NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
Reč XXXVI
O sebi lično, – onima koji tvrde da je sveti Grigorije priželjkivao konstantinopoljski presto
 
Zadivljen sam! Šta vas toliko privlači u mojim rečima? Čime to moja reč ima toliku moć nad vama? Obična reč jednog stranca, koja može delovati slabo i neprivlačno? Čini se da vas moja reč privlači kao što magnet privlači železo; vi se oslanjate na mene i svi među sobom oslanjamo se jedan na drugoga, a svi zajedno na Boga od koga je i u kome je cve.[1] Čudnovata je ta alka koja nas spaja, a plete je Duh Sveti, vezujući nas neraskidivim lancima!
Ako, pak, upitate za uzrok, koliko ja znam, u sebi ne vidim neku nadmoćnu silu mudrosti u poređenju sa drugima; zar će neko prihvatiti kao mudrost ono što u sebi ne smatra mudrim, niti bliskim istinitoj i prvonačalnoj Mudrosti; kako se o sebi može misliti kao o pravom mudracu, kad znamo da je najlakše obmanjivati sebe i, nadimajući se praznom slavom, smatrati sebe za nekoga?! Nisam vam ja prvi propovedao učenje Pravoslavlja kojeg se vi privrženo držite. Ja sam išao tuđim stopama i (moram reći istinu) stopama vašim. Vi ste učenici znamenitog Aleksandra, velikog pobornika i propovednika Trojice, koji je rečju i delom iskorenio nečastivost, i pamtite onu molitvu koja je začetnika nečastivosti porazila na mestu dostojnom nečistog jezika njegovog, kako bi zbog ismevanja on lično bio kažnjen porugom, a za nepravednu smrt njime prevarenih i obmanutih duša on je kažnjen pravednom smrću koja ga je sustigla. Dakle, nismo vam mi otvorili novi izvor, kao što je Mojsej na bezvodnom mestu darovao vodu onima koji se spasoše iz Egipta,[2] već smo samo razgrnuli skriveni i zemljom zasut izvor, oponašajući sluge velikog Isaaka koji nisu kopali novi bunar vode žive, nego očistiše i osposobiše onaj koji su Filistejci zatrpali i onesposobili.[3]
Sa druge strane, ja ne pripadam broju ljudi koji lepo pričaju, nemam manira u ophođenju, ne prihvatam laskanja što primećujem kod mnogih koji danas žele da pristupe sveštenstvu. Takvi ljudi su našu jednostavnu i neizveštačenu pobožnost preobratili u izveštačenost i svojevrsnu predstavu prenesnu sa tržnica i iz pozorišta u naše svetilište i tajnovodstva; tako mi imamo dva pozorišta (ako mi je dozvoljeno da se smelije izrazim) koja se među sobom razlikuju time što je jedno dostupno svima, a drugo samo pojedincima: na jednom se ljudi pobuđuju na smeh, a u drugom na poštovanje; jedno se naziva pozornicom, a drugo je duhovno. Vi ste svedoci i Bog,[4] kaže Apostol, da mi ne pripadamo toj grupi; međutim, takvi će nas vrlo lako i brzo optužiti za nepoznavanje svetovnih prilika – pre negoli za laskavost i licemerje; ponekada delujemo surovi i onima koji su nam veoma privrženi, ako stavimo primedbu na ono što oni, po našem mišljenju, čine nezakonito. Ovo potvrđuje događaj koji mi se nedavno desio kada ste vi, narode, kipeći gnevom i revnošću, ne obazirući se na moje vapaje i suze, uzveli mene na ovaj presto koji ne znam kako da nazovem: da li mučeničkim ili prvostojateljskim – uzveli ste me, iz ljubavi narušivši zakon. Tom prilikom sam ja toliko ogorčio neke od najrevnosnijih među vama da su me oni odmah napustili, a svoju ljubav prema meni preokrenuli u neprijateljstvo. Ja se, međutim, manje obazirem na to čime mogu ugoditi, negoli na to čime mogu ostvariti korist.
Dakle, koji je uzrok takvoj ljubavi prema meni i mojim besedama? Želite li sami da mi to otkrijete i objasnite, da vašu ljubav prema meni učinite poznatom i javnom, ili možda želite da to ja obrazložim, pošto me i u drugim nekim slučajevima prihvatate kao vašeg vernog tumača? Koliko mogu zaključiti na osnovu vašeg ćutanja vi meni prepuštate reč obrazloženja. Onda čujte i pazite da li sam ja rđavi pogađač?
Kao prvo, čini mi se da, kao što me pozvaste, treba i da me podržite, a potom i prihvatite kao svoj dobitak. To je sasvim u našoj prirodi da ljubimo ono što je naše, svejedno dali je reč o imanju, ili srodniku, ili reči, i da gajimo vanredno osećanje i najiskrenije raspoloženje prema svome delu. Kao drugo, mene posebno poštujete zbog toga što ja nisam drzak, niti sam nagao, ne držim se nadmeno i naduveno, nego sam skroman i snishodljiv, bez obzira dali sam u društvu ili nisam, živim li kao otšelnik, ili kraće rečeno: živim li trezveno i ljubomudreno; moja trezvenost nije izveštačena i iznuđena, već je prosta i duhovno utemeljena. Ne skrivam se zbog toga što me neko traži, nego zbog toga što želim svojom ćutljivošću da dokažem koliko izbegavam predsedavanja i ljudske počasti. Kao treće, vi vidite koliko nevolje trpim od spoljašnjih neprijatelja i domaćih nasilnika kada, reći ću zajedno sa Danilom, iziđe bezakonje iz Vavilona od staraca koji mišljahu da sude Izrailju.[5] Vi negodujete protiv ovoga, ne možete mi ničim pomoći, sem da me sažaljevate. A žalost, sjedinjena sa stidom, proizvela je ljubav. To je, eto, tajna vašeg poštovanja prema meni! A što me napadaju zbog mojih beseda i reči, tome je kriv moj jezik koji je najpre bio obučen u svetovnoj pismenosti, a potom su ga oblagorodili Božjom rečju i tako su nepitku vodu Merra zasladili drvetom života;[6] vi ste upravo to kod mene počastvovali poštovanjem, što priliči blagorodnim ljudima, i kod mene volite upravo to zbog čega me napadaju.
Zbog čega ja nisam zavoleo učenost bezglasnu, suhu i gamižuću po zemlji? Zbog čega sam, videći i upoznavši mnoge ljude koje krasi takvo obrazovanje, ja sebe posvetio ljubomudriju drugačijem i inozemnom, usmerivši se prema osporavanoj nauci, kada je trebalo hitro bežati od svakih sporenja i verom nazvati takvo odricanje od razuma, koje bih i ja zavoleo (uveren sam u to), budući sam ribar (što takođe mnogima predstavlja razlog za izvinjavanje u neznanju), ako bi moje reči posedovale moć čudotvorstva? O, kada bi se među ljudima iskorenila zavist, ta rana onih koji od nje boluju, taj otrov za one koji stradaju od njega, ta najnepravednija i u isto vreme pravedna strast što postoji – nepravedna strast zbog toga što muti spokoj svih dobrih, a pravedna zbog toga što izjeda sve koji je kušaju! Neću poželeti zla onima koji su me u početku hvalili. Oni nisu znali kakav će biti kraj tih hvala; verovatno bi u tom slučaju sa svojim hvalama sjedinili i osporavanja, kako bi onemogućili zavist.
Zavist je pomutila i Denicu, koji je pao zbog gordosti. Budući božanstven, on nije mogao da otrpi da sebe ne prizna za boga i ne izagna Adama iz raja pomoću slastoljublja i žene.[7] Adama su uverili da mu je drvo poznanja zabranjeno usled zavisti, da ne bi postao bog. Zavist je od Kajina načinila bratoubicu, jer nije mogao da otrpi da druga žrtva bude svetija od njegove. Zavist i zlobnik su ceo svet potopili vodom, a Sodomljane spržili ognjem. Zbog zavisti protiv Mojseja, Datan i Aviron su potonuli u zemlju, a Marija, zbog roptanja na brata, obolela je od lepre.[8] Zavist je zalila zemlju krvlju mnogih proroka i pomoću žene pokolebala je premudroga Solomona. Zavist je i od Jude načinila izdajnika, jer se polakomio zbog nekoliko srebrnjaka, zasluživši tako vešanje; ona je stvorila i Iroda – ubicu dece, i Pilata Hristoubicu. Zavist je rasejala Izrailjce koji do dana današnjeg nisu odustali od toga greha. Zavist nam je podigla i ovog bogootpalog mučitelja,[9] od koga je ostalo samo užareno ugljevlje, a plamen direktnog ognja smo izbegli. Zavist je rasekla i prekrasno telo naše Crkve, razdvojivši je na različita i suprodstavljena zborišta. Zavist je među nama podigla i Jerovoama – tog služitelja grehu,[10] i stavlja lokot na naš jezik. On ne trpi uzvišavanje Trojice koja nas ozarava celovitim Božanstvom, a svoje prave propovednike čini, radi vas, poštovanima.
Ne čini li vam se da ja praznoslovim, iznoseći vam svoja nagađanja? Ili je živopisna reč veoma verno opisala uzrok vaše ljubavi? Što se tiče te ljubavi, ja tako gledam na stvari. No, pošto vidim da se neki ogorčavaju i moju nesreću smatraju za svoju ličnu, onda ću koju reč i o tome.
Da li bih ja iz bilo kojih pobuda ljudskih i zbog planova ništavnih, ili radi dobijanja ove katedre stao pred vas sa ovom sedom kosom i sa ovim udovima koji su već ogrbavili od starosti i bolesti, podnoseći još i danas tolike nevolje? Bilo bi me sram od neba i od zemlje (kojima su u starini običavali da se kunu); sramota bi me bilo i od ove katedre, od ovog sveštenog sabranja, ovog svetog i nedavno sabranog naroda koji se počeo oblikovati po Hristu, a protiv koga se toliko usprotiviše lukave sile da bi ga razrušili i umrtvili još pre rođenja. Bilo bi me sramota od mojih podviga i uloženih napora, i od ove odeće od kostreti, i od pustinje, i od tihovanja sa kojima se ja srodih, i od bezbrižnog života, i od skromne trpeze koja malo da je dragocenija od trpeze ptica nebeskih. Neka drugi o meni kažu istinu ako sam ja poželeo tuđu ženu,[11] pošto nisam hteo da imam svoju! Neka moje preimućstvo uzmu i Gavaoniti koje (koliko znam) Duh Sveti nije hteo da uzme za drvoseče i vodonosce[12] ako budu pristupali svetištu sa takvim mrljama u životu i učenju! No, ako sam ja došao da zaštitim učenje, da obilno pomognem Crkvi koja je sve do sada bila udova i bezmužna, da budem namesnik i staratelj, da je udam za drugoga ko je dostojan ove lepote kako će se uskoro videti i da prinesem toj carici najpitkije vino vrline; jesam li u tom slučaju ja dostojan hvale zbog usrdnosti ili zaslužujem prekor zbog podozrenja što mi sude, saoobražavajući se tako sa ostrašćenošću drugih? Po tome ispada da, ako mi brodu koga je zadesila bura na moru ili gradu koga opsedaju neprijatelji ili kući koju je zahvatila vatra ukažemo pomoć hitajući brodom, ili dejstvom vojne sili ili vatrogasnim kolima, ćeš nas ti, najbolji, izvan svake sumnje nazvati ili morskim razbojnicima ili halapljivcima koji žele da pokore grad i pokradu kuću, a nikako nas nećeš nazvati zaštitnicima i pomoćnicima.
Možda ćeš kazati: ne misle svi tako o tebi. Šta ja imam od toga ako mi se kaže za koga jesam, ali se ne činim vrednijim od svega, ili bolje reći, predstavljati sve? To što sam ja po sebi takav osudiće me ili će me opravdati; unesrećiće me ili će me učiniti blaženim; a to kakav se ja činim kome me ni ništa ne znači, jednako kao i tuđe snoviđenje. Ti, ljubazni, kažeš: nisi ti svima takav. Da li se zemlja čini nepokretnom onima kojima kruži glava? Da li se pijancima čini da trezni ljudi nisu pijani i da ne hodaju na glavi i da se ne vrte? Ne misle li ponekad bolesnici, koji već izgubiše čulo ukusa, da je i med gorak? Međutim, stvari same po sebi nisu takve, mada se takvima čine onima koji stradaju i boluju. Zbog toga najpre dokaži da tako misle o nama ljudi koji su zdrave pameti, a potom savetuj da se promenimo ili nas osudi ukoliko mi i dalje ostanemo pri svome. Ne činim se takvim za mnoge, ali se takvim činim za Boga; i ne samo da se pred Bogom činim takvim, nego sam pred njim potpuno otkriven, jer On i pre rođenja ljudi sve zna, stvorio je sva srca njihova i zna sva dela njihova,[13] radnje i pomisli naše; od njega se ništa što je stvoreno ne može sakriti, a On na naša dela gleda drugačije nego što ljudi to čine. Čovek gleda što je na očima, a Bog gleda na srce.[14] Tako si čuo, kaže Pismo, tako i veruj. Svaki koji ima um treba više da razmišlja o Bogu, negoli da vodi brigu o mišljenju bilo koga drugog. Ako među ljudima imaš dvojicu prijatelja koji te savetuju, a jedan od ih je vispreniji i oštroumniji, dok je drugi tupaviji, zar ćeš napustiti savet oštroumnog i mudrog prijatelja, a prihvatiti savet onog koji manje zna? Rovoam nije bio pohvaljen zbog toga što je odbacio savet starešina, a prihvatio i ispunio savet mladića.[15] Zar ćeš porediti Boga sa ljudima i dati prednost savetima ljudi? Naravno da nećeš, ukoliko me poslušaš i razmisliš trezvenije.
Mi se stidimo, prebacuješ nam ti, zbog primedbi koje si nam uputio. Mene je sram zbog vas koji se stidite toga. Ako mi ovo podnosimo po zasluzi, onda treba još i više da se stidimo, ali ne zbog toga što nas sramote i optužuju, nego zbog toga što smo dostojni osude. Ako trpimo na pravdi Boga, onda su krivci oni koji nas optužuju i treba više njih sažaljevati, negoli nas, jer će on pretrpeti zlo. Ako sam ja rđav, a ti smatraš da sam dobar, šta mi je posle toga činiti? Da li treba da budem još rđaviji da bi tebi ugodio? Ja ovo sebi ne bih poželeo. Na isti način: ako ja stojim pravo, a tebi se čini da padam, da li da i dalje, radi tebe, ostanem u pravom položaju?
Ja ne živim samo za tebe, nego i za sebe, i u svakom postupku savetnici su mi razum i Božje uredbe koje me vrlo često izobličavaju, pa čak i osuđuju. Od toga jednoga nemoguće je pobeći – mislim na unutarnji sud kojim, ako se rukovodimo, ići ćemo ispravnim putem. A kada su u pitanju mišljenja drugih ljudi (kazaću nešto i na ljudski način), prihvatićemo ga ukoliko su ona na našoj strani; ukoliko nisu, srećan im put, jer mi zaista ništa nećemo izgubiti ako se ne pravdamo pred protivnicima.
Tako i treba da bude. Ukoliko se neko usavršava u dobru iz bilo kojeg drugog razloga, taj nije postojan u vrlini; cilj je prolazan, tako da svaki takav napušta dobro delo nalik plivaču koji, ako ne vidi dobitak, prestaje da pliva. Međutim, ako neko ljubi dobro radi dobra lično, taj zaista ljubi nešto postojano i raspoloženje prema dobru mu je postojano, a osećajući na sebi nešto što je svojstveno Bogu, može i za sebe lično da kaže ono što je Bog za sebe kazao: ja sam jedan i isti, i ne menjam se.[16] To je razlog što se svaki takav ne menja, ne predstavlja se kao neko drugi, ne ugađa prilikama i okolnostima čineći se čas ovakvim, čas onakvim, menjajući razne boje kao kameleon što prima boju okoline, nego će svagda biti jedan i isti – nepokolebiv u iskušenju; jednom rečju, on će biti nalik steni koja stoji uspravno bez obzira na udare vetrova i morskih talasa, i bilo kakvih drugih naleta na nju. Mislim da je o ovome dovoljno rečeno; nemam vremena da se prepirem rečima, a može neko pomisliti da je i ovo, što do sada rekoh, već preko svake mere.
Sada ću se vama obratiti, pastvo moja! Vi ste postali, kako kaže Pavle, moja slava i radost, i venac pohvale.[17] Vi ste moje opravdanje pred onima koji kidišu na mene. Kao što je slikarima i živopiscima, da bi dali važan odgovor o sebi i opravdali se pred bezočnim nasrtajima na njih, dovoljno da ukažu na sVoje slikarske radove, tako i ja, ukazavši na vas, oslobađam se svake zle reči protiv mene. Čime to potvrđujem?
Kao prvo, ako vi nepokolebivo sačuvate ispovedanje Oca, Sina i Duha Svetoga, ništa ne dodajući ovom ispovedanju, niti bilo šta oduzimajući od njega (jer ako se u Božanstvu bilo šta umanji, to predstavlja umanjivanje celine); sve one koji drugačije misle i uče o Božanstvu, razgraničavajući Jedinicu predpostavkom o postupnosti priroda, terajte od sebe kao ranu za Crkvu i otrov za istinu, svakako bez mržnje, ali uz žalost zbog njihovog pada. Kao drugo, time što ćete živeti saobrazno pravom učenju te ćete i u vrlini posvedočiti sebe kao desnorukima u obe ruke, neimajući nedostataka ni u drugom.
Carevi! Poštujte svoju porfiru (jer naša reč daje zakone i zakonodavcima), shvatite koliko je vredno sve što vam je povereno i darovano, i koliko veliko tajanstvo se savršava među vama. Ceo svet je pod vašom rukom, obuhvatljiv je malenim vencem i ne baš dugim plaštom. Višnje pripada jedino Bogu, a donje pripada i vama; budite (kazaću smelo) bogovi za svoje podanike. Kazano je (a mi verujemo) da je srce Carevo u ruci Božjoj.[18] U tome treba da se ogleda sila vaša, a ne u zlatu i dobitku.
Vi koji stojite u blizini carskih dvorova i prestola! Ne gordite se svojom vlašću i ne smatrajte besmrtnim to što nije besmrtno. Budite verni Carevima, najpre Bogu, a radi Boga i onima kojima ste predani i darovani. Vi koji se gordite blagorodstvom! – Oblagorođavajte narav vašu ili da kažem nešto neprijatno, ali jednako plemenito: vaše blagorodstvo bi zaista bilo plemenitog roda, ako u rodoslovnim knjigama ne bi bila zapisana i imena neblagorodnih ljudi. Mudraci i ljubitelji mudrosti, poštovani radi svojih brada i filosofskih ogrtača, sofisti i učenjaci, ljubitelji narodnih igara, ne znam zbog čega bi vas trebalo nazivati mudrima, ako niste bogati čuvanjem pravog učenja! Čujte šta piše: bogatstvo ako pritiče, ne dozvolite da vam srce vaše prione za njega.[19] Znajte da se oslanjate na stvar kratkotrajnu. Brod se mora rasteretiti da bi plovidba bila lakša i bezbednija. Možda ćeš i neprijatelja svoga pomoći ako u njegove ruke pređe tvoje bogatstvo. Vi koji se hranite raskošno! – Oduzmite nešto od utrobe vaše i dajte duhu. Ništi je u tvojoj blizini, pomozi mu u bolesti, podaj mu bilo šta od tvoga suviška. Zašto da ti stradaš zbog prekomerne i teško svarljive hrane, a on zbog gladi? Ti stradaš od glavobolje zbog vina, a on zbog vode; ti imaš osećaj nadutosti zbog prejedanja, a on je iznemogao zbog slabosti. Nemoj ovde prezreti svoga Lazara, da bi te on učinio tamošnjim bogatašem.[20]
Žitelji velikoga grada, koji ste prvi posle žitelja prvoga među gradovima u svetu ili ste tik uz njih! Pokažite se prvima ne u porocima, nego u vrlini, ne u raskalašnosti, nego u dobročinstvu! Sramno je vladati nad gradovima, a biti poražen sladostrašćem; ili u jednom očuvati trezvenost, a u konjskim trkama, u pozorištima i psećoj oholosti biti ostrašćen, te umesto da budete primer drugima u svakoj dobroti, vi da postanete grad u kojem cveta raskalašnost. O, kada biste vi ovo sve odbacili i postali Božji grad, živopisno nacrtan na rukama Gospodnjim, i budući svetli, svetlo stali pred Velikoga Gradoustrojitelja, zajedno sa nama! Ovo vam svima u zaključku zapovedam u Hristu, Gospodu našem, kojem neka je slava, čast i moć u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rm 11:36.
  2. Izl 17:6.
  3. Post 26:16.
  4. 1 Sol 2:10.
  5. Dan 13:41.
  6. Izl 15:25.
  7. Post 3:23.
  8. Broj 16:32; 12:10.
  9. Julijana.
  10. Po Ilijinom mišljenju, Maksima, filosofa-cinika.
  11. Odnosno, presto Konstantinopoljske Crkve, namesto Crkve u Sasimu.
  12. Is. Nav. 9:27.
  13. Ps. 33:15.
  14. 1 Car. 16:7.
  15. 3 Car. 12:13-14.
  16. Mal 3:6.
  17. 1 Sol 2:19-20.
  18. Priče 21:1.
  19. Ps 62:10.
  20. Lk 16:19-31.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *