SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Sv. Prvomučenika Stefana
1964.godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
 
I nastade Praznik velike radosti, Praznik koji nikad ne prestaje. Počeo je na Božić, na današnji dan, i eto to traje neprekidno; traje velika radost, takva radost da, eto, kada kamenjem zasipaju Svetog Prvomučenika i Apostola Stefana on vidi nebo otvoreno i Gospoda Hrista u telu, Koje je danas primio, gde sedi s desne strane Boga Oca. Zaista radost! Gde je smrt, gde su strahote njene? Nigde, pobegle su sve smrti, bezobzirno pobegle.
Ko je sišao među nas, ko se to rodio među nama? Rodio se Bog, rodio se Gospod Hristos, javio se Bogočovek! I zato Sveti Anđeli i Arhanđeo među njima koji objavljuju vest pastirima, vele: Javljamo veliku radost“[1]. Kakvu, Sveti Anđeli, radost? Rodio se Spas Gospod Hristos[2]. To je ta velika radost: rodio se Spasitelj? Od čega Spasitelj, od čega On treba nas ljude da spasava? Gde smo mi? Mi u pomrčini smrti, u gorkoj i otrovnoj noći smrti, mi ljudi u otrovu greha, mi ljudi robovi bezbrojnih đavola. Sve je to strašnije i jače od čoveka.
Kakva radost, kakva je radost biti u čeljustima smrti, biti u kandžama đavola, biti u strašnom i mračnom i užasnom grehu? Ne, nema radosti za čoveka na zemlji dok je smrt tu; nema radosti dok je đavo pored čoveka, nema radosti. Dok je greh u čoveku, nema radosti. Aman Gospode, spasavaj! Da, došao je Gospod, eto rodio se Spas sveta, Spas koji spasava od greha, od smrti, od đavola. Eto, to je ta velika radost koju Anđeli objavljuju zemlji, objavljuju rodu ljudskom, i nema druge radosti. Kakva radost može biti u svetu gde smrt caruje i sve melje i samelje? Kakva radost može biti u svetu gde đavo vlada grehom, caruje nad dušama, gde vuče pomračinu za pomračinom iz duše u dušu, iz srca u srce ljudsko? Nema tu radosti, varaju sebe ljudi, misle da mimo Hrista ima radosti u ovome svetu. Nema radosti već samo ropac, ropac od smrti, ropac… Guši te greh, guši te đavo, guši te strast, ropac do ropca to je čovek do čoveka u ovome strašnome zemaljskom svetu, zaista strašnom bez Hrista, strašnom bez Boga. Jer, kakva je radost biti živo biće a opkoljeno smrću sa svih strana? Kakva je radost biti čovek a biti opkoljen đavolima sa svih strana? Kakva je radost biti čovek a strasti jurišaju i razaraju i savest i um i srce i volju? Ne, nema radosti bez Gospoda Hrista u ovome svetu.
Javljam vam veliku radost da se rodi Spasitelj sveta Gospod Hristos! Rodi se da Svojom besmrtnošću satre i uništi greh ovoga sveta, rodi se da Svojom besmrtnošću satre smrt, rodi se da Svojim Božanstvom satre đavola. I sve je to Gospod učinio, sve je to Gospod radi nas ljudi obavio u ovome svetu: spasao je rod ljudski od greha, smrti i đavola, i došao svima nama, svakome od nas, ne samo Jevrejskome narodu, ne samo pastirima vitlejemskim. Anđeo je objavio da se On javio i rodio za sav rod ljudski, za sve ljude. I zakliktali Anđeli: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir među ljudima dobra volja“[3]. Gospod rodio se u ovome svetu radi svakog čoveka: radi mene, radi tebe, radi tvoje dece, radi tvojih predaka, radi svakog čoveka. Rodio se On da nas spase od naših najstrašnijih i večnih zemaljskih muka i da nam daruje veliku radost, radost koja nikada ne prestaje. Kako će prestati radost za Hristovog čoveka koji živi Gospodom Hristom, Vaskrslim i večno Živim? Koja je to smrt što će ga uplašiti? Koji je to đavo što će ga zastrašiti? Koji je to greh koji će mu Hrista oteti? Ne, on brani sebe verom u Gospoda Hrista, ljubavlju, molitvom, postom i svima ostalim svetim evanđelskim vrlinama.
Gospod je došao za svakoga od nas, rodio se kao čovek na današnji dan i ujedinio sa Sobom čoveka, ljudsku prirodu, i time pokazao da je gotov da se sjedini sa svakim od nas, da nam da šta, koga? Boga. Jer ko je to nas odvojio od Boga? Greh, smrt, đavo, to su sile koje odvajaju čoveka od Boga, odvajaju ga zauvek ako se ne javi neko ko će pobediti greh, pobediti smrt, pobediti đavole. Eto, javio se Gospod Hristos da nas sjedini sa Bogom, da nas odvoji od greha od smrti od đavola i da nas prisajedini Bogu, i zauvek, i zanavek. I On je to zaista učinio i neprekidno čini. On je postao čovek da bi svakoga od nas sjedinio sa Sobom, pokazao nam put kako se čovek može sjediniti sa Njim. I Njegova Sveta Crkva u ovome svetu nije ništa drugo nego Božanska radionica u kojoj se čovek sjedinjuje sa Gospodom Hristom svim bićem svojim, svim duhom svojim, svom dušom svojom, svom savešću svojom, svom snagom svojom.
Jer šta je Sveto Krštenje? Sveto Krštenje nije ništa drugo nego sjedinjenje duše i bića čovekovog sa Gospodom Hristom, sa Bogom. A kad Bog uđe u dušu, beži svaki greh iz nje, beži svaka smrt, beži svaki nečisti duh, svaki đavo. I mi koji se u Hrista krstismo i mi koji se u Hrista krštavamo, u Hrista se oblačimo, veli se u Svetom Evanđelju[4], u Njega se oblačimo. A kad se obučemo u Njega, lako će mi biti đavo, lako smrt, lako greh nisam li ja jači od svega toga? Gle, kako velika radost za ljudsko biće kršteno u ime Gospoda Hrista u ovome svetu! I sve što je u Crkvi Hristovoj, sve služi tom duhovnom sjedinjenju čoveka sa Gospodom, sa Hristom, sa Bogom, a to znači služi mu kao sredstvo za pobedu nad grehom, za pobedu nad đavolom.
Šta je Sveto Pričešće? Večna radost. Sveto Pričešće je Gospod Hristos sav tu. Ti primaš Njega pričešćujući se Njime. Kakva velika i beskrajna i večna radost! Ne samo to, nego i svaka vrlina evanđelska sjedinjuje te sa Gospodom Hristom: vera evanđelska sjedinjuje te sa Njim; ljubav evanđelska sjedinjuje te sa Njim; molitva te sjedinjuje sa Njim; post sjedinjuje sa Njim; milosrđe te sjedinjuje sa Njim; istina evanđelska te sjedinjuje sa Njim; sve što je evanđelsko, svaka reč sjedinjuje te sa živim Gospodom Hristom, sjedinjuje zanavek. „Reči Moje duh su i život su“, objavljuje Gospod[5]. Duh su i život su. Nema smrti za Hristova čoveka.
Nijedna smrt nije jača od njega, sve su to senke, sve smrti koje ljudi i đavoli mogu da pošalju hrišćanima, sve je to senka do senke, paučine do paučine. Kida on to, odgoni on to pogledom na nebo i jednim: „Gospode, pomiluj“. Da, velika radost danas je zasijala svetu, Sunce Pravde rodilo se![6] Mora da beži iz ovog sveta svaka laž. A kad grane u tvoju dušu kroz veru u Hrista to Sunce Pravde, šta ostaje od svih strašila? Ništa, sve beži od tebe, svaki đavo se pretvara u kukavicu, beži bezobzirno i ti kao veliki pobednik nad smrću, verom u Gospoda Hrista, koračaš smelo i radosno kroz ovaj svet i ideš onome svetu, ideš Carstvu Božjem, Carstvu Nebeskom.
Gospod uzeo telo na Sebe[7] i osnovao u ovome svetu Crkvu koja se naziva Telom Njegovim[8]. Crkva je telo Hristovo i mi, mi hrišćani postajući članovi Crkve Hristove ustvari mi se uživljujemo u to večno živo telo Bogočoveka Hrista, mi postajemo, po reči Svetog Apostola, sutelesnici Hristovi[9]. Gle, kroz Krštenje Sveto ti si postao sastavni deo duhovnog tela Hristovog i postao si večno besmrtno biće. Više nikakva smrt nema vlast nad tobom. Ti živiš u Njegovom duhovnome, Božanskome, večnom, živom, besmrtnom Telu! Ti živiš ustvari Njegovom životom! Rečeno je u Svetom Evanđelju: Gospod je došao u ovaj svet da živimo kroz Njega, da živimo Njime[10]. Zato je On došao u ovaj svet. I mi živimo Njime živeći u Crkvi Njegovoj.
Šta je život u Crkvi? U Crkvi je život u Bogu i po Bogu, u Bogu i po Bogu. Svaki uzdah u Crkvi, svaka suza, svaki postupak, svaki pokret sve je to prožeto svetošću Hristovom, sve je to prožeto Njegovim sveživotvornim duhom i dahom. On je postao čovek da bi čovek postao ono što je On. Tako vele Sveti Oci[11]. Sveti Evanđelist Jovan naredio je hrišćanima da hodimo kao što je Hristos hodio u ovome svetu[12]. Eto, mi da činimo ono što je On činio, da radimo ono što je On radio. „Živite po Evanđelju Hristovom“ poručuje Apostol[13]. Živite po Bogu kome Bogu? Vi hrišćani živite po Bogu i Gospodu Isusu Hristu. Zato je On došao u ovaj svet da od nas ljudi načini Božanska bića. Gle, do Njega i bez Njega šta je čovek nego đavolje biće. A u Crkvi Hristovoj neprekidno se vrši oboženje oboženje čoveka.
Šta je to? Čovek se postepeno ispunjuje Božanskim silama. Božanskim silama, onim silama koje su mladog Apostola Stefana načinile Prvomučenikom Hristovim radosnim. Veli se za Svetoga Stefana da beše pun vere i sile, pun Duha Svetoga[14]. To je sila koja pobeđuje smrt, Božanska sila. Tim Božanskim silama ispunjujemo se i mi u Crkvi Hristovoj. Te Božanske sile izgone sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je demonsko, što je đavolsko. Kroz greh biva ođavoljenje čoveka, ođavoljenje čoveka, jer greh je đavolska sila, mračna i tamna, sila koja se boji od Boga[15], sila koja pomračuje um, razara um, pomračuje savest, razara savest. Strašna đavolska sila. Kada čovek živi u gresima ođavoljuje sebe. Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da Božanske sile; Božanske sile koje će nas ođavoljene obožiti, ispuniti Božanskim silama, da se u nama vrši neprekidni podvig oboženja naše duše, naše savesti, naše volje, našeg uma, našeg srca, našeg tela; da svet očišćuje sebe od greha tim Božanskim silama, ispunjavajući sebe Božanskom silom vere, Božanskom silom ljubavi evanđelske. Ti, potiskujući iz sebe greh i grešno, ti, potiskujući iz sebe smrt i smrtno, potiskujući iz sebe đavola i đavolje, ispunjuješ sebe Gospodom Hristom. „Da se ispunimo svi punoćom Njegovom“ poručuje Sveti Apostol[16]. To je cilj našeg života, našeg ljudskog života u ovome svetu: da se ispunimo Bogom, eda bi sve što je đavolje pobeglo od nas i mi postali Božiji u svim svetovima.
Velika radost zaista stoji pred svakim čovekom u ovome svetu otkako se Gospod javio u ovaj svet. Velika radost, s jedne strane, u Njemu, jer, šta daje? Daje čoveku pobedu nad smrću, daje Život Večni, jer se Sam Gospod uzneo na nebo sa telom. Eto, Njega je takvog video Sveti Prvomučenik Arhiđakon Stefan[17], da 6i sve oradostio, da bi sve nas ispunio velikom radošću, da i mi, kada se mučimo u zemaljskim nevoljama i iskušenjima, podignemo oči i vidimo Njega gde stoji izvan svega i zove nas Sebi, krajnjoj meti našeg života, krajnjem cilju našeg postojanja. Da savladamo sve i pređemo u Carstvo Nebesko i budemo kraj nogu Čudesnog Boga i Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista. To je radost, naša velika radost i jedina radost zemlje, nasuprot velikoj i strašnoj žalosti koja pustoši rod ljudski i srca ljudska kroz greh, kroz smrt, kroz đavola.
Božić!… Zato je Božić najstariji izvor neiscrpne večne radosti za ljudsko biće, svakog čoveka. Zato se mi hrišćani razdragano pozdravljamo o Božiću, i posle Božića do Bogojavljenja, čudesnim anđelskim pozdravom: „Hristos se rodi“!
Neka bi se Blagi Gospod Hristos rodio i u našim dušama, kroz našu smirenu veru, kroz našu smirenu evanđeljsku ljubav, kroz naše molitve, kroz naš post, kroz naše milostinje, kroz evanđelske vrline; neka bi se rodilo sve što je Hristovo, što je večno. Jer je Gospod zato sišao u ovaj svet i darovao njemu Sebe Boga. A šta je On Sobom darovao? On je darovao Sobom nama Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, večni Život, sve što je Božansko i Večno. Većih darova nije nam niko mogao dati. Zato nema veće ljubavi od ljubavi Gospoda Hrista prema rodu ljudskome, prema čoveku. Zato nema veće radosti nego verovati u Gospoda, Koji se rodio na današnji dan da nas sve preporodi i sa Bogom orodi, i prevede sve u Večni Život. Njemu, Njemu, samo Njemu večna hvala svakog ljudskog bića od Adama do poslednjeg čoveka. Amin.
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 2,10
  2. Lk. 2,11
  3. Lk. 2,14
  4. Gal. 3,27
  5. Jn. 6,63
  6. Izraz Sunce Pravde za Hrista je iz Božićnjeg tropara. Prim. uredn.
  7. Jn. 1,14; 1Tim. 3,16
  8. Ef. 1,22
  9. Ef. 3,6
  10. 1 Jn. 4,9
  11. Sveti Irinej Lionski, Sveti Atanasije Veliki i dr. Prim. uredn.
  12. 1 Jn, 2,6
  13. Fil. 1,27
  14. 2 Ap. 6,8; 7,55
  15. Možda: sila koja dvoji, tj. odvaja od Boga. Prim. uredn.
  16. Kol. 2,10
  17. D. Ap. 7,56

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *