САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
Реч XI
Реч св. Григорију Нисијском[1]
 
Искреног пријатеља не треба ничим заменити и нема мерила доброти његовој. Веран друг, снажан кров и ограђено царство;[2] веран пријатељ – одушевљена ризница. Одан пријатељ вреднији је од злата и драгог камења. Одан пријатељ – закључани виноград, запечаћени извор[3] који се с времена на време отвара и којим се с времена на време можеш користити. Одани пријатељ пристаниште ради покоја. А ако се он одликује и трезвеношћу, онда је то још драгоценије! Ако је он узвишен знањем и високим образовањем, какво је требало да буде и какво је било наше знање и ученост, колико је то онда још превасходније? А ако је и он сам син светлости,[4] или човек Божји,[5] или приступа Богу,[6] или је муж преко очекивања,[7] или је достојан својстава и квалитета којима Писмо карактерише божанствене мужеве, узвишене и који припадају вишњем: то је онда већ дар Божји и очигледно је узвишеније од нашег достојанства. А ако нам долази од нашег пријатеља, и уз то равнославног и врлином и пријатељством са нама, онда је то најпријатније и најсладосније благоухање мира који украшава браду јереја и скут одежде.[8]
Је ли ово довољно? Да ли вам је моја реч веродостојно описала мужа овог? Или је потребно, опонашајући приљежне живописце, много пута наносити боје како би вам се речима савршено дочарао лик његов? Дакле, опишимо га потпуније и јасније. Ко је најзнаменитији законодавац? – Мојсеј. Ко је најсветији међу свештеницима? – Аарон. Оба брата једнака су по побожности, као и по телу. Или боље да кажем, један је – бог Фараону,[9] вођа и законодавац Израиља, који је ушао у облак, сазерцатељ божанских тајни и тајноводитељ, стројитељ праве скиније коју начини Господ, а не човек;[10] обојица су једнако свештеници, као што је казано: Мојсеј и Аарон међу свештеницима његовим.[11] Један је – кнез кнезова, јереј јереја, користи Аарона да говори уместо њега и сам му служи место Бога.[12] А други је мало нижи од првог, али много премашује друге људе својим достојанством и блискошћу Богу. Оба поражавају Египат казнама, раздвајају море, проводе кроз њега Израиљ, потапају непријатеље, низводе хлеб озго, час дају, час ослађују воду у пустињи, мимо свих надања. Обојица свргавају Амалика дизањем руку својих и праобразовањем вишњег тајанства. Обојица хитају и воде народ у обећану земљу. Да ли ви препознајете некога у овом опису? Није ли вам ово живописно слово јасно дочарало мужа, истог имена и једнодушног са мном? Један од њих ме је помазао и украсивши ме, поставио ме на поприште. Не знам шта га је побудило и чиме се руководио када је поступио недостојно Духа који у њему живи. (Ма колико била жестока ова реч, ипак ћу казати: због тога што пријатељство подноси све, па и оно што се не може истрпети или мирно саслушати). Други долази да ме утеши и измири са Духом. Мени је сада драг његов долазак (како да вам не буде драг онај који вас предпоставља целом свом животу?), али ћу га прекорети због тога што је дошао касније него што је нужда налагала.
Чему помоћ после искушења и пораза, најмилији међу друговима и сатрудницима? Чему крмило после буре и лекарство после зацелења ране? Јеси ли се постидео насиља нада мном, као братољубац? Или си и сам, као онај који има власт, негодовао због непослушности? Којег од браће окривљујеш, а којег ослобађаш кривице? Одговорићу ти речима праведног Јова (и он се жалио на друга свога, мада не на оваквог и не у оваквим страдањима): коме ћеш се приклонити? Или коме ћеш помоћи? Нећеш ли ономе који је снажнији? Нећеш ли ономе који је мудрији и паметнији?[13] Овако, као што видим, бива са многим судијама који лакше опраштају много тежи преступ знаменитијим људима, него незнатну кривицу, безначајнима. Можда ти и сам уочаваш ово (мени, који те узимам као пример и образац савршенства, а знајући за заповест да не судим пребрзо,[14] није дозвољено да о теби кажем било шта неприлично), ипак, и теби и сваком који то жели, спреман сам да пружим одговор због моје или непокорности, како ће неки можда казати, или обазривости и предострожности, како ја о томе мислим; да би се уверио да имаш друга који није сасвим неразуман и невешт, него може да расуђује боље од многих, јер је храбар тамо где је храброст потребна и бојажљив је где је место страху, а где се не бојати – најстрашније је ономе који има ум. Како расуђујете и шта вам се чини бољим? Хоћете ли да вам сада одговорим или ћете се оградити изреком да сада није погодно време? Наиме, сабрасмо се данас на славље, а не да судимо; или мислите да је боље одложити ову ствар за неко друго време и сабрање, пошто је за то потребна дужа беседа и више времена него што дозвољава овај дан?
Шта да вам кажем достојно овог славља, а да вас не отпустим гладне, пошто сам ја руковођа овог торжества? Очистимо се, браћо, ради Мученика, односно, ради Онога, ради кога се и они очистише крвљу истине; ослободимо се од сваке прљавштине тела и духа;[15] умијмо се, будимо чисти[16] и сами предложимо тела наша и душе наше на жртву живу, свету, благоугодну Богу, ово наше словесно служење и молитву.[17] Чистоме ништа није толико драгоцено, као чистота и очишћење. Подвизавајмо се ради подвижника, побеђујмо ради победника, сведочимо истину ради сведока. Принесимо ово као дар њиховим подвизима да бисмо се и ми сами овенчали, и постали наследници исте славе коју нам они дарују и коју имају на небесима, на коју указује и коју у малим цртама дочарава овде видљиво. Подвизавајмо се против начала и власти, против невидљивих гонитеља и мучитеља, против владара таме овога века, против близнебесних и поднебесних духова злобе, против унутрашњих ограда у нама самима, у нашим страстима, против свакодневних искушења споља. Наоружајмо се трпељивошћу против раздражљивости као против звери, против језика као оштрог мача, угасимо у себи сластољубље као огањ. Ослушнимо врата која се благовремено отварају и затварају, очистимо око и онемогућимо му да нас гледањем искушава, укусу – да нас дражи, да не уђе смрт кроз окна наша[18] (како су, по моме мишљењу, названа чула), осмислимо неумереност смеха, не преклањајмо колена своја пред Ваалом због скудости, не поклонимо се пред златним телетом због страха, бојмо се да се не устрашимо било чега или кога више него Бога и да се не наругамо његовом лику грехом својим. У свему узмимо штит вере и избегнимо све стреле лукавога.
Страшан је ово рат, велик је устанак, али је и победа велика! Ако се ми због овога сабрасмо или се сабирамо, онда је то заиста мило Христу, јер достојно прослављамо Мученике и истински образујемо победничке зборове. Ако у виду имамо угађање утроби и стомаку, ако се препуштамо ововременим насладама, ако покушавамо да нађемо место ради пијанства, а не ради трезвености, и време за куповину овоземаљских дела, а не дела којима се усходи увис и (усудићу се да се овако изразим) обожава, у чему нам помоћ пружају Мученици онда, као прво: не знам да ли је то благовремено. Јер, каква је сличност сламе са пшеницом, плотских забава са подвизима Мученика? Први скупови наликују позориштима, а други – мојим сабрањима. Први су својствени развратнима, а други трезвенима; први – угађачима тела, други – онима који занемарише тело. Хтео бих да кажем још нешто смелије, али се уздржавам од злих речи из поштовања према дану и слављу; у крајњој мери казаћу (то ће бити много скромније) да Мученици не траже то од нас.
Дакле, браћо, не стварајмо од светога нечисто, од високог ниско, од часног нечасно и, укратко, духовно на земни начин. Славе и Јудејци, али само речима; празнују и Јелини, али угађањем демонима; а пошто је код нас све духовно: поступци, понашање, жеље, речи, чак и манири и одећа, покрети, јер ум наш о свему води бригу и у свему образује човека по Богу, онда је и славље и свечаност духовна.
Не браним мало одушка, али сам против неумерености. Ако се духовно сабирамо и прослављамо спомен Мученика, онда би сувише смело било казати да и ми само примамо због тога исте награде са њима и наслеђујемо исту славу (јер, мислим, за очишћене крвљу и опонашатеље жртве Христове – свете мученике, припремљено је оно што око није видело, уво није чуло, ум човечији није дочарао, иако у себи слободно дочарава представу о блаженству), у крајњој мери (што, како ми се чини, није маловажно) видећемо светлост светих мученика, ући ћемо у радост истог Господа и, колико знам, јасније и светлије ћемо се просветлити светлошћу блажене и началне Тројице у коју верујемо, којој служимо и коју исповедамо и пред Богом и пред људима, ни мало се не плашећи спољашњих непријатеља или лажних хришћана и противника Духа, које сусрећемо међу нама. О, када бисмо само могли до последњег издисаја сачувати овај прекрасни залог светих отаца који живљаху ближе Христу и првоначалној вери, и ово исповедање вере у коме смо васпитани још од дечаштва, које смо најпре научили, и са њим, најзад, пресељавамо се из овога живота, поневши га са собом одавде, као једину побожност! Бог мира, измиривши нас са собом Крстом својим, нас који постадосмо његови противници кроз грех, благовештећи мир и ближњима и даљњима, нас који смо под законом и изван закона, Отац љубави и Љубав (угодно је једино овим именима њега називати да бисмо тим именима наложили братољубије), даде нам нову заповест да љубимо једни друге као што и Он нас љуби,[19] дозвољавајући да вршимо добро насиље и да га трпимо због страха, да благоразумно поседујемо трезвену одважност, усавршавајући велику паству и увеличавајући малу паству благодаћу – Он сам, по мноштву благости своје, нека нас утеши утехом великом и нека нас води напред, напасајући и спасавајући са нама стадо; а вас нека упути на свако добро дело, нека вас поучи духовном слављу у част Мученика, нека вас удостоји да се наслађујете тамо где су обитељи и насеобине свих који се веселе, а када се покажете у правди нека вас насити виђењем и гледањем славе његове која се сазерцава у Христу Исусу, Господу нашем. Њему слава и сила, част и поклоњење, у векове векова. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено брату св. Василија Великог, св. Григорију епископу Нисе, када је овај дошао св. Григорију Богослову после рукоположења за епископа.
  2. Сир 6:14, 15; Приче 18:19.
  3. Песма 4:12.
  4. Јн 12:36.
  5. 1Тим 6:11.
  6. Изл 19:22.
  7. Дан 9:22.
  8. Пс 133:2.
  9. Изл7:1.
  10. Јевр 8:2.
  11. Пс 99:6.
  12. Изл 4:16.
  13. Јов 26:2.
  14. Мт 7:1.
  15. II Кор7:1
  16. Ис 1:16.
  17. Рм 12:1.
  18. Јер 9:27.
  19. Јн 13:34.

Comments are closed.