NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
Reč HHVI[1]
 
Želeo sam da budem sa vama, deco, kao što ste i vi u jednakoj meri želeli da budete sa mnom. Duboko verujem u to; ako je potrebna reč potvrde, kunem vam se: takva mi je vaša pohvala, braćo, koju imam u Hristu Isusu, Gospodu našem![2] Ovu zakletvu je darovao Duh Sveti koji me je uputio vama, da pripremim Gospodu ljude izabrane.[3] Pogledajte kakva je vera: i za sebe tvrdim, i za vas garantujem. Ovo nije ništa čudno. Gde je zajednički duh, tu su i osećanja istovetna; a gde jednako osećaju, tu jednako i veruju. Ko nije sam ovo osetio, taj neće moći ni drugome verovati, a ko je osetio, taj je spreman na saglasje; takav je nevidljivi svedok nevidljivog osećanja, odnosno, takav je svojevrsno ogledalo za drugačije obličje.
To je razlog što mi je dojadilo da živim dole, razdvojen od vas, bez obzira što me onespokojava i ogorčava ovo što vidim ovde – ne mislim samo na ono što je svojstveno gradovima: mnoštvo naroda, pometnja, tržnica, pozorišta, prezasićenost, nevolje, uvređeni i koji vređaju, nevoljnici i koji nanose uvrede, uplakani i oplakani, oni koji ridaju, koji se raduju, koji se žene, koje sahranjuju, one koje hvale i koje kude, iskušenja i uzroci poroka, narušavanje postojećeg mira, neobjašnjive promene kao kod Evripa i u duvanju vetra, nego čak i ovi pošteni i hvale vredni ljudi – mislim na predstojatelje oltaru i svetoj trpezi. Pošto, očigledno, imam izvesnu vlast nad njima, ali se i sam nalazim u broju onih koji pristupaju Bogu, iskreno se plašim da mi grešimo, da rđavo postupamo, i kao slama približavamo se vatri, a ne plašimo je se. Bez obzira na sve, ja sam vam se vratio; mada sam se udaljio od vas usled nastale prinude, ipak vam se vraćam bez ikakve prinude, može se reći vraćam se bez ikakvog kolebanja, kako bi neki kazali, noge su same išle; na takav način me je Duh vodio, nalik potoku koji iz planine izvire sa velikom silom, a u dolini teče sam od sebe. Sušta je istina da jedan dan predstavlja celi čovekov život za one koji stradaju ljubavlju. Meni se čini da se Jakov, koji je četrnaest godina služio Lavanu Sirijcu za dve djeve, uopšte nije umorio. Za njega je kazano da, pošto ih je ljubio,[4] svi dani mu behu kao jedan jedini, verovatno zbog toga što se predmet njegove ljubavi nalazio pred njegovim očima, ili, pak, zbog toga što je vrlo lako stradati ljubavi radi, mada je to veoma i bolno i gorko. Neko pre nas je kazao da što lakše stičemo vlast, to je želja manja. I ja, dok sam bio zajedno sa vama, vrlo malo sam osećao silu ljubavi, a kada smo se razdvojili – postali smo svesni naše ljubavi; ovo naslađuje mučitelja. U tome nema ničega neuobičajenog. Pastir se brine o teletu koje se izdvojilo od stada ili o ovci koja nije u oboru, kao što i ptica plamti za gnezdom koje je na kratko ostavila. Prvi, uzevši sviralu, popeo se na uzvišenje i milozvučnim zvucima svirale poziva sve zabludele, kao razumne, pa ako ga ovi poslušaju on se zbog njih raduje više nego o celom stadu koje mu nije zadalo takve brige. Druga opet, ispuštajući svojevrsne krike leti hitro prema gnezdu, sleće nad svoje ptiće i štiti ih raširenim krilima svojim. Koliko treba da je svaki dobri pastir vezan za svoje slovesno stado, zbog koje je zapao u mnoge opasnosti i zbog kojeg se umnožava njegova ljubav? Tako se i ja plašim da krvožedni vuci,[5] iskoristivši tamu koja nas okružuje, ne rastoče stado primamljivim i drskim učenjem. Pošto nisu odvažni da istupe javno, oni vrebaju priliku i koriste nevreme. Strepim da razbojnici i pljačkaši[6], ušavši kroz vrata, bestidno ne pokradu ili obmanom ulove, a potom i zakolju, ubiju i pogube, ushićene ushićenjem, duše obremenjene,[7] kako kaže jedan od proroka. Plašim se da bilo ko, ko je sinoć ili pre tri dana bio naš, videvši da vrata nisu zaključana, izađe napolje i počne, kao da je tuđin, da nam stvara nevolje. Mnogovrsne su i veoma različite umišljenosti kod onih koji postupaju na ovakav način, i niko nije toliko umešan u zlu kao naš protivnik, oduševljen za zlo. Takođe se plašim i pasa[8] koji se usuđuju da postanu pastiri i, što je zaista čudno, u svoje pastirstvovanje ništa drugo ne unose do ošišane vlasi koje na dobro nisu ni rasle. Oni niti su ostali psi, niti su postali pastiri, već jednostavno rastaču, rasipaju i upropaštavaju tuđi trud. Uvek je lakše povrediti, negoli sačuvati; i čovek se rađa, kaže Jov,[9] i brod se gradi i kuća se zida određenim trudom; ali, jednoga ubiti, drugoga razbiti, a trećega porušiti, može svako ko god to zaželi. Dakle, neka o sebi ne misle visoko oni koji su stadu odredili pse, jer oni ne mogu kazati da su stekli ili sačuvali ma i jednu ovcu. Pošto su naklonjeni na zlo, nisu sposobni da čine dobro. Činjenica je da oni istrebljuju stado, a to može učiniti i nevelika bura, laka bolest ili neka zver koja iznenada napadne. Dakle, neka prestanu da se hvale svojom sramotom, a ako su u stanju neka prestanu da čine zlo, neka se poklone, neka pripadnu i zaplaču pred Gospodom koji ih je stvorio[10] tj. neka se sjedine sa stadom oni koji još nisu sasvim izlečeni.
Ovo vam govorim ja – pastir revnosni i trezveni, kojeg zbog opreza prekorevaju kao da je kukavica. Ja ne pripadam onim pastirima koji jedu mleko, vunom se odevaju, ugojeno kolju, žaloste trudom,[11] ili onima koji prodaju i govore: blagosloven je Gospod, obogatismo se,[12] koji napasaju sebe, a ne ovce (ako niste zaboravili reči proroka kojima oni opominju i posramljuju zle pastire); ja više pripadam broju pastira koji, zajedno sa Pavlom, mogu da kažu za sebe: ko je iznemogao, a da nisam iznemogao i ja sa njim? Ko se sablažnjava, a ja da se ne brinem zbog toga? Ne tražim vaše, nego vas.[13] Danju me ubijaše vrućina, a noću mraz, po rečima Patrijarha-pastira, čije ovce behu znamenite te su nastojali da ih obremene u tamošnjim koritima.[14]
Radi svega toga i povodom takvih uzroka, ja sam došao vama koji se nalazite u istom takvom položaju. A pošto sam već došao, dajmo jedni drugima odgovor za ono što se desilo tokom naše razdvojenosti. Nije naodmet pamtiti da će se od nas potraživati odgovor ne samo za reči i dela, nego i za celokupno vreme, kao i za delić vremena. Vi mi obelodanite vaša dela,[15] a ja ću vam obrazložiti o čemu sam sve razmišljao dok sam bio odsutan, razgovarajući sam sa sobom. Koju ste trezvenu pouku, čuvši je od mene, sačuvali, ili ste sami došli do nekog zaključka u vezi sa bogoslovljem ili nekim drugim dogmatima o kojima sam vam ja mnogo puta govorio? Ne tražim od vas samo dug, nego i uzrastanje, ne samo talant, nego i zaradu, da ne bi neko, sakrivši dobijeno, postao klevetnik onoga koji mu je to otkrio, izgovarajući se kako je On žestok i traži tuđe.[16] Dakle, koje je to prekrasno delo koje ste vi doneli na ime ploda tako da ne zna levica ili da bi se zasvetlila vaša svetlost pred ljudima,[17] da bi po plodovima bilo poznato i drvo, a po učenicima da bi se poznao njihov učitelj i da bi svako ko motri na nas (a takvih je vrlo mnogo – jedni to čine zbog ljubavi, a drugi iz znatiželje!) mogao kazati: zaista je Bog sa vama,[18] a vi ne samo da Ga na zdrav način ispovedate, nego Mu tako i služite! Kao što se delo bez vere ne uvažava, jer mnogi čine dobro slave radi ili po svojoj prirodi, tako je isto i vera bez dela mrtva.[19] Neka vas niko ne vara praznim rečima,[20] bez obzira ko je u pitanju, naročito ne oni ljudi koji drsko uzimaju sebi za pravo da vas pod tim jednim uslovom privole na nečastiva učenja, a za rđavo delo predlažu vam rđavu nagradu. Pokažite, dakle, veru od dela, pokažite plodorodnost zemlje vaše: da li sam ja uzalud sejao tj. da li će klica vaša doneti plod[21] i napuniti žitnice, kako bismo vas još prilježnije obrađivali. Ko donosi stostruki rod? Ko šezdeseti postotak? Ko ma i trideseti? Ili obrnuto: ko od tridesetostrukog ushodi ka šezdesetostrukom (i ovakav poredak nalazimo u Jevanđelju[22]) i dolazi do stostrukog ploda, kako bi napredovao kao Isaak[23] i postao velik idući iz sile u silu, pojući himne stupnjevito i stavljajući ushođenje u srce svoje?[24] Tražim mnogostruki plod u srcu vašem.[25] Jer, korist je vaša, a ne moja. Ali ako je i moja, to je zato što je korist vaša; korist se od vas vraća i nama, nalik odbijenim zracima. Jeste li hranili uboge? Jeste li primili tuđinca u kuću? Jeste li svetima oprali noge?[26] Ili ste se, ugađajući utrobi koja će u svoje vreme nestati,[27] vi lično naslađivali (predpostavimo) zapovestima, pošto nema naslade koja bi, za one koji su željni naslađivanja, bila slađa od ove. Jeste li u meri svojih sila smirivali (dozvolite da i tome prozborimo) one koji se okupljaju radi službe oko žrtvenika i koji se divno žrtvuju kako bi, bez rasplinjavanja, još usrdnije služili žrtveniku i, pozajmljujući od vašeg, prinosili i svoje u zamenu za vaše? Sramotno je da mi molimo za ovo, a vi da ne udelite. Zbog toga sam i ja primetio ovo, da se tako zbude i sa mnom, da je bolje da ja umrem, negoli da se upropasti pohvala moja,[28] a blagovešće moje da ostane bez nagrade kada se ovde saberu plodovi – blagovešće je delo neophodnosti, a blagoveštenje je besplatno – ono je delo usrdnosti; međutim, naučite se vi da blagotvorite Hristu, blagotvoreći bilo kome od ovih malih. Hristos, kada za mene postane sve ono što je u meni, osim greha, na isti način će prihvatiti na sebe sve moje – ako mi dostaviš krv ili odeću, ako posetiš u tamnici, ako posetiš bolesnika, ili učiniš bilo šta od onoga malovažnog, ako osvežiš jezik čašom hladne vode onoga kojeg muči žeđ, kao što je bogataš, mučeći se u ognju, tražio od ubogog Lazara, iako je tokom ovozemaljskog života, uljuljkan raskošnošću života, on po zasluzi dobio ognjene muke jer je prezreo izgladneloga Lazara čije je telo bilo prekriveno ranama – zauzvrat nije dobio od Lazara ono što ga je zamolio. Eto šta ja od vas tražim i očekujem, pošto znam da se nećete postideti predamnom u davanju traženog odgovora, ali ni u poslednji dan u koji budu sabrana sva dela vaša, po svedočanstvu: i Ja idem da saberem savete i dela vaša; evo čoveka, i delo njegovo i plata je njegova sa njim.[29]
Evo i našega što vam donosimo iz pustinje. Ilija je odvažno plodonosio na brdu Karmil, a Jovan u pustinji, dok je Isus činio divna dela pred ljudima, a molitva je bila najbitniji deo i na slobodi, i u pustinji. Koja nam se poruka pruža na osnovu ovoga? Mislim ta da se, radi nepomućenog razgovaranja sa Bogom, treba pogruziti u tihovanje i ćutljivost tj. do izvesne mere uzvisiti um svoj od nepostojanog. On uopšte nije imao potrebe za osamom tj. gde bi se moglo naći takvo mesto da se On sakrije, pošto je On Bog koji sve ispunjuje; međutim, On se osamio da bismo mi poznali vreme i dela tj. radi uzvišenijeg zanimanja. Dakle, kakav je moj plod iz pustinje? Kao dobar kupac koji na sve strane traži i kupuje, ja sam zaželeo da i vama predočim nešto što biste kupili.
Jednom, kada se dan već naklonio večeri ja sam usamljeno hodao, pogružen u sebe morskom obalom. Uvek sam običavao da olakšam napore ovakvim odmorom. Tetiva, ako je stalno nategnuta, ne može dugo da izdrži zategnutost, nego se odapinje i pušta strela, kako bi je ponovo mogli zategnuti od čega će strelac imati novu korisT. Tako sam i ja hodao; noge su me nosile sa jednog mesta na drugo, a pogled mi se zadržavao na moru. Prizor je bio neprijatan, mada bi u drugim okolnostima on bio vrlo prijatan kada se more, pri dobroj vidljivosti, pokriva purpurnom bojom, tiho i krotko trepereći pred obalom. Šta se tada desilo? Usudiću se da to opišem rečima Pisma: usled snažnog vetra[30] more se uzburkalo i penilo, a talasi su, kao što obično biva prilikom takvih oluja, u daljini bili veoma veliki i smanjivali su se približavajući se obali, a drugi opet, udarajući svom silom o stenje, pretvarali su se u penu i vodene pahulje koje su daleko letele. Letelo je po vazduhu, usled udara talasa u stenje, omanje kamenje, kao i morska trava, puževi i manji rakovi, a neke od njih je ponovo progutalo more povratnim talasima. A obala i stenje stajali su nepoljuljani, kao da ih se oluja uopšte ne tiče, osim što su se o njih lomili snažni talasi. Iz ovoga sam ja umeo da izvučem nešto korisno za razmišljanje. Ja obično nastojim da iz svega što vidim izvučem neku korist i interes za svoje ljubomudrije, tako sam sa dužnom pažnjom motrio i na prizor kojem sam prisustvovao, a ono što sam video bilo je za mene određena pouka.
Ja sam sebi rekao: nije li upravo more oličenje našega života i naših dela? U njemu takođe nalazimo mnogo nepostojanog i slanog. A vetrovi – ne liče li oni na sva iskušenja i iznenađenja koja nas snalaze? Shvativši ovo, čini mi se, i čudnovati David kaže: spasi me, Gospode, jer voda mi navire do duše moje; izbavi me iz dubine vode, padoh u morske dubine i bura me je potopila.[31] Šta je bitno za one koji se iskušavaju? Jedni od njih, razmišljao sam ja, kao najlakša vazdušna tela, lebde i uopšte se ne opiru napasti pošto u sebi nemaju nikakvog oslonca koji, trezvenima i razumnima tj. spremnima za borbu, pruža razum; a drugi, opet, postojani kao kamen, bivaju dostojni onog Kamena na Kojem smo mi utemeljeni i Kojem služimo. Takvi su svi oni koji, rukovodeći se trezvenim razumom i stojeći iznad unižene tame, sve podnose tvrdo i postojano, podsmevaju se kolebljivcima ili žale zbog njih podsmevaju se usled ljubomudrija, a žale usled čovekoljublja.
Ali tek što sam se zadržao na ovom primeru i rasuđivanju, uvideo sam i drugu sličnost, veoma nalik prvom slučaju. Možda ćete me smatrati za starca i basnoslova kada čujete ovo; međutim, i pored svega vi treba to da znate iz prostog razloga što i Pismo, mnogo puta, koristi ovakve primere da bi jasno izložilo predmet. Basna kaže da postoji drvo koje zeleni kada ga seku i protivi se zubcima testere – o neobičnom se treba izjašnjavati neobično – koje smrću svojom živi, usled testerenja se bokori tj. ono što se uništava umnožava se. Naravno, ovo je basna i proizvod izmišljotine; no, meni se čini da je upravo takav trezveni čovek. On se u stradanjima proslavlja, tugu i nevolju pretvara u povod za dobročinstvo, ukrašava se tuđom nečastivošću, ne gordi se desnim oružjem pravde, ne posustaje pred levima,[32] nego u različitim okolnostima svagda ostaje isti ili postaje još svetliji, kao zlato što se kali u gorioniku.
Razmotrimo ga na sledeći način: da li je on možda znatnoga roda? – Naporedo sa blagorodstvom duše pokazaće on u sebi blagu narav, tako da će zaslužiti naše uvažavanje u dvojakom smislu – svejedno da li ćeš istraživati njegov rodoslov ili ćeš svoju pažnju usmeriti na njega lično. Ili je on figurica jeftine izrade i od obične gline (ukoliko postoji razlika između obične gline i gline)? – Zameni to duhovnim blagorodstvom koje svaki u sebi sam pečati, na dobro ili na rđavo; svako, pak, drugo blagorodstvo koje se u nama projavljuje ili nam se putem gramate daruje, ne može da obeleži ništa lažno i falsifikovano. Blagorodstvo biva trojako. Jedno je sviše,|I po njemu smo svi mi jednako blagorodni, pošto smo svi sazdani po obličju Božjem. Drugo zavisi od ploti i po njemu, pošto se ono ogleda u propadljivosti, ne znam da li je neko blagorodan. Treće se poznaje po porocima i po vrlinama, a u njemu svi mi učestvujemo u većoj ili manjoj meri, kako ja mislim, zavisno koliko čuvamo ili rastačemo u sebi obličje Božje. Upravo ovo poslednje blagorodstvo ljubi istiniti mudrac i istinito trezven čovek. Četvrti vid blagorodstva, koji zavisi isključivo od gramata i ukaza, udostojiću moje reči tada kada pristanem da lepotom priznam lepotu rumenila ili da poštujem majmuna kome je zapoveđeno da bude lav. Da li je on mladić? – Odvažno će ustati protiv strasti i koristiće svoju mladost da bi se odbranio od mladalačkih iskušenja ili da ne bi postao zavistan od bilo čega što je svojstveno mladima, nego će u mladalačkom telu posvedočiti staračko iskustvo; takav će se pobedi radovati više od onoga koji je u Olimpiji dobio pobednički venac. Takav će održati svoju pobedu na sveopštoj pozornici – na pozornici vaseljene, nekupljenu pobedu.[33] Naginje li on staračkom dobu? – Bez obzira na to on nikada ne stari dušom svojom, a svoj kraj očekuje kao određeni dan za neophodno oslobođenje i sa radošću će preći u budući život, u kome nema ni nezreloga, ni starca, već su svi savršeni svojim duhovnim uzrastom. Da li je on obdaren procvetalom lepotom? – Kod takvoga će kroz jednu lepotu da prosijava druga lepota, u telesnoj – duševna. Da li je cvet svoje lepote sačuvao nepovređenim? – On je celovito pogružen u sebe i uopšte nezna da li neko drugi motri na njega. Da li je njegova spoljašnost bezoblična? – Bez obzira na to, njegov unutrašnji čovek je zbog toga itekako uobličen i izvajan, nalik na tek procvetalu i najmirišljaviju ružu, koja se još nije u potpunosti razvila iz svoga pupoljka, te nema još ni boje, ni mirisa. Biće ukrašen dobrotom mimo svih sinova ljudskim i neće ni vremenu dozvoliti da obrati pažnju na njegovu spoljašnjost, već će pogled svoga posmatrača usmeriti na nešto drugo. Da li je on zdrav u fizičkom smislu? – On će svoje zdravlje upotrebiti na nešto najbolje: deliće savete, poražavaće svojom rečju, govoriće odvažno, vreme će provoditi u bdenju, spavaće na goloj zemlji, postiće, zanemarivaće veštastvo, usmeriće pažnju na zemaljsko i nebesko, a sa dužnom pažnjom će razmišljati o smrti. Ako li se on razboli? – Bez razmišljanja će se boriti sa bolešću. Ukoliko ga bolest savlada ostaće i dalje na vrhu, do kojeg je došao svojom borbom. Da li je on bogat? – Trezveno će potrošiti bogatstvo, a svoje imanje će, kao onaj koji deli tuđe, udeliti potrebitima kako bi to blago poslužilo i onome koji ga prima, i onome koji ga deli kao da ništa nema, sem krsta i tela. Da li je on siromašan? – Obogatiće se u Bogu, ismevajući onoga koji ima mnogo, pošto takvi neprestano stiču, ali neprestano i siromaše, jer stalno imaju potrebu za još većim bogatstvom i piju radi toga da bi osetili sve veću žeđ. Da li je on gladan? – Hraniće se kao i ptice što se hrane, jedući iako ne seju, niti obrađuju zemlju; proživeće zajedno sa Ilijom kod Sareptanke. Ne oskudevajući u jeleju, niti se umarajući donošenjem vode;[34] prvi će se neprestano zamarati, drugi će plodonositi obilnu žetvu kako bi se pobožna udovica udostojila časti, a hranitelj imao koga da hrani. Da li je on žedan? – Izvorišta vode i reke davaće mu piće koje ne slabi, niti se daje u određenoj meri; ukoliko zbog jake suše voda presuši, njega će potok napojiti.[35] Trpi li on hladnoću? – Pavle je takođe trpeo hladnoću.[36] A da li dugo vremena trpi hladnoću? – Postoji odeća koja se šije i od kamena; u ovo neka te uveri Jov, rečima: pošto nisu imali pokrivalo, obukoše se u kamenje.[37]
Pogledajmo još i druga tj. uzvišenija savršenstva njegova. Ako ga budu zlostavljali i ružili rečima – on će takve pobediti smirenošću svojom i neće dozvoliti da bilo kome uzvrati ružnom rečju. Ako ga proganjaju? – Podnosiće. Ako hule na njega? – Utešiće se.[38] Budu li ga klevetali? – On će se moliti. Ako ga udare po desnom obrazu? – Okrenuće im i drugi; a da ima i treći, i njega bi im okrenuo da ih urazumi delom, ako već nije mogao rečju. Ako se budu izrugivali nad njim? – Isto ovo je trpeo i Hristos. Tako će i on biti poštovan učešćem u Hristovim stradanjima. Nazovu li ga Samarjaninom ili ga oklevetaju kao da u sebi ima demona? – On će sve primiti sa Bogom. Ma koliko bila mnogobrojna njegova stradanja, ipak još mnogo muka postoje koje bi mogao istrpeti; sirće, žuč, trnovi venac, trščani skiptar, bagrjanica, krst, gvožđe, saraspete mu razbojnike, masu koja prolazi pored i huli na njega. Bogu je priličilo da i u tome preimućstvuje, kako bi u posramljenosti prvenstvovao! Ne postoji ništa što bi bilo toliko neizdrživo ili nepobedivo, kao što je ljubomudrije! Sve će kadtad popustiti, ali ljubomudrije neće nikada. To je divlje magare u pustinji, kako kaže Jov, slobodno i ničim sputano, koje se smeje mnogom narodu grada…[39] To je jednorog – samovoljna životinja. Ako želiš da radiš moraš ga privezati za jasle[40] – podjarmiti. Kada bude lišen svega na zemlji, njegova krila će biti spremna, kao u orla; on će se vratiti u dom nastojatelja svoga, uzleteće u visinu Bogu. Kazaću ukratko: neograničeni su jedino Bog i Anđeli, a kao treći – ljubomudreni čovek, neveštastveni u veštastvu, bezgranični u telu, nebeski na zemlji, nestradalni u stradanjima, svemu ustupa pobedu osim samouverenju, a one koji misle da mogu da ovladaju njime, pobeđuje svojim podčinjavanjem.
Pošto je moja reč, ukazavši na dočarano obličje, opisala ljubomudrenoga muža, dužni smo da u poređenju sa njim obratimo pažnju na sebe. Mislim da i ja imam Duha Božjega;[41] mada nešto od ovoga što rekoh može da me osramoti, kako bi moji protivnici i neprijatelji, ako me vide pobeđenog, imali izvinjenje, ako ne nameri ono u krajnjem slučaju potajnoj želji; ako li se pokažem uzvišenijim i savršenijim od onih koji me napadaju – oni će ili napustiti zlobu svoju ili će pronaći novi put nepravde te i pored zlobe svoje neće moći biti izobličeni u nerazumnosti, kao bezakonici[42] tj. neće imati razloga da učine nepravdu koju priželjkuju. Razmotrimo čime me mogu osramiti oni koji neprestano nastoje da učine nevolju čoveku? Nazvaće me neznalicom? – Poznata mi je jedna mudrost – boj se Boga. Strah Božji je početak mudrosti; i: kraj reči, sve slušaj, a Boga se boj.[43] Ovo je kazao premudri Solomon. Zbog toga neka dokažu da u meni nema straha, i tada će me tek pobediti. Što se tiče druge neke mudrosti, ja sam je delimično napustio, a delimično želim da je zadobijem, uzdanjem u Duha. Hoće li me prekoreti zbog siromaštva? – Ono je moje bogatstvo. Osmelio bih se da sa sebe skinem i ovu odeću koja je na meni pa da bez nje nastavim hod po trnju života! Odvažno i bez razmišljanja skinuo bih sa sebe i ovaj preteški hiton,[44] kako bih na mesto njega primio lakši. Hoće li me nazvati pobeguljom iz otadžbine? – Kako nisko misle o nama ovi, u pravom smislu reči, rugači i mrzitelji zemlje! Zar je moja otadžbina, za koga je otadžbina i svagde i nigde, određena nekim posebnim mestom? Zar nisi i ti stranac ili došljak? Neću da hvalim tvoje obitelji ukoliko ovako razmišljaš; pazi samo da ne izgubiš istinsku otadžbinu u kojoj si dužan da obezbediš sebi život. A za starost i bolest nemoj nas prekorevati. Za to nisu krivi jedino veštastvo i priroda, već (nauči nešto od mojih tajni!) u dobroj meri uprošteno netrezvenošću (pohvaliću se ovim donekle). Znaj da i ti, koji prekomerno toviš i gojiš telo svoje, predstavljaš za mene radoznali prizor. Dobro bi bilo kada bi se i na tebi videla bledunjavost i seda kosa, na Dsnovu čega bi se mogli uveriti u tvoju razboritost! Šta još? Svrgnuće me sa prestola? – Sa kojih prestola? Zar sam ja ikada razdragano i sa željom stupao na presto? Zar ja uopšte smatram blaženima one koji stupaju na prestole? Zar ćeš mi ih ti, koji ushodiš nedostojno, omileti i učiniti poželjnim? Zar događaji koji se desiše nedavno još uvek nisu pred vama razotkrili suštinu mojih misli? Ili je za vas to bila još jedna zabava i ispit ljubavi, radi podozrevanja ili razglašavanja, kako čine ljudi iskusni u tome da svoje poroke vide u drugima? Šta je skrušenost značila? Šta su značili ishodi koje sam ja javno primenio na sebe? Šta su značile moje suze koje su u vama pobudile žalost? Lišavanje predsedavanja? – No, ko je i kada, od pobožno mislećih, predsedavanje visoko cenio? Po mome mišljenju, izbegavanje ovoga predstavlja vrhunac trezvenosti. Naime, zbog predsedavanja u nama sve dolazi u haotično stanje, sve se u nama koleba; zbog njega se predeli vaseljene[45] sukobljavaju i međusobno podozrevaju tj. uvode u svoje odnose svojevrsnu nevidljivu i nedefinisanu borbu; zbog njega se mi, koje je stvorio Bog, podvrgavamo opasnosti da postanemo ljudima tvorevina i time se lišimo velikog i novog imena. O, kada ne bi bilo ni predsedništva, ni predsedavanja, ni predpostavljenih, niti podčinjenih, mesta, ni mučnih preimućstava, već da nas razliku jedino po vrlini i dobroti! A sadašnji poredak – da staneš sa desne strane ili sa leve, da staneš u sredinu, više ili niže, da ideš ispred ili pozadi – izazvao je u nama mnogo nepotrebnog komešanja i zabune tako da su mnoge survali u propast i stavili na stranu jaraca, kažem mnoge ne misleći samo na obične ljude, nego i na pastire koji su bili učitelji Izrailju[46] ali ih nisu shvatili. Zabraniće mi pristuć žrtveniku? – Neka znaju da ja znam i za drugi žrtvenik čijim obličjem se smatra ovaj vidljivi žrtvenik, a na koji nije stavljano oruđe, niti ruke kamenoresca, niti se čuo odjek železa[47] kojim su radili umetnici i majstori, već koji je ceo – delo uma i na koji se ushodi sazercanjem. Takvom žrtveniku ću ja predstojati i na njemu ću prineti prijatni prinos Bogu[48] – i žrtvu, i prinose, i svespaljenice, koje će biti mnogo uzvišenije od ovih koje sada prinosimo, koliko je uzvišenija istina od senke. O njemu, kako mi se čini, govori i veliki David, rečima: i uzaći ću k žrtveniku Boga koji veseli duhovnu mladost moju.[49] Od toga i takvog žrtvenika neće me odvojiti niko, ma koliko se u tome trudili. Hoće li me prognati iz grada? – Time me neće prognati iz onoga grada koji se nalazi gore. Ako tako šta mogu da učine moji protivnici, to bi me zaista pobedilo. A sve dok je izvan njihove moći da tako nešto učine, dotle me jednostavno prskaju vodom i biju vetrovima, odnosno, zabavljaju se snoviđenjima. Tako ja gledam na njihove napade! Oduzeće mi imanje? – Koje? Ako moje, onda neka podrežu krila koja ja nisam podrezivao. A ako misle na crkveno, neka znaju da se zbog njega upravo i vodi sav boj, zbog njega revnuje o kovčežiću lopov[50] koji je Boga predao radi trideset srebrnjaka, što je užasnije od svega; znajte da toliko ne vredi Predati, nego izdajnik njegov. Hoće li mi zabraniti da uđem u kuću, ili da uživam u raskoši, ili će me odvojiti od prijatelja? – Kao što vidiš, mnoge smo veoma opteretili, mada su nas oni prozvali (ne želim da budem neblagodaran). Ako smo ih i obremenili, znajte da smo ih mnogo više štedeli. Razlog ovome je taj što me je privlačio jedan jedini pobožni i bogoljubivi dom, koji je za mene bio ono što je Jeliseju bio Sumanićankin dom – srodan mi po telu, srodan mi i po duhu, dom u kome je uzrastao jednodušnošću i ovaj narod, ne bez straha i ne bez opasnosti skrivajući progonjenu pobožnost. Neka Gospod uzvrati ovom domu u dan isplate! Ako me optuže da trčim za raskoši; neka se zabavljaju time oni koji me mrze. Ne postoji zlo koje ja sebi u većoj meri, ne bih poželeo. Kada je reč o prijateljima, dobro znam da oni, ma šta ja pretrpeo loše, neće pobeći od mene; saučešće i razumevanje je najplodotvornije kada se zajednički podnosi nevolja. Ali ako me neki drugi budu prezirali, budite uvereni da sam se ja već navikao da podnosim prezrenja prema meni. Iskreni prijatelji, na javan način, približiše se i prema meni stadoše; drugi, pak, stadoše podalje mene,[51] i u tu noć,[52] svi se sablazniše. Skoro da se i Petar odrekao, a možda nije ni zaridao gorko kako bi okajao greh. Tada se videlo da sam jedino ja pun snage i odvažnosti; ja sam jedini bio pun nade posred straha, jedino sam ja trpeo – jedino su mene stavili pred narod, jedino su mene prezirali te postadoh poznat i Istoku i Zapadu zbog toga što jedino protiv mene vode bitku. Kakva gordost! Ako se na mene ustremi čitav puk, neće se uplašiti srce moje; ako se protiv mene povede boj, ja ću se uzdati u Boga.[53] Ja uopšte ne smatram toliko strašnim sve što se dešava sa mnom; ja zaboravljam na sebe, tugujem i plačem za onima koji me žaloste, za tim nekadašnjim članovima Hristovim, meni najdragocenijim članovima, bez obzira što su sada rastočeni; tugujem zbog članova ove pastve koju ste vi umalo predali, još pre no što je ona sabrana u jedno. Kako ste se vi podelili i kako ste druge razdvojili, nalik volovima koje su odrešili od svojih amova.[54] Kako ste podigli žrtvenik protiv žrtvenika? Kako se namah pojavila pustoš?[55] Kako ste svojim sasecanjem sami sebi doneli smrt, a nas prisilili da bolujemo zbog toga? Kako ste prostodušnost pastira zloupotrebili na propast pastve? Neću one koje napasamo optužiti zbog njihovog neiskustva, nego vas zbog vaše zlobe. Propasti tvojoj, Izrailju, ko će pomoći?[56] Koje lekarstvo da pronađem ne biste li oživeli? Čime da vas obavežem? Na koji način da sjedinim razdeljeno? Kojim suzama, kojim rečima, kakvim molitvama da iscelim obolelo? Postoji samo jedan način. Sveta Trojica, koja si dostojna klanjanja, savršena, koju mi na ispravan način poštujemo i sa kojom se sjedinjujemo, ovo treba da je Tvoje delo, Tebi pripada najsavršenija slava! Ti ponovo vaspostavi i sjedini sa nama sve one koji se udaljiše od nas, i omogući da ih upravo ta razjedinjenost od nas pouči i oraspoloži na jedinomislije! Ti nam za ovozemaljske trudove uzvrati nebeskim i mirnim darovima. A prvi i najuzvišeniji od ovih darova jeste da se najsavršenije i najčistije ozarimo Tobom, i da poznamo da samo Tebe jednu i istovetnu možemo predstavljati kao Jedinicu i nalaziti kao Trojicu, da poznamo da postoji Nerođeno, i Rođeno, i Ishodeće – jedna priroda, tri Ličnosti, jedan Bog koji je nad svima i kroz sve i u svemu.[57]
Bog kojem se ne može ništa pridodati, u kojem ništa nije izmenjivo, niti umanjivo, niti, pak, od njega odsecivo, Kojeg delimično poznajemo, a delimično nastojimo da poznamo, što će nekada i dostići oni koji su Ga na pravi način ovde tražili, i životom, i sazercanjem. Njemu neka je slava i čast i sila, u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovu besedu sv. Grigorije Bogoslov je proizneo o sebi samom, posle povratka iz sela, nakon što je Maksim pokušao da na silu zauzme arhiepiskopski presto u Konstantinopolju.
  2. IKop 15:31.
  3. Tit2:14.
  4. Post. 29:20
  5. Dela 20:29.
  6. Jn 10:1.
  7. Jez 22:25.
  8. Po mišljenju Ilijinom, sv. Bogoslov ovde misli na Maksima kojeg i naziva psom, kao cinika. Ilija pri tome primećuje da su cinici sa
    velikom pažnjom šišali vlasi glave svoje.
  9. Jov 5:7.
  10. Ps 94:6.
  11. Jez 34:33-4.
  12. Zah 11:5.
  13. II Kor 11:29; 12:14.
  14. Po tumačenju Ilijinom, sv. Bogoslov ovde misli na Sveto Pismo iz kojeg su slovesne ovce dužne da napajaju sebe živom vodom, kada u sebi počinju da začinju seme spasenja; sr. Post 31:40; 30:41-42
  15. Jn 1:8.
  16. Mt. 25:24
  17. Mt. 6:3; 5:16
  18. 1 Kor. 14:25
  19. Jak. 2:20
  20. Ef. 5:6
  21. sr. Os.8:7
  22. Kod Jevanđeliste Mateja, glava 13. stih 8. čitamo: davahu plod, ovi sto, ovi šezdeset, a ovi trideset; a kod Jevanđeliste Marka, glava 4. stih 8, čitamo u obrnutom poredku: i plodonošahu trideset, i šezdeset i sto.
  23. Post. 26:13
  24. Ps 84:6, 8.
  25. Fil 4:17.
  26. 1Tim 5:10.
  27. IKop 6:13.
  28. IKop 9:15.
  29. Is 66:18; 40:10.
  30. Jn 6:18.
  31. Ps 69:2-3.
  32. II Kor 6:7.
  33. Na olimpijskim i drugim igrama ili igralištima, snažni borci su vrlo često omogućavali slabijim borcima da ih pobede za određenu svotu novca.
  34. III Car 17:14.
  35. III Car 18:5.
  36. II Kor 11:27.
  37. Jov 24:8.
  38. 1 Kor 4:13.
  39. Jov 39:7.
  40. Jov 39:7.
  41. 1 Kor 7:40.
  42. Ps 25:3.
  43. Priče 1:1; Prop 12:13.
  44. Misli na telo duševno, kako bi se obukao u telo duhovno – I Kor 15:44.
  45. Odnosno, Istok i Zapad.
  46. Jn 3:10.
  47. III Car 6:7.
  48. Lev 1:5.
  49. Ps 43:4.
  50. Jn 12:6.
  51. Ps 38:12-13.
  52. U koju su egipatski episkopi, došavši u jedan hram, nameravali da rukopolože Maksima.
  53. Ps 26:3.
  54. Mal 4:2.
  55. Ps 73:19.
  56. Os 13:9.
  57. Ef 4:6.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *