SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 18. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
I oni sve ostaviše i za njim otidoše… Za Njim? Kuda?
Kuda ćete vi, prosti ribari, za kim to polazite? Gle, A On nema gde glave skloniti, On kuće nema, On ništa svoje nema. Ptice nebeske viju gnezda, a On, Sin Nebeski, On koji je postao čovek, On Bog – nema gde glave skloniti[2]. Za Njim idete? Šta je to što vas Njemu privlači?
Gle, On još nije učinio nikakvo čudo, osim ovog malog čuda danas. Rekao vam je da bacite mreže, svu noć ste lovili, ništa niste mogli uloviti. A On vam reči: „Bacite mreže“. Vi baciste i vaše se mreže prepuniše, pokidaše od mnoštva riba.[3] Vi ste sve ostavili, za Njim idete? Ko je On? Ko je taj tajanstveni Učitelj Isus, što hoda po vodi, uči narod nebeskim istinama, uči svemu što je najuzvišenije, uči da je u ovom svetu najveća vrednost Bog i čovek, Bog i duša čovekova, a vi za Njim polazite, sve ostavljate? Da, mi sve ostavljamo, nas nešto neodoljivo vuče Njemu i za Njim. Mreže zanata svog ostavljamo i idemo da budemo prosjaci vaseljene, prosjaci celoga sveta do onoga dana kad će taj Petar, taj Simon reći: „Zlata i srebra nema u mene, što imam dajem ti; ustani u ime Isusa Nazarećina i hodi“. I hromi ustaje skačući od radosti.[4]
A, počeli su – čime? Počeli su važnim događajem: – Ja sam grešan čovek, idi od mene – veli Petar – grešan sam čovek“.[5] Ta samo Tvoja reč napuni moje mreže ribama. Tako su oni po poljima i gradovima galilejskim i judejskim išli za Njim ćutke, gledali Ga, motrili šta On radi: vaskrsavao je mrtve, isceljivao od svih bolesti, i telesnih i duhovnih. Onda, onda dao njima sile da i oni idu po gradovima galilejskim i isceljuju od svake bolesti i svake nemoći i imaju vlast nad nečistim dusima[6]. Tada, tada su oni osetili zašto su pošli za Njim. Ko može izgoniti đavole od ljudi, ko isceljivati od večnih bolesti, ko mrtve vaskrsavati? Dao im je tu silu, eto, dao im je tu vlast: „Isceljujte od svake bolesti, mrtve dižite, Evanđelje propovedajte, zabadava ste dobili, zabadava i dajte“.[7]
Osetili su oni da je On nešto neobično i pošli za Njim. Gle, On je i njima i svima oko sebe govorio: ,Ja sam put, istina i život“.[8] Put koji vodi kroz Istinu Večnu u Život Večni. To, braćo, niko nikada nije smeo da kaže o sebi, jer nije mogao to dati ljudima, a Gospod to objavljuje jer daje ljudima i Večnu Istinu i Večni Život. Daje im Blagi Isus…[9] Eto, vodi – kuda? U Večnu Istinu. Vodi – kuda, iz ovog pakla smrti što se zemlja zove? Vodi u Život Večni. Vodio je Gospod njih kroz ovaj svet do Golgote Svoje, do smrti Svoje na krstu. Tada, tada su se poplašili ribari galilejski, tada su splasnule duše njihove, hrabrost njihova pobegla od njih i oni se razbegli od Njega. Šta je sad, šta se to zbiva? Učitelju, gde je sila Tvoja? Ti Si vaskrsavao mrtve, a gle ljudi Ti se rugaju, pljuju Te, trnove vence meću Ti na glavu. Gospode, šta je to?
Ja putujem kroz smrt …[10] Ja putujem kroz vašu zemaljsku smrt, vašu ljudsku smrt da uzmem na Sebe, i da je svu razderem, da je svu uništim radi vas. Ukopajte moje mrtvo telo u grob, ali u tom slučaju Biće Božansko moje i okovi smrti neće moći održati telo moje u kome je Bog[11] i pokidaće sve te okove i vaskrsnuti iz mrtvih. Tako se zbilo. Gospod je vaskrsao, pobedio smrt i ljudima osigurao Život Večni. Eto Simone, eto Jakove, i Jovane, i Jovane Zavedejev, prosti ribari galilejski, dokle ste došli. Pobeđena je smrt! Vaš Učitelj je pobedio, vaš Učitelj u koga ste vi poverovali kao Gospoda i Boga, Jedinog Istinitog Boga i Gospoda u svima svetovima, i niste se prevarili. Doći će dan kada ćete vi imenom Isusovim činiti dela i veća od Njegovih[12]; i vi, vi ćete vašom božanskom silom, vi prosti ribari galilejski, vi prosjaci vaseljene, vi koji ne smete nositi ni kožuh, ni štap, ni dve haljine, vi koji ne smete nositi pojas sa svojim novcem, vi, vi ćete biti najmoćniji od svih ljudi. To se i zbilo.
Na dan Svete Pedesetnice sišao je Duh Sveti na njih i dao im Božansku silu. Ne! ne! – dao im sve Božanske sile da čine dela koja je Gospod Hristos činio, da se ispuni Njegovo obećanje da će oni koji u Njega veruju činiti dela veća od Njegovih[13]. Gle, posle Duhovdana, posle silaska Duha Svetoga na Svete Apostole oni su omoćali, Božanskom silom se obukli i ispunili, i tako je senka Petrova isceljivala sve bolesnike koje su ostavljali na putevima, senka njegova, što senka
1 Spasiteljeva činila nije. Ispunilo se obećanje: Dela veća tvori Petar od Gospoda svog. Ubrusi velikog Pavla isceljuju od svih bolesti. Šta je to, šta se to zbiva na zemlji među robljem smrti, šta? Ono što se nikad nije zbivalo, ono što nikad ljudi ni sanjali nisu: ono što oko ljudsko ne vide i uho ljudsko ne ču i u srce čovekovo ne dođe[14], to se zbiva ne zemlji sa Gospodom Hristom i Njegovim sledbenicima i Njegovom Svetom Crkvom.
Otkako je Duh Sveti sišao na Duhovdan na Svete Apostole i osnovana Crkva Hristova u ovome svetu, od tada Zakhej carinik postao je Sveti Zakhej sa Njim; pošla za Njim Marija Magdalena u kojoj je bilo sedam đavola i postala Sveta Marija Magdalena; pošla za Njim strašno velika bludnica aleksandrijska Marija Egipćanka i postala Sveta Marija Egipćanka; pošao za Njim Savle, ponos i dika jevrejskog naroda, gonitelj Crkve Hristove, pošao za Njim kad mu se Gospod vaskrsli javio, i postao znameniti Pavle, najveći, najsavršeniji, najslavniji Hristov Apostol u svima svetovima; pošao za Njim izmučeni mislilac Justin filosof i postao Sveti Justin Filosof; pošao za Njim kraljević Rastko, odbegao od kuće, pobegao sa carskog dvora, i postao Sveti Sava, večni vladar Srpskog naroda, večni Patrijarh Srpske Crkve, večni čelnik Svetih srpskih duša. Bezbroj, bezbroj ljudi pošlo je za Gospodom Hristom, za Njegovim Svetim Apostolima, za Njegovim Svetim Svetiteljima i svi se spasli iz mora smrti, iz mora greha, od pakla đavolskog i zadobili Život Večni.
Ići za Gospodom Hristom – šta to znači, braćo? To znači vršiti zapovesti Njegove svete, živeti po Njegovim svetim zapovestima, živeti po Njegovom Svetom Evanđelju. Idući za Njim, ti ideš verom u Njega i ljubavlju k Njemu. Ko ljubi mene, drži zapovesti moje – veli Spasitelj. Ja ću doći i javiću mu se sam[15]. Eto Gospoda Koji prilazi tvojoj duši, tebi ako imaš vere, ako imaš ljubavi k Njemu, On je blizak tebi. Ne, on ulazi u dušu tvoju, useljuje se u nju. „Neka se Hristos verom useli u srca vaša“ – poručuje Sveti Apostol Pavle.[16] Verom, hrišćanine, Gospod se useljuje verom, useljuje ljubavlju, useljuje molitvom, useljuje svakom vrlinom evanđelskom u dušu čovekovu. Mi, mi smo sa Gospodom Hristom, sa verom Njegovom, sa ljubavlju, sa molitvom Njegovom spaseni od svake smrti, od svakoga greha, od svakog đavola.
Hrišćanin u ovome svetu samo to i radi: čisti dušu svoju i brani dušu svoju od greha, brani je od smrti, brani je od đavola. Čime? Molitvom Gospodu Hristu, postom, bdenjem, ljubavlju, krotošću, smirenošću, milostinjom i svima svetim evanđelskim vrlinama; i još svima evanđelskim Svetim Tajnama: Svetim Pričešćem čovek uvlači u sebe najveće bogatstvo, obogaćuje sebe Večnom Istinom, Večnom Slavom, Večnom Ljubavlju, obogaćuje sebe Bogom. Gospod je došao u ovaj svet, braćo, postao je čovek da nam Sebe da, vascelog Sebe, svu punoću Božanstva[17] – eda bismo se mogli odbraniti od svakoga zla u ovome svetu, od vrhovnog tvorca zla, satane i njegovih đavola, a ne daje samo Svetog Apostola Petra, Jakova i Jovana Zavedejeva, tih nekada prostih ribara, a sada najslavnijih i na nebu i na zemlji ljudi. To je Evanđelje svakoga od nas, svakog hrišćanina.
Mi hrišćani, ako ne ostavimo sve radi Hrista, mi nismo hrišćani. Jer u tome je vera naša: vera u Gospoda, Jedinog
Istinitog Boga Isusa Hrista, vera da nam On daje sve što nam treba, sve što treba i u ovom i u onom svetu. Kada Hrista imaš ne treba ti zemlja, ni dela zemaljska, ni sva vaseljena. On ti zamenjuje sve! To je vera naša, vera u ovome svetu i u onom svetu, vera posvedočena, vera dokazana, vera koja se i danas dokazuje i pokazuje, vera uvek jača od smrti, jača od greha, jača od đavola.
Kada se sve čulo za Gospoda Hrista i Njegovi najbliži učenici se zbuniše. On je govorio o tome kako je On hrana, večna hrana biću ljudskome, večna hrana za dušu ljudsku, za čoveka, kako je On potreban čoveku više nego li majka u ovome svetu. Tada, veli se u Evanđelju, mnogi od učenika Njegovih ostaviše Ga. Teška i strašna reč. Upita ih: – „Valjda nećete i vi otići“? – „Kome ćemo ići Gospode – odgovori Petar – kome? Ti imaš reči Večnoga Života“.[18] Kod Tebe je sve, kazano je sve. Mi, mi smo ostavili sve da za Tobom idemo. Zašto? Imaš reči Večnoga Života, imaš Večni Život i nama ga daješ. Šta nam treba drugo u ovome svetu, kome ćemo ići? Kome filosofu, kome naučniku, kome vladaru, kome caru, kome od svih znamenitih u rodu ljudskom? Nikome, Gospode! Ti si Jedini u svemu i nad svima.
Tako je prosti ribar galilejski postao najslavniji ispovednik Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista. Ta vera njegova i naša je vera, braćo. Mi pravoslavni hrišćani živimo tom apostolskom verom i danas. Nju nizašta ne dajemo. Može se ceo svet pretvoriti u mučilište, u mučilište za nas pravoslavne hrišćane, no tu veru mi ne dajemo. To je sve bogatstvo naše, bogatstvo zaista nepropadljivo, bogatstvo nebesko, bogatstvo koje se nikad neće uzeti od nas. Blago naše koje je na nebesima ne može da preseče ni smrt, ni đavo, jer je sve beskrajno, besmrtno i večno. Tu veru mi držimo, njome živimo sve dotle dok hoćemo da budemo ljudi. Ako nećemo, ako hoćemo da se izjednačimo sa marvom i stokom, sa demonima onda možemo ostaviti tu veru. Šta ostaje od tebe, čoveče, onda? Leš! Leš od tela tvog i leš od duše tvoje, dva leša. To si ti onda, to je čovek bez Hrista.
O, neka Blagi Gospod tu veru umnoži u svakom ljudskom biću širom ove Božje zvezde što se zemlja zove. Neka tu veru Gospod umnoži, naročito u nama nesrećnim Srbima, koja je za mnoge od nas postala jeftinija od pasulja, od sočiva. Neka Gospod Blagi tu veru umnoži u svakom žitelju zemlje naše i cele zemlje Božije, eda bismo mi ljudi pobeđivali najveće neprijatelje naše – smrt, greh i đavola, i osigurali sebi milošću Božjom Život Večni, Istinu Večnu i u ovom i u onom svetu, uvek slaveći Čudesnog i Nezamenljivog Gospoda Isusa Hrista, Kome neka je čast i slava sada i uvek i kraja sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Luki 5, 1-11
  2. Mt. 8,20
  3. Lk. 5, 4-5
  4. D. Ap. 3,6
  5. Lk. 5,8
  6. Lk. 9,1
  7. Mt. 10,8
  8. Jn. 14,6
  9. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  10. Isto
  11. Kol. 2,9
  12. Jn. 14,12
  13. Jn. 14,12
  14. 1 Kop. 2,9
  15. Jn. 14,21-23
  16. Ef. 3, 17
  17. Kol. 2,9-10
  18. Jn. 6,53-68

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *