SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda o dve najveće zapovesti u Nedelju 15. po Pedesetnici[1]
1961. godine u manastiru Ćelije[2]
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Svaka sveta Nedelja po jedna sveta i divna Blagovest iz Evanđelja, i u njoj sva istina neba i zemlje. Uvek. U svakoj reči Evanđelja je tako.
U današnjem svetom Evanđelju: Ljudi na zemlji kušaju Boga! – Kako smeš, kako možeš ti, čoveče, da kušaš Boga?… Veli se u svetom Evanđelju: „Zakonik neki pristupi k Isusu, kušajući Ga i Govoreći: Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu? Spasitelj mu odgovori: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom mišlju svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci“[3] . – Zaista, sav zakon neba i zemlje. Nema drugog zakona posle ove dve zapovesti. Da, u ovom zemaljskom svetu nema drugog zakona osim ove dve najglavnije zapovesti date kroz Gospoda Hrista. Prva zapovest: bogoljublje; druga: čovekoljublje.
Šta je to bogoljublje? – „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom“. Zašto je Gospod stavio tu ljubav kao prvu i najveću zapovest, koja obuhvata sve zapovesti i sve zakone neba i zemlje? Zato što je On odgovorio na pitanje: šta je Bog? Niko ljudima nije odgovorio na pitanje: šta je Bog. A Spasitelj Hristos je kroz sav Svoj život, kroz svako Svoje delo, kroz svaku Svoju reč, odgovorio na to pitanje: Bog je ljubav[4]. U tome je sva Blagovest. – A šta je čovek? Na to pitanje Spasitelj je odgovorio: I čovek je ljubav. – Ha! reći će neko: Šta govoriš? – Da, i čovek je ljubav, zato što je stvoren po slici Božjoj. Čovek je otsjaj, odražaj ljubavi Božje. To je duša čovekova: slika Božja, slika ljubavi Božje. Bog je ljubav. I čovek je ljubav. I otuda, u ovom svetu samo su dve stvarnosti: Bog i čovek, i za mene i za tebe. Ništa važnije u ovom svetu osim Boga i mene, osim Boga i tebe.
Ali, kako ima pravo Isus iz Nazareta da zahteva da čovek ima kao prvu zapovest i u ovom i u onom svetu: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojoj, i svom mišlju svojom“? Kako pravo ima da zahteva Bog da ga čovek voli svom dušom svojom, i svim bićem svojim, kada, gle, u ovom svetu postoji smrt, zlo, đavo? – I ja ne mogu, govori čovek, da volim Boga, zbog greha, zbog zla u svetu. – Da, sva ova pitanja bila bi bez odgovora da Gospod Hristos nije postao čovek. Čovek je imao pravo reći Bogu: kad sam rob greha, zla, smrti, pakla, neću onda da Te volim. Tako je mogao da kaže čovek do Hrista. Ali, od kako je Gospod Hristos sišao u naš svet, od kako je vaskrsao i pobedio smrt, od tada – čovek nema više pravo da tako govori. On je pokazao da je zaista Bog ljubav.
Za ljude najgora je smrt: da se pretvorim u gnoj, u crve, u blato, u ilovaču! Zar je dostojno biti čovek?! – Zašto da Te ljubim, Bože, kad ću sutra pretvoriti se u crve, u gnoj? – Ali eto, Gospod Hristos spasava od smrti vaskrsenjem Svojim, obezbeđuje Život Večni duši tvojoj i tvom telu, kad ono vaskrsne u sjaju i sjedini se s dušom. Zato Gospod Hristos i ima pravo da se zove Jedini Čovekoljubac. Zato je On jedini, od stvorenja sveta do Strašnoga suda, Jedini Čovekoljubac. Samo onaj ko pobedi smrt samo on jeste Jedini Čovekoljubac. Sve su drugo priče. Sve kulture, civilizacije, nauke, umetnosti? Kakav smeh! Tehnika, nauka, šta će mi, kad me pretvaraju u crva, u gnoj. Onaj je jedini čovekoljubiv koji oslobađa od greha, smrti i đavola. Đavo i jeste tvorac greha, i time tvorac smrti. Gospod je oslobodio od đavola, zato i ima pravo da traži od čoveka ljubav prema Bogu: svim bićem, svim srcem, svim umom, svom dušom …
Šta biva sa čovekom koji ostvari ovu prvu i najveću zapovest, to jest bogoljublje? Šta je to bogoljublje? To znači: preneti srce svoje k Bogu, u Boga, svu dušu svoju preneti k Bogu, svu misao, svu snagu; vratiti sliku Božju Bogu; vratiti lik prvoliku; ono što je u tebi Božje vratiti Bogu. Bogoljublje je: vratiti sebe, čoveka – Bogu. Reci: Gospode, eto ja sam sav od Tebe, slika Tvoja, evo duše moje, evo sveg bića mojeg, to je Tvoje. Tako ova zapovest jeste potpuno prinošenje sebe Bogu, posvećivanje sebe Bogu. A otkuda se to vraća čovek kad predaje sebe Bogu? Vraća se iz daljne zemlje, kao bludni sin, vraća se iz greha, iz smrti; vaskrsava duhovno kao bludni sin[5] kroz pokajanje. Svaki čovek koji ispunjava prvu zapovest vraća sebe Bogu iz carstva zla i smrti, iz carstva đavoljeg vraća sebe Bogu i Carstvu Božjem.
A kako se to obavlja? – Držanjem Evanđelja, evanđelskih zapovesti. U samoj stvari, to vraćanje Bogu biva kroz vršenje zapovesti Božjih. Spasitelj je rekao: „Koji ljubi mene zapovesti moje drži, i Otac Moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se nastaniti“[6]. To nisam rekao ja, to su božanske reči Gospoda Hrista. Kad držiš zapovesti Spasiteljeve ti dušu svoju prenosiš Njemu; kad Njegove zapovesti ispunjavaš ti predaješ sebe Njemu; budi uvek revnostan u vršenju tih zapovesti. Sveti Jovan Bogoslov, nazvan Apostol Ljubavi, kaže: „Ovo je ljubav Božja da držimo zapovesti Njegove“[7]. To je dokaz da ljubiš Boga ako zapovesti Njegove držiš – …Nemoj pričati da voliš Boga, a činiš pakost i zlobu. Lažeš sebe, obmanjuješ sebe.
Šta je čovekoljublje? Spasti Božji lik od onoga što je nebožje, protivbožje, a to je: porok, greh, smrt, i đavo. Osloboditi čoveka od najvećeg neprijatelja: đavola, smrti. To čovekoljublje je pokazao Gospod Hristos. – A šta je čovekovo čovekoljublje? – Evo šta: „A druga zapovest je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“[8]. To je odgovor na pitanje: šta je čovekoljublje, kako da se odnosimo i ja i ti prema ljudima? To je nepogrešivi zakon Božji: posle Boga – čovek; posle ljubavi Božje, ljubavi Hristove – ljubav prema čoveku; posle bogoljublja – čovekoljublje. Ljubav prema čoveku je kad ga oslobađa od najvećeg neprijatelja njegovog, od greha i smrti. To je Hristova ljubav prema čoveku: oslobođenje od smrti. Druga zapovest: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“, znači: kada volimo čoveka, kada ga istinski volimo? – onda kad ga spasavamo od njegovog greha, od pakla. To je prava ljubav prema čoveku. Lažeš sebe ako misliš da voliš čoveka ako ugađaš njegovom grehu, njegovim strastima; ti tada smrt njegovu voliš, a ne njega. Samo kad čoveka voliš iz Hrista, svom dušom svojom, svom snagom svojom – ti ga onda istinski voliš.
Pitanje: a ljubav roditelja prema deci? a ljubav supruga prema supruzi? a ljubav čoveka prema otadžbini? Zar to nije ljubav? Mi to nazivamo ljubav, a da li je to ljubav? Sve one nemaju ljubavi ako Hristos nije ona sila kroz koju ljubimo. Ako otac ne ljubi decu Hristovom ljubavlju, ako ih ne vaspitava u dobru, ako ih ne upućuje dobrim putem, kako da se od greha spasu, nego ih samo neguje, i povlađuje im, on ih onda mrzi, ubija. Ako suprug voli suprugu samo telesno, on je ubica njen. Tako je svaka zemaljska, telesna ljubav.
Kad ljubav prema čoveku pronesemo kroz Gospoda, tada je to ljubav večna i besmrtna, to je hristoljublje. Kad imaš prijatelja, pa ako misliš da ga voliš ako mu povlađuješ greh, bio bi mu ubica, ako mu ne ukazao na neki greh: Prijatelju, taj greh tvoj, da ti kažem, ubija te, odvaja te od Boga. Ako to, ne učiniš, ubica si. Lažeš sebe…
Druga zapovest je kao i prva. Samo kad je duša sva u Hristu, okreni je k čoveku, znaj, volećeš večnom ljubavlju. Bez toga lažna je ljubav tvoja, ubica je. Samo je hristoljublje suština i izvor prave ljubavi. Ako čovek ne ljubi Gospoda Hrista, on ne može da voli nikoga. – To je divna i strašna blagovest. Divna, jer čoveka uznosi na nebo i u večnost. Strašna, jer ako ne izvršavamo, onda ljubimo boga mržnje – đavola. Bog je ljubav – đavo je mržnja. Eto u čijem si zagrljaju tada. Onda užasno je biti čovek, jer sebe preobražava u đavola. Danas bruji Evropa od takozvane „ljubavi prema čoveku“ A šta vidimo? Šta su uradili bez Hrista, i bez Hristove ljubavi: pokolj, ratovi, borbe, uništenja. Šta je današnja Evropa bez Hrista? Ne da đavo, bog mržnje, da ljudi, koji su protiv Hrista, vole čoveka. Lažu takvi i sebe i čoveka, jer ne vole čoveka.
A mi hrišćani znamo svu Blagovest – Zakon neba i zemlje, Zakon Anđela i ljudi: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom“, i: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. Eto, o tome visi sav Zakon, sve što je na nebu i zemlji o tome visi i zavisi. – A ti nećeš da ispituješ sebe (da li se držiš tih zapovesti)[9]. Koga onda služiš? I ja i ti, koga služimo?
Jedan čovek došao je jednom podvižniku i zamolio ga da mu pročita nešto iz Svetog Pisma. Ovaj mu pročita baš ovu prvu i drugu zapovest. Kada mu to pročita sveti podvižnik, onaj čovek iz sveta otide, rekavši mu: Kada budem ovo izvršio, doći ću ponovo. Prođe godina, njega nema; prođoše dve, tri, deset, petnaest godina, tada tek dođe čovek i reče: Evo me, sveti oče. – Gde si do sada? pita ga podvižnik. – Pokušavao sam da ispunim one dve zapovesti, i eto – petnaest godina vežbam se, i molitvama tvojim nešto, nešto ispunih. – Eto šta znači Evanđelje Gospoda Hrista, kad čovek hoće da ga ispunjuje. To može samo onda kad svim srcem ide za Gospodom Hristom. Kada i kako to mi idemo za Gospodom Hristom? – Najpre verom. ,Da se Hristos useli verom u srca vaša“ – veli sveti Apostol Pavle“[10]. A On se useljuje kroz svaku svetu vrlinu. Mi prvo useljujemo, kroz ljubav, svetu vrlinu, pa kroz to dušu svoju u Njega, u Njegovo dobro, pa se tada On useljava u nas.
Šta su Svetitelji? Svetitelji su ispunjenje ove dve zapovesti: ljubavi prema Bogu i prema čoveku; ove dve vrline: hristoljublja i čovekoljublja. Svi su oni imali te dve vrline. Te dve vrline su imali, i ne treba im ništa više.
Nauk Evanđelja Hristovog: nema ljubavi prema čoveku bez ljubavi prema Bogu[11]. Samo ljubav prema Bogu daje sile da volimo i čoveka, da ga volimo i u grehu njegovom. To je nauk Evanđelja. Svaki hrišćanin, jeste hrišćanin ako vrši ove dve zapovesti. Svo Evanđelje je u ove dve zapovesti. Pitajmo sebe: koliko smo ostvarili ove dve zapovesti Gospoda Hrista. Gde je srce naše? Pitaj sebe: da li si danas vršio ove dve zapovesti? Ako nisi, reci sebi: danas nisi bio hrišćanin. Gospode, daj mi snage da sutra budem hrišćanin, da svom snagom ljubim Gospoda Boga svoga, i brata moga.
Služeći Gospodu, voleći Gospoda Hrista, čovek ne može ne voleti ljude. Ne voli greh čovekov, nego čoveka, a trudi se da greh njegov izbaci, trudi se da grešnika spase od greha. To je prava ljubav. Nema druge ljubavi. Čovek je slika Božja: Bog je ljubav – čovek je ljubav. Hrišćanin si ako se pridržavaš te dve istine i živiš po njima. Reci sebi: ja sam slika Božja, Bog ljubi i ja treba da ljubim. To je Evanđelje Gospoda Hrista i za Anđele i za ljude, i za nebo i zemlju, jedina Blaga Vest u svima svetovima.
Zato se trudimo da dan i noć vršimo ove dve zapovesti, da bismo spasli sebe od đavola, greha i smrti, i stekli ljubav prema Gospodu Hristu, i veru u Njega, jer hristolika ljubav dela: kroz veru, kroz molitvu, kroz milosrđe, kroz svaku svetu vrlinu.
Ljubav prema Gospodu Hristu jeste sadržaj i ostvarenje i ispunjenje obe ove zapovesti. Njemu neka je svaka slava i čast i poklonjenje, vavek. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Objavljena u knjizi Na Bogočovekovom putu, Beograd 1980, str. 235-241, sa napomenom: „Beseda održana u 15. nedelju, na Sv. Evanđelje… – Prim. uredn.
  2. Evanđelje po Mateju 22,35-46
  3. Mt. 22,35-40
  4. 1 Jn. 3,8.16
  5. Lk. 15,13-24
  6. Jn. 14, 23, sp. 21
  7. 1 Jn. 5,3
  8. Mt. 22, 38-39
  9. U zagradi dodate reči po smislu. – Prim. uredn.
  10. Ef. 3,17
  11. 1 Jn. 5,2

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *