvoja lenjost, tvoja strast lišava te Boga, i ti postaješ puki siromašak kao Adam. Gospod je došao u ovaj svet baš zato da nas uči kako se pobeđuje greh, kako se savlađuje greh. A kroz Njega se savlađuje sve što je smrtno. Greh se savlađuje verom u Gospoda Hrista, molitvom, postom, bdenjem, svima evanđelskim vrlinama. Ako ga ne savlađuješ, smrt je u tebi i kroz greh i smrt primaš đavola, koji juriša na tebe kroz njih. I ti spasavaš se pakla, spasavaš se carstva đavoljeg. Obogaćuješ se Gospodom Hristom, obogaćuješ se Bogom. To je jedino bogatstvo koje je dostojno čoveka. Vera u Gospoda Hrista, Crkva Njegova i ono što -On daje – Život Večni, to je jedino bogatstvo čovekovo. Sve je drugo puko siromaštvo. I svaki koji misli da mimo Hrista ima bogatstva u ovome svetu vara sebe. Puki je siromašak.
Ja ću se uvek sećati one divne Spasiteljeve priče o bogatom čoveku, bogatom imanjem zemaljskim, ali koji je zbog toga, baš zbog te ljubavi prema bogatstvu zemaljskom, lišio sebe Boga, lišio sebe Carstva Nebeskog. Kada je, sabravši ogromnu raskoš svoju, u žitnice svoje rekao duši svojoj: ,Dušo moja, imaš mnogo imanja i mnogo godina počivaj, jedi i pij, veseli se“[17]. A Gospod reče: „Bezumniče, ove noći uzeće dušutvoju od tebe. Čije će biti to što si pripremio?“[18] Spasitelj završava priču ovom spasonosnom poukom za sve nas. „Tako biva svakome koji sebi teče blago i ne bogati se u Bogu“[19]. Teče blago svoje u ovome svetu ma u čemu, ma u kome. I eto, to blago nije ustvari blago sve do smrti čoveka, sve do propasti čoveka, sve do pakla čoveka. Samo bogateći se u Boga i Bogom, eto jedinog bogatstva večnog i nepropadljivog. I tim bogatstvom On je obogatio nas.
Zašto su Sveti Apostoli, čuli ste iz Evanđelja današnjeg, ostavili sve i otišli za Njim[20] Otišli za Bogom, za Večnom Istinom, za Večnom Pravdom, za Večnim Životom. Jer ići za Gospodom Hristom to i znači: ići za Večnim Životom, ići za Istinitim Bogom. Zato su Sveti Apostoli pošli za Njim i ostavili sve. Osetili su oni da Gospod nosi nešto neobično. Oni su videli samo jedno čudo. Gospod je naredio Apostolu Petru da baci mrežu. Žalio se Petar: „Noćas svu noć lovismo, ništa ne ulovismo, ali po reči tvojoj učiniću“[21]. Petar je bacio mrežu, a ona prepuna, te napuniše dve lađe. A tada Petar oseti da je to ne samo Učitelj, nego i Gospod. I Gospod. I povika: „Gospode, otiđi od mene.Ja sam čovek Grešan“![22] Osetio je Petar da pred njim stoji ne čovek nego Bog. Kad je On tako ispunio mreže njihove, učinio je ogromno čudo za njih, za ribare. A Gospod blagi progovara: „Ne boj se“, ne boj se tog zraka božanske svetlosti što je ozario dušu tvoju; ti si video ogromno čudo, ne boj se, od sada ćeš loviti ljude“.[23]
Petar, Jakov, Jovan, prosti seljaci, prosti ribari judejski, nisu smeli da upitaju Gospoda: Šta to znači, Gospode, loviti ljude? Pođoše, „ostaviše sve i otidoše za Njim“[24]. I pošavši za (Njim zaista su stekli zrno bisera i sa njim sva bogatstva neba[25], sva božanska bogatstva i zaista postali lovci ljudi na Duhovdan, na dan Svete Pedesetice kada je Duh Sveti sišao na njih i ispunio ih[26]. I taj prosti Petar postaje svemudri i neustrašivi Apostol Hristov, pun božanske sile. Od toga dana on mrtve vaskrsava i isceljuje od svih bolesti, kako veli Sveto Evanđelje, neustrašivo se bori za Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u ovome svetu; neustrašivo propoveda i ispoveda Njegovu Istinu, ide k Njemu u Život Večni i besmrtnost i vaskrsenje i pobedu nad smrću. On i svi Apostoli sa njim, a za njima svi Svetitelji i svi hrišćani do današnjeg dana.
Sve nas Sveti Apostoli izbavljaju iz mora smrti svojim propovedima i svojim Evanđeljem. Spasavaju nas iz mora smrti, dižu nas u besmrtnost i Život Večni. Tako oni love ljude. Tako se ljudi spasavaju od greha. Mi, imajući tu Apostolsku veru, uvek možemo spasavati sebe od svakoga greha, spasavati sebe od svake smrti, spasavati sebe od svakoga đavola, samo uzdajući se u Svete Apostole, u Gospoda Hrista, idući za Njim kao i oni, idući za Njim i bežeći od svakoga greha.
Da Blagi Gospod nama podari silu kroz Svete Apostole Svoje, kroz Prvovrhovnog Petra, Jakova, Jovana i ostale Svete Apostole i Svetitelje, da se mi izbavimo od svakoga greha i bogatimo Hristovim bogatstvom, bogatimo Bogom, i tako steknemo nepropadljivo bogatstvo i nepotrošivo bogatstvo za naše ljudsko biće, i za dušu i za telo, kada bude vaskrslo iz mrtvih, u onome svetu, služeći Jedinome Istinitom Bogu Gospodu Hristu, Kome sva slava, sva naša hvala, sada, uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 5,1-11; 12, 16-21
  2. Nečujno par reči na magnetofonu. – Prim. prepis.
  3. 2 Kop 8,9
  4. 1 Jn. 4,8
  5. Lk. 15,13-24
  6. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis.
  7. Lk. 23,42
  8. Lk. 23,43
  9. 2 Kop. 8,9
  10. Kol. 2.9-10
  11. 1 Kop. 1,5
  12. Jn. 14,10
  13. Pm. 8,16-17.29
  14. Mt. 12,50
  15. Pm. 8,16-17
  16. Misao Svetih Otaca: Sv. Irineja, Sv. Atanasija i dr.
  17. Lk. 12,19
  18. Lk. 12,20
  19. Lk. 12,21
  20. Lk. 5,11
  21. Lk. 5,5
  22. Lk. 5,8
  23. Lk. 5,10
  24. Lk. 5,11
  25. Mt. 13,46
  26. D. Ap. 2,1-4

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *