САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
Реч XIII
Приликом рукоположења Евлалија за епископа дорског
 
Саслушајте, браћо, беседу моју иако је веома кратка и далеко од савршенства. Но, Владика Бог зна како да праведним судом извага милост; Он прима и Павлов насад као Павлов, и Аполосово заливање,[1] и две удовичине лепте, и смерност цариникову,[2] и Манасијино исповедање.[3] Примите и ви ову беседу за новопостављеног Пастира. Примите глас благодарности за виђена чудеса. Мада смо малени и последњи међу синовима Израиљевим, ипак нам ништа не смета да обилно благодаримо. Наравно, савршенији ће узнети Богу савршенију благодарност, а ми ћемо му благодарити онако како можемо.
Дакле, појте Господу песму нову, јер учини дивне ствари![4] Ми смо били запљускавани многим таласима и буром, прогонили су нас; једне невоље смо преживљавали, а друге су нам већ претиле. Ко је изменио толику буру у тихи лахор? Ко је уништио оружје, мач и ратовање? Ко је нас прогнане и одбачене прихватио? Ниси ли то ти, Боже, све учинио? Господ је крепак и силан, Господ је моћан у боју.[5] Он је разделио море, Он је нахранио избегли народ у пустињи, послао му је чудновату кишу,[6] Он је дао да вода из камена потече, Он је победио Амалика тајновитим и необјашњивим поДизањем руку (јер руке свештеникове, уздугнуте на гори и постављене у молитвени положај, учинише оно што не могоше учинити хиљаде војника), Он је разорио зидине без употребе прикладних оруђа за разбијање зидова; казаћу најзад, Он је погубио Голијата, гордог и надменог потомка џинова, који се усудио да се устреми против великог Давида. Стога кажимо једнодушно: благословен је Господ који нас не предаде као ловину њиховим зубима. Душа наша је пребродила поток, као што се птица избавља из мреже ловаца.[7] Кажимо и остало што наговештава душа, обрадована великим даром Божјим.
Ја сам дошао не да донесем мач, него мир. Нисам дошао да посрамим великог Пастира,[8] који столује у великом граду.[9] Знам да је он веома частан, признајем га за старешину, називам га светим, мада му је нанесена увреда; нека он и даље буде чедољубив и нека се стара о својој Цркви. Ја сам настојао да увеличам, а не да прикријем број свештеника; настојим да оповргнем јеретике, а не да умањим број православних.
Шта ти то причаш, сине Датанов и Авиронов,[10] безумни вођо, који си се усудио да устанеш против Мојсеја и да на нас дигнеш руке своје; како се усуђујеш да отвориш уста своја против великог слуге Божјег? Зар се ниси устрашио? Зар се не стидиш? Зар се није твоје тело просуло по земљи, када си све ово злобно смислио? После свега ћеш и даље дизати те исте руке Богу? Приносићеш му дарове, молићеш се за народ? Плашим се да мач Божји не буде толико дуго миран и неделотворан. Ти, Пастиру, себи ниси ништа велико учинио, већ си, уствари, себи штету нанео отуђењем од Божје благодати.
Сада долази бољи и најсавршенији међу Пастирима,[11] и заједно са нама или, можда, још пре нас, нека прими народ свој – прими народ свој који ти је наменио Дух Свети, који ти приводи и Анђеле, јер си их заслужио својим животом и добротом! Нека те не збуњује што наслеђујеш трон у време различитих искушења и невоља. Ништа велико се и не дешава без искушења и испитивања; по природном поретку небитне ствари се проводе задовољством и удобношћу, а велике ствари са великим напором. Чуо си да је казано да кроз многе невоље треба ући у царство небеско;[12] кажи и сам: прођосмо кроз ватру и воду и увео си нас у мир.[13] О, чуда! Синоћ је владао плач, а сутрадан радост.[14] Нека галаме непријатељи и нека разјапљују уста своја као пси који лају у празно, а ми нећемо водити рат. Учи народ да се клања Богу Оцу, Богу Сину, Богу Духу Светом, у трима ипостасима, у једној слави и светлости. Погинуле освешћуј, немоћне снажи, крепке одржавај.[15] Ми од тебе очекујемо исто искуство у духовним питањима и делима које имаш, осведочени смо, у делима световним. Дакле, прими од узвишених старешина и вођа најсавршеније оружје којим ћеш моћи угасити распаљене стреле лукавог непријатеља и представити Господу народ изабрани,[16] језик свет, царско свештенство,[17] у Христу Исусу Господу, коме слава у векове. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. I Кор 3:6.
  2. Лк 21:3; 18:14.
  3. II Цар 33:13.
  4. Пс98:1.
  5. Пс 23:8.
  6. Манну.
  7. Пс 124:4, 6, 7.
  8. Василија Великог.
  9. У Кесарији.
  10. Ове и потоње речи упућене су Антиму, епископу тијанском, који је био у сукобу са Василијем Великим.
  11. Реч је упућена Евлалију.
  12. Дела 14:22.
  13. Пс 66:12.
  14. Пс 30:6.
  15. Јез 34:16.
  16. Тит 2:14.
  17. 1 Петр 2:9.

Comments are closed.