NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
Reč I
Na Pashu, i o svome kolebanju.[1]
 
Vaskrsenja dan – najcelishodniji početak. Prosvetimo se slavljem i zagrlimo jedan drugoga. Recimo: braćo, i onima koji nas mrze[2] a tim pre onima koji su iz ljubavi bilo šta pretrpeli ili učinili. Podredimo sve Vaskrsenju; oprostimo jedan drugome: i ja (svestan sam toga), koji se priklonih svrsishodnoj prinudi, i vi, koji prihvatate svrsishodnu prinudu, mada ste unekoliko tužni i razočarani u mene zbog moga kolebanja i odugovlačenja. Možda je ono pred Bogom dragocenije i bolje od hitrosti drugih. Dobro je i ukloniti se unekoliko od Božjeg priziva, kao što je Mojsej u drevnosti postupio, a posle i Jeremija; dobro je, međutim, i hitati i revnovati u odzivu na glas Zovućeg, kao što učiniše Aron i Isaija; neka i jedno i drugo bude odraz pobožnosti – jedno zbog lične slabosti, a drugo zbog uzdanja na silu Zovućeg. Pomazan sam u dan tajne; u dan tajne udaljih se na kratko da bih ispitao samoga sebe; u dan tajne ja se i vraćam,[3] odabirajući ovaj dan kao dobrog staratelja moje bojažljivosti i nemoći, da bi Vaskrsli iz mrtvih i mene sada obnovio Duhom i, obukavši me u novog čoveka, radi nove tvari, radi rađajućih se u Bogu, učinio dobrim učiteljem koji sa Hristom i umire dragovoljno i vaskrsava.
Sinoć je zaklano Jagnje, poškropljena su vrata, Egipat je oplakivao svoje prvence; mimo nas je prošao pogubitelj kojem je naš pečat strašan i dostojanstven, i mi smo zaštićeni najdragocenijom krvlju: sada pobegosmo iz Egipta od žestokog vladaoca Faraona i nemilosrdnih sudija, oslobodismo se blata i robstva i niko nam više ne brani da praznujemo praznik izlaska u čast Gospoda Boga našeg – da ne praznujemo u kvascu starom, ni u kvascu zloće i nevaljalstva, nego u beskvasnim hlebovima čistote i istine,[4] ne noseći sa sobom bezbožni egipatski kvasac. Ja se sinoć raspinjah sa Hristom, danas se proslavljam sa njim; sinoć umirah sa njim, danas oživljavam; sinoć se sahranih, danas savaskrsavam.
Prinesimo darove Postradavšem za nas i Vaskrsavšem. Možda ćete vi pomisliti da ja govorim o zlatu, ili o srebru, ili o tkaninama, ili o sjajnim i dragim kamenovima. To je zemna tvar i veštastvo koje prolazi i na zemlji ostaje, i najviše ga poseduju zlobnici – sluge prizemnog, sluge onoga u čijoj je vlasti ovaj svet. Prinesimo sebe, darujmo Liku ono što je stvoreno po liku, poznajmo svoje dostojanstvo, poštujmo Prvolik, shvatimo silu tajanstva[5] i za koga je Hristos umro. Upodobimo se Hristu, jer i Hristos se upodobio nama: postanimo bogovi radi njega, jer i On je postao čovek radi nas. On je primio rđavije, da bi darovao bolje; sirotovao je, da bismo se mi obogatili njegovom ubogošću; uzeo je obličje sluge, da bismo mi primili slobodu; sišao je, da bismo se mi uzneli; iskušavao se, da bismo mi pobedili; pretrpeo je uniženje, da bi nas proslavio; umro je, da bi spasao; vazneo se, da bi sebi privukao one koji u dolji leže, u grehovnom padu. Sve predajmo, sve prinesimo na dar Bogu koji se predao radi nas, kao cena iskupljenja: međutim, ništa od svega prinesenog neće biti isto kao kad Bogu darujemo sebe, kao onoga ko razume i shvata silu tajanstva i ko je postao sve radi Hrista, kao što je i On to bio radi nas.
Ovaj[6] Pastir dobri koji polaže dušu svoju za ovce, daruje i vama, kao što vidite, Pastira. To je njegova želja i nada, i moli vas koje napasa.[7] On vam daruje sebe sugubog, umesto jednog, a žezal starosti čini žezlom duha; neoduševljenom hramu pridodaje oduševljeni,[8] hramu prekrasnom i neboizglednom drugi, koji kao da je oskudan i mali, ali za njega nesumnjivo veoma skupocen i njime savršen sa velikim usiljem i naporom i (kada bi bilo moguće kazati!) dostojan njegovog truda. Sve svoje on predaje vama – kolika velikodušnost, ili bolje kazati, kakva čedoljubivost! Predaje vam sedinu i mladost, hram i Arhijereja, zaveštatelja i naslednika, predlaže vam reči[9] koje vi želite, ne prazne reči koje lebde u vazduhu i prolaze mimo čula, nego reči koje piše Duh, ali ne mastilom, nego blagodaću, pečati ih na pločama kamenim ili telesnim – reči, koje nisu lepog izgleda i oblika, napisane na površini, već reči duboko urezane. Eto, šta vam prinosi ovaj dostojan hvale Avraam, Patrijarh, časna i dostojna poštovanja glava, riznica svih samopregora, obrazac vrline, savršenstvo sveštenstva koji i sada prinosi dobrovoljnu žrtvu Gospodu – svog jedinorođenog, rođenog po zavetu.
A vi, kao dar i plod, prinesite Bogu i našoj radosti – da budete dobra pastva, naseljena na mestu sjajnom i koja se vaspitava na vodi pokoja.[10] Poznavajući dobro Pastira koji i vas dobro poznaje, idite za tim koji vas poziva pastirski i slobodno, kroz vrata, a ne žudite za tuđinom koji preskače preko ograde, razbojnički i podmuklo. Ne slušajte tuđinski glas koji krade od istine i rasipa po gorama, po pustinjama, po humovima, po mestima koja Gospod ne posećuje – glas koji odvaja od zdrave vere u Oca, i Sina, i Duha Svetoga, u jedno božanstvo i silu; držite veru čije ste zapovesti svagda slušali i neka je slušaju i sada moje ovce; ne slušajte glas koji nečistim i iskvarenim rečima otkida i odvlači od istinitog i prvog Pastira. Budite daleko od svega toga kao od opojnih i smrtonosnih trava, a On neka daruje svima nama – i pastirima i stadu, onima koji hrane i koji se hrane, i svima sada i onima u večnom pokoju, da budemo jedno u Hristu Isusu. Njemu neka je slava i moć u vekove. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ova beseda je govorena zbog sledećeg povoda. Kada je sv. Grigorije protiv volje bio postavljen za prezvitera i ispomoć nazianskom episkopu – svom prestarelom ocu, u upravljanju pastvom, videvši u novoj obavezi prepreku za svoje sazercanje i smirenje, on je pobegao u Pont; međutim, ubrzo, na prvi dan Pashe, on se vraća u Nazianz i proiznosi ovu besedu!
  2. Is 66:5
  3. Pod danom tajne, ili kako stoji u izvorniku, pod rečju: tajanstvo, podrazumeva se u prvom slučaju praznik Roždestva Hristovog, u drugom -praznik Bogojavljenija, u poslednjem – Pasha.
  4. 1 Kor 5:8
  5. Današnjeg praznika.
  6. Otac sv. Grigorija.
  7. Ovde se misli na želju oca sv. Grigorija da upravo njegov sin Grigorije bude njegov naslednik.
  8. Pod neoduševljenim hramom podrazumeva se hram koji je sagradio otac sv. Grigorija; pod oduševljenim – sam sv. Grigorije.
  9. Ovde se misli na reči sv. Grigorija Bogoslova.
  10. Ps 22:1,2.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *