SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 16. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
I ja i ti, brate, nalazimo se u današnjem svetom Evanđelju o talantima. Ne samo ja i ti, nego i svaki čovek nalazi se u ovom svetom Evanđelju; sav ja u njemu, sav ti u njemu, svaki čovek sav u njemu. Pogledaj i razgledaj sebe: moraš biti ili uz prvog slugu, ili uz drugog, ili uz trećeg. Gde je blago što si primio od Gospoda Hrista? Blago si primio od Boga! Duša – gde ti je? Srce, savest, volja? – sve si to primio od Boga, sve je to Božje, sve je to dar Božiji, sve je to talant Božiji. Jer ko od ljudi može čoveku dati dušu? Ko od ljudi može čoveku dati savest, ko od ljudi može dati čoveku srce? Sve je to dar Božiji, sve to Svevišnji i Svemudri Tvorac stvara svakome od nas, i daruje svakome od nas, sve je to dar od Boga, od Njega. A od nas – od nas dobrota i vernost. Dobri i verni slugo, u malome bio si mi veran, nad mnoggš ću te postaviti.[2]
U čemu je ta dobrota, dobrota sluge u čemu je pred Gospodarem Neba i Tvorcem? U tome da živi Istinom Božijom, da živi Pravdomj Božjom, da živi Dobrom Božjim, da živi Evanđeljem Božjim. Kada to doživljuješ, kada tako živiš, gle, Božanska Dobrota i Božansko Dobro razliva se po tvojoj duši, i po celom tvom biću, i po dušama bližnjih tvojih, braće tvoje. Nikada tvoje dobro ne ostaje samo tvoje, uvek prelazi na tvoje bližnje. Nikada čovek sam ne spasava sebe, kad spasava sebe on i drugima oko sebe svesno i nesvesno pomaže u spasenju. A vernost? A vernost u čemu je? Vernost sastoji se u vernosti Istini Božjoj, Pravdi Božjoj, Ljubavi Božjoj, večnoj Nebeskoj Carevini Božjoj. To je vernost tvoja na zemlji, to je tvoja dobrota na zemlji.
Čime se to pokazuje u ovome svetu? Čime ćemo pokazati ja i ti da smo zbilja verni Bogu, verni Istini Božjoj i Pravdi Božjoj, da mi živimo Istinom Božjom i Pravdom Božjom u ovome svetu? Čime ćemo pokazati? Vrednoćom, radom. – Onaj što prgši pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata, veli Spasitelj u priči, dobijoš pet talanta s njima. Božiji dar i Božje darove on je radom i trudom svojim umnožio, udvostručio. Zato ih je dobio da ih udvostruči. Čime? Radom, trudom. Pitaćeš, kakav to rad mogu da učinim pred Bogom, rad koji će biti koristan Nebu i Tvorcu mome, ja čovek, sićušno maleno i majušno biće?
Rad… Eto vera, šta je to? To je ogroman rad, braćo. Veruješ u Gospoda Hrista: to znaš, ti dušu svoju obrađuješ Bogom; to znaš, ti dušu svoju čistiš od svakoga greha. Kako je to težak rad, kako je to veliki rad, kako je to sveti rad! Probaj, hoćeš da očistiš dušu svoju od svakoga greha pa ćeš videti koliko treba znoja proliti, pa ćeš videti koliko se treba hrvati sa nevidljivim nečistim silama da dušu očistiš od svakoga greha, od svake strasti. Rad, rad… Vera – eto to je prvi i najvažniji rad čovekov u ovome svetu. Vera vezuje dušu tvoju sa Bogom – to je najglavniji rad tvoj, da stalno vezuješ dušu svoju sa Bogom, od jutra do mraka i od mraka do jutra. To je sveti rad, večni tvoj rad koji važi i za zemlju i za nebo.
Molitva, šta je molitva? Rad, težak i mučan rad. Šta činiš molitvom? Molitvom ti sebe prenosiš sa zemlje na nebo. Ti sebe izvodiš bednog, nemoćnog, prljavog i nečistog pred lice Božje. Gospode, pokaj me i očisti me! A to, to je rad, večiti i sveti rad. Molitva, svaka molitva, svaki uzdah molitveni, svako „Gospode pomiluj“, to je veliki večni rad, jer od toga zavisi tvoja duša u ovome svetu i u onome svetu. To je tvoja vrednoća.
Šta da kažemo o ljubavi prema Bogu i prema bližnjemu? O, kako je to velika i teška nauka, traži rad nad sobom, neprekidan rad i danju i noću. Kako je teško voleti čoveka u grehu njegovom, kako je teško voleti pijanicu zato što (1je pijanica, kako je teško voleti bludnika zato što je bludnkk, kako je teško voleti zločinca zato što je zločinac, kako je teško voleti razbojnika zato što je razbojnik! Ko će mi Dati te ljubavi? Samo Ti, Gospode. Ti očisti i smiri srce moje da ljubim bližnjega svog i u grehu njegovom. Ljubav, veliki podvig, braćo! Ljubav prema Bogu i bližnjemu – težak rad, sveti rad, neprekidni rad. Eto vrednoće tvoje hrišćanine, eto vernosti tvoje Bogu.
Milostinja, šta je milostinja? Milostinja to je jezik, plameni jezik prikrivene milostivosti i žalostivosti tvoje duše hrišćanske. A steći milostivo srce, teško je, braćo. Treba dugo štaviti svoje srce molitvom, i podvizima, i postom, i bdenjem, treba mnogo suza da omekša srce čovekovo, da bude milostivo prema ljudima, da deli i telesnu milostinju i duhovnu milostinju. A to je rad, sveti rad, veliki posao: da srce svoje, grubo i surovo, omekšaš i umekšaš suzama, molitvom, postom, bdenjem, i svim ostalim evanđelskim svetim podvizima.
A post, šta je post? Eto novog rada za tebe, hrišćanine, eto svetoga rada i svetog suda. Postom ti čistiš i telo i dušu od svake nečistote, od svake prljavštine. Aj, kako je teško zagađenu kuću očistiti čoveku i domaćici. Koliko truda i rada^uJ^Kako je teško očistiti dušu koja je beskrajna, očistiti je od svvlaučine, od sveg mulja grehovnog, od svih nečistota, od svih napada demonskih i đavolskih. O braćo, koliko truda i rada treba da sebe, dušu, savest, srce, očistimo od svake nečistote! A šta ja govorim? Gle, svaka zapovest Božja, braćo, data je u Svetom Evanđelju da je mi ispunjujemo, a da ispunjujemo zapovesti Božje potreban je trud, rad naš.
Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju, u današnjem svetom Apostolu šta se sve od hrišćana traži: traži se stradanje za istinu Hristovu, trpljenje, gladovanje, post, nespavanje, bratoljublje, a pre svega hristoljublje, žrtvovanje radi Hrista; da budemo kao ljudi koji ništa nemaju, a sve imaju veli se u Svetom Evanđelju[3]. Ništa nemaju a sve imaju. Hrišćanin, siromah na zemlji, a sva Nebesa njegova, Carstvo Nebesko njegovo. Kako si bogat, hrišćanine! Ne tuguj što na ovoj zemlji ti nemaš mala i blaga, može biti kada bi ga imao to bi te blago i zadavilo. Bolje stresi sa sebe to … budi siromah koji obogaćuje sebe Hristom Bogom, tim bogatstvom, obogaćuje braću svoju i bližnje svoje. To je tvoj podvig, to je tvoj rad, to je tvoj trud.
U Evanđelju bezbroj zapovesti Spasiteljevih: Ljubi neprijatelje svoje…[4] Koliko treba tu rada i truda i meni i tebi da mi istinski ljubimo neprijatelje svoje. Svaka zapovest Spasiteljeva – eto rad; bezbroj zapovesti evanđelskih – eto, hrišćanin u ovome svetu neprekidno radi, ali radi sveti rad, sveti posao, večni rad i večni posao koji mu osigurava Carstvo Nebesko.
Nije svaki rad blagosloven pred Bogom. Đavo neprekidno radi, ali je proklet njegov rad, proklet. Samo rad koji se radi u ime Božje blagosloven je, i daje tebi i meni večnu radost, večno Nebesko Carstvo. Sveti rad, taj danonoćni trud na spasenju duše, trud na dobru bližnjega, eto, to je naša vernost Gospodu Hristu. Vernost Bogu Koji nam je dao sve dare, dao nam i dušu i telo i savest i um i sve što imamo, sve to Božje, ništa to nije naše. Zato, da proslavimo Boga – veli Sveti Apostol, u duši i u telu nad svim što je Božje[5]. I jedno i drugo je Božje, i duša i telo stvoreni su za besmrtnost i Život Večni, i sav naš trud, sav naš rad na zemlji, neprekidni trud, neprekidni podvig evanđelski na zemlji – to je hrišćaninov život. Šta mi dobijamo, šta nam Gospod za to daje? Čuli ste u divnoj priči: Dobri i verni slugo, u malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti, uđi u radost Gospodara svog[6], uđi u radost Boga, uđi u radost Carstva Nebeskog, uđi u sve večne nebeske radosti.
Eto braćo, to je nagrada za mali trud i za malu vernost koju mi ukazujemo Spasitelju Gospodu Hristu ovde na zemlji, tvoreći Njegove zapovesti. To je nagrada, za sve muke kroz koje hrišćanin mora proći u ovome svetu, za sva stradanja. Hrišćanin čuje taj glas: Slugo dobri i verni uđi u radost Gospodara svog. Taj glas sveti i čudesni i slatki, slušali su svi Mučenici koji su prolazili kroz strašne muke i to ih je krepilo u mukama, nisu ih osećali. Taj slatki glas: Uđi u radost Gospodara svog, slušali su i slušali svi Podvižnici, svi pustinjaci, svi pravi hrišćani. Zato s radošću podnose sve što ih snađe u ovome svetu, sve što ih snađe u ovome svetu…
Sve što ih snađe radi Hrista, radi duše njihove, radi spasenja njihovog.
Zato Apostol Pavle, koji je stradao više nego iko od ljudi u ovome svetu, koji se može meriti sa pravednim Jovom u stradanju, zato on piše svima njima: „Radujte se, i opet velim radujte se, svagda u Gospodu“.[7] Sveti Apostole! Kako da se radujemo kad je ovaj svet postao pravo dioklecijanovo mučilište za nas hrišćane, sav ovaj svet, divni Sveti Apostole, pretvoren je u bojišta, bojišta na kome nas hrišćane gone i ubijaju? I opet velim, radujte se svagda u Gospodu! Ti hrišćanine – veli Sveti Apostol – kada stradaš svetu, neka ti raznesu i telo, pa ti, ti ideš u Carstvo Nebesko dušom besmrtnom i večnom. Tamo je radost koju ti niko uzeti ne može, ne samo niko od ljudi, nego niko od đavola. Svi đavoli ne mogu ti ništa! Neka polete za tobom, biće skrhani i pašće, i popadaće i pokriće zemlju leševima svojim. Dobri verni slugo, uđi u radost, radosno.
A sada, braćo, ide tužna povest o drugome slugi, onome što je dobio jedan talant.[8] Čuli ste iz Svetog Evanđelja: on pripada Gospodaru kada treba da da obračun, i veli: „Gospodaru, znam i znao sam da si tvrd čovek; žanješ gde nisi sejao“.[9] A Gospod stvorio nebesa, Gospod dao zemlju, On je taj koji činida pšenica i kukuruz, i sve što je u zemlji, niče i rađa i razvija se, a bezumni sluga veli: „Znam da žanješ gde nisi sejao i kupiš gde nisi vejao“, pa se poboja i talant svoj zakopa u zemlju.
Gde si zakopo dušu svoju, gde si zakopao savest svoju? te božanske darove… Veliš, u zemlju. Da, u zemlju tela svog ti si to sakrio, zakopao. Ti si od sebe samog dušu svoju sakrio, savest sakrio, ti, ti si učinio – znaš li šta? Zakopao si sve što je Božje da se ne pojavi u tebi. Čime se živeo u ovome svetu, čime? Radi čega si živeo u svetu? Dobio si tolike Božanske darove, a ti ih zakopao u zemlju, zli, zli i lenji slugo veli Gospodar. Zli i lenji slugo! Znao si da sam tvrd čovek, da žanjem gde nisam sejao i kupim gde nisam vejao. Trebalo je ipak da moje srebro daš trgovcima i da mi ga vrate sa dobitkom. Ti, šta si ti učinio?! Uzmite talant i dajte onom što ima deset, jer svakome koji ima daće se i preteći će mu; a od onoga koji nema, uzeće se ono što misli da ima i što ima. A lenjoga slugu i zloga slugu baci u tamu najmračniju i onde će biti plač i škrgut zuba.[10]
Eto suda i presude Božje, sasvim pravične i pravedne osude i presude. Sluga je zao i lenj, to je Bog rekao u ovome trećem sudu. U čemu se sastoji zlo ovoga sluge, u čemu? U tome što je on bacio sve što je Božje u ovome svetu, sveto što je Božje u njegovoj duši i u svetu oko njega, on je zakopao duboko u zemlju, da ne gleda ono što je Božje. Neću ništa Božje u ovome svetu, neću Boga, neću Istinu Božju, neću Pravdu Božju, neću Dobro Božje, neću ništa Božje! To su bezbožnici, braćo, to su oni koji ne veruju u Boga, koji poriču Boga, eto, to je osuda njihova. Ovaj lenji sluga, ovaj zli sluga.. jer, šta je najveće zlo za čoveka u ovome svetu? Odbaciti Boga. Jer, u Njemu je svako dobro, i On je sve Dobro, sve Savršeno Dobro. I ti, čoveče, hoćeš bez Boga da budeš dobar? O. Kakvo je to slepilo, kakvo je to bezumlje! Najveće zlo koje čovek može izmisliti! Do takvoga zla, braćo, ni đavo došao nije. Đavoli veruju i dršću[11], đavoli nikada ne poriču Boga, a čovek, čovek je postao gori od đavola, jer odriče Boga, pretekao je đavola! Avaj, teško rodu ljudskome, teško kada čuje reči Pravednoga Sudije: I zlog slugu baci u tamu najmračniju, gde je plač i škrgut zuba.
Zli, gospodar je rekao, i lenji sluga. Šta je to? U čemu je lenjost ovoga sluge? U tome što nije hteo da radi ni na čemu Božjem u ovom svetu, i u svojoj duši. Nije hteo da se trudi na onome što je večno i besmrtno i za njega i za sav svet oko njega. Lenj za Istinu Božju, lenj za Pravdu Božju, lenj za Boga! Neću Te Bože, neću ništa Tvoje, neću da znam za ništa Tvoje! Hoću sam da budem, sam da živim, da uživam: Dušo, jedi, pij i veseli se…[12] Šta biva, šta se zbiva sa nesrećnim čovekom koji tako razgovara sa Bogom, koji tako misli o Bogu, koji tako postupa sa Bogom, postupa sa sobom gore nego što su đavoli postupali sa sobom?
Gle, strašno je biti čovek, strašnije, nego biti đavo! Svaki čovek je od nas, svaki od nas dobio bezbrojne darove Božje, da ih umnoži, da sebe oživi, da sebe vaskrsne iz svih smrti, da sebi osigura Carstvo Nebesko. Sve što je Gospod činio i čini, čini radi našeg spasenja, to znači – radi našeg Večnog Života u onome svetu, i našeg pravednog života u ovome svetu. Zato je On došao u ovaj svet, zato je On postao čovek da nam pokaže kakav treba da bude čovek. Zato Sveti Apostol i poručuje hrišćanimai piše: Ugledajte se na Boga, ugledajte se na Hrista, živite kao što vam je On pokazao da treba živeti u ovome svetu, i onda, onda je radost biti čovek, onda zaista nema veće radosti nego biti ljudsko biće.[13]
Gle, pa to je radost veća od Heruvima, radost veća od Serafima, pa je iznad Heruvima i Serafima Presveta Bogorodice, Presveta Bogomajko, eto kakva je radost određena za ljudsko biće. Ona najpre i iznad sviju nas, Molitvenica i zaštita naša, Svečista i Prečista, uvek gotova ako idemo za Njom, da nas očisti od svakoga greha, da nam pomaže u svakome trudu, u svakom radosnom vršenju zapovesti Božanskog Sina Njenog, Gospoda Hrista. Ona, a za Njom i sa Njom i svi Svetitelji pomažu svakome od nas u našem trudu, našem radu, u našem umnožavanju talanata koje nam je Gospod dao.
Braćo, begajmo od zlog i lenjog sluge, begajmo od bezbožništva. Talante koje nam je Gospod dao umnožavajmo, ne odbacujmo Božje darove, jer sebe odbacujemo. Radeći bez Boga i protiv Boga mi užas, užas, predemo omču oko duše svoje i sami sebe odvlačimo u tamu najmračniju, gde je plač i škrgut zuba. Škrgut zuba, jer je od grešnika škrgut zuba. Da, otuda to. Pa eto lenji sluga, koji je u ovome životu škrgutao na Boga, psovao Boga, odbacivao Boga, produžio taj isti posao po svojoj slobodnoj volji i u onome svetu.
Zato je Gospod pravedan što ga nije odvojio od njegove slobodne volje. On po slobodnoj volji odbacuje Boga, sve što je Božje, ruži Boga, još u ovome svetu stvara pakao od sebe, pakao od duše svoje, pakao od savesti svoje. A Gospod veli: Eto, ti si na zemlji dopustio sebi put u pakao, idi u tamu najmračniju, ti si to hteo, ti si na Mene škrgutao celoga života zubima duhovnim, zubima duše svoje. Eto, i dalje idi svojim putem, ja ti pomagati neću na spasenju, nikoga od ljudi ja ne primoravam. Da, braćo, u tome je ljubav Božja prema čoveku i veličina Božja, što nikoga ne primorava da ide za Njim. On predlaže: Hoćeš, hajde za Mnom[14]. A mi hrišćani, naš je sav život na zemlji idenje za Gospodom Hristom, tvorenje Njegovih zapovesti, ispunjavanje Njegove svete volje, a time, braćo, mi ustvari najviše radimo za sebe same, za večno blaženstvo svoje, za večnu radost svoju u onome svetu, radost koja počinje još u ovome svetu.
Neka bi nas Blagi Gospod, molitvama Presvete Bogomajke i današnjeg velikog Svetitelja, Prepodobnog i Bogonosnog Oca Haritona Ispovednika i svih Svetih, vodio kroz ovaj svet da s radošću vršimo sve zapovesti Spasiteljeve. Da se udostojimo kada izađemo iz ovoga sveta i stanemo pred lice Božje čuti od Gospoda ove reči: ,Dobri i verni slugo, u malome bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti, uđi u radost Gospodara svog“. Neka tako bude. Amin.
 


 
NAIOIANA:

  1. Evanđelje po Matejy 25, 14-30
  2. Mt. 25,23
  3. 2 Kop. 6.10
  4. Mt. 5,44
  5. 1 Kop. 6,20
  6. Mt. 25, 23
  7. 1 Col. 5,17
  8. Mt. 25, 24
  9. Mt. 25, 24
  10. Mt. 23, 26-30
  11. Jak. 2, 19
  12. Lk. 12, 16-21
  13. Ef. 5, 1-2.
  14. Mt. 16, 24.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *