NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
Reč XI
Reč sv. Grigoriju Nisijskom[1]
 
Iskrenog prijatelja ne treba ničim zameniti i nema merila dobroti njegovoj. Veran drug, snažan krov i ograđeno carstvo;[2] veran prijatelj – oduševljena riznica. Odan prijatelj vredniji je od zlata i dragog kamenja. Odan prijatelj – zaključani vinograd, zapečaćeni izvor[3] koji se s vremena na vreme otvara i kojim se s vremena na vreme možeš koristiti. Odani prijatelj pristanište radi pokoja. A ako se on odlikuje i trezvenošću, onda je to još dragocenije! Ako je on uzvišen znanjem i visokim obrazovanjem, kakvo je trebalo da bude i kakvo je bilo naše znanje i učenost, koliko je to onda još prevashodnije? A ako je i on sam sin svetlosti,[4] ili čovek Božji,[5] ili pristupa Bogu,[6] ili je muž preko očekivanja,[7] ili je dostojan svojstava i kvaliteta kojima Pismo karakteriše božanstvene muževe, uzvišene i koji pripadaju višnjem: to je onda već dar Božji i očigledno je uzvišenije od našeg dostojanstva. A ako nam dolazi od našeg prijatelja, i uz to ravnoslavnog i vrlinom i prijateljstvom sa nama, onda je to najprijatnije i najsladosnije blagouhanje mira koji ukrašava bradu jereja i skut odežde.[8]
Je li ovo dovoljno? Da li vam je moja reč verodostojno opisala muža ovog? Ili je potrebno, oponašajući prilježne živopisce, mnogo puta nanositi boje kako bi vam se rečima savršeno dočarao lik njegov? Dakle, opišimo ga potpunije i jasnije. Ko je najznamenitiji zakonodavac? – Mojsej. Ko je najsvetiji među sveštenicima? – Aaron. Oba brata jednaka su po pobožnosti, kao i po telu. Ili bolje da kažem, jedan je – bog Faraonu,[9] vođa i zakonodavac Izrailja, koji je ušao u oblak, sazercatelj božanskih tajni i tajnovoditelj, strojitelj prave skinije koju načini Gospod, a ne čovek;[10] obojica su jednako sveštenici, kao što je kazano: Mojsej i Aaron među sveštenicima njegovim.[11] Jedan je – knez knezova, jerej jereja, koristi Aarona da govori umesto njega i sam mu služi mesto Boga.[12] A drugi je malo niži od prvog, ali mnogo premašuje druge ljude svojim dostojanstvom i bliskošću Bogu. Oba poražavaju Egipat kaznama, razdvajaju more, provode kroz njega Izrailj, potapaju neprijatelje, nizvode hleb ozgo, čas daju, čas oslađuju vodu u pustinji, mimo svih nadanja. Obojica svrgavaju Amalika dizanjem ruku svojih i praobrazovanjem višnjeg tajanstva. Obojica hitaju i vode narod u obećanu zemlju. Da li vi prepoznajete nekoga u ovom opisu? Nije li vam ovo živopisno slovo jasno dočaralo muža, istog imena i jednodušnog sa mnom? Jedan od njih me je pomazao i ukrasivši me, postavio me na poprište. Ne znam šta ga je pobudilo i čime se rukovodio kada je postupio nedostojno Duha koji u njemu živi. (Ma koliko bila žestoka ova reč, ipak ću kazati: zbog toga što prijateljstvo podnosi sve, pa i ono što se ne može istrpeti ili mirno saslušati). Drugi dolazi da me uteši i izmiri sa Duhom. Meni je sada drag njegov dolazak (kako da vam ne bude drag onaj koji vas predpostavlja celom svom životu?), ali ću ga prekoreti zbog toga što je došao kasnije nego što je nužda nalagala.
Čemu pomoć posle iskušenja i poraza, najmiliji među drugovima i satrudnicima? Čemu krmilo posle bure i lekarstvo posle zacelenja rane? Jesi li se postideo nasilja nada mnom, kao bratoljubac? Ili si i sam, kao onaj koji ima vlast, negodovao zbog neposlušnosti? Kojeg od braće okrivljuješ, a kojeg oslobađaš krivice? Odgovoriću ti rečima pravednog Jova (i on se žalio na druga svoga, mada ne na ovakvog i ne u ovakvim stradanjima): kome ćeš se prikloniti? Ili kome ćeš pomoći? Nećeš li onome koji je snažniji? Nećeš li onome koji je mudriji i pametniji?[13] Ovako, kao što vidim, biva sa mnogim sudijama koji lakše opraštaju mnogo teži prestup znamenitijim ljudima, nego neznatnu krivicu, beznačajnima. Možda ti i sam uočavaš ovo (meni, koji te uzimam kao primer i obrazac savršenstva, a znajući za zapovest da ne sudim prebrzo,[14] nije dozvoljeno da o tebi kažem bilo šta neprilično), ipak, i tebi i svakom koji to želi, spreman sam da pružim odgovor zbog moje ili nepokornosti, kako će neki možda kazati, ili obazrivosti i predostrožnosti, kako ja o tome mislim; da bi se uverio da imaš druga koji nije sasvim nerazuman i nevešt, nego može da rasuđuje bolje od mnogih, jer je hrabar tamo gde je hrabrost potrebna i bojažljiv je gde je mesto strahu, a gde se ne bojati – najstrašnije je onome koji ima um. Kako rasuđujete i šta vam se čini boljim? Hoćete li da vam sada odgovorim ili ćete se ograditi izrekom da sada nije pogodno vreme? Naime, sabrasmo se danas na slavlje, a ne da sudimo; ili mislite da je bolje odložiti ovu stvar za neko drugo vreme i sabranje, pošto je za to potrebna duža beseda i više vremena nego što dozvoljava ovaj dan?
Šta da vam kažem dostojno ovog slavlja, a da vas ne otpustim gladne, pošto sam ja rukovođa ovog toržestva? Očistimo se, braćo, radi Mučenika, odnosno, radi Onoga, radi koga se i oni očistiše krvlju istine; oslobodimo se od svake prljavštine tela i duha;[15] umijmo se, budimo čisti[16] i sami predložimo tela naša i duše naše na žrtvu živu, svetu, blagougodnu Bogu, ovo naše slovesno služenje i molitvu.[17] Čistome ništa nije toliko dragoceno, kao čistota i očišćenje. Podvizavajmo se radi podvižnika, pobeđujmo radi pobednika, svedočimo istinu radi svedoka. Prinesimo ovo kao dar njihovim podvizima da bismo se i mi sami ovenčali, i postali naslednici iste slave koju nam oni daruju i koju imaju na nebesima, na koju ukazuje i koju u malim crtama dočarava ovde vidljivo. Podvizavajmo se protiv načala i vlasti, protiv nevidljivih gonitelja i mučitelja, protiv vladara tame ovoga veka, protiv bliznebesnih i podnebesnih duhova zlobe, protiv unutrašnjih ograda u nama samima, u našim strastima, protiv svakodnevnih iskušenja spolja. Naoružajmo se trpeljivošću protiv razdražljivosti kao protiv zveri, protiv jezika kao oštrog mača, ugasimo u sebi slastoljublje kao oganj. Oslušnimo vrata koja se blagovremeno otvaraju i zatvaraju, očistimo oko i onemogućimo mu da nas gledanjem iskušava, ukusu – da nas draži, da ne uđe smrt kroz okna naša[18] (kako su, po mome mišljenju, nazvana čula), osmislimo neumerenost smeha, ne preklanjajmo kolena svoja pred Vaalom zbog skudosti, ne poklonimo se pred zlatnim teletom zbog straha, bojmo se da se ne ustrašimo bilo čega ili koga više nego Boga i da se ne narugamo njegovom liku grehom svojim. U svemu uzmimo štit vere i izbegnimo sve strele lukavoga.
Strašan je ovo rat, velik je ustanak, ali je i pobeda velika! Ako se mi zbog ovoga sabrasmo ili se sabiramo, onda je to zaista milo Hristu, jer dostojno proslavljamo Mučenike i istinski obrazujemo pobedničke zborove. Ako u vidu imamo ugađanje utrobi i stomaku, ako se prepuštamo ovovremenim nasladama, ako pokušavamo da nađemo mesto radi pijanstva, a ne radi trezvenosti, i vreme za kupovinu ovozemaljskih dela, a ne dela kojima se ushodi uvis i (usudiću se da se ovako izrazim) obožava, u čemu nam pomoć pružaju Mučenici onda, kao prvo: ne znam da li je to blagovremeno. Jer, kakva je sličnost slame sa pšenicom, plotskih zabava sa podvizima Mučenika? Prvi skupovi nalikuju pozorištima, a drugi – mojim sabranjima. Prvi su svojstveni razvratnima, a drugi trezvenima; prvi – ugađačima tela, drugi – onima koji zanemariše telo. Hteo bih da kažem još nešto smelije, ali se uzdržavam od zlih reči iz poštovanja prema danu i slavlju; u krajnjoj meri kazaću (to će biti mnogo skromnije) da Mučenici ne traže to od nas.
Dakle, braćo, ne stvarajmo od svetoga nečisto, od visokog nisko, od časnog nečasno i, ukratko, duhovno na zemni način. Slave i Judejci, ali samo rečima; praznuju i Jelini, ali ugađanjem demonima; a pošto je kod nas sve duhovno: postupci, ponašanje, želje, reči, čak i maniri i odeća, pokreti, jer um naš o svemu vodi brigu i u svemu obrazuje čoveka po Bogu, onda je i slavlje i svečanost duhovna.
Ne branim malo oduška, ali sam protiv neumerenosti. Ako se duhovno sabiramo i proslavljamo spomen Mučenika, onda bi suviše smelo bilo kazati da i mi samo primamo zbog toga iste nagrade sa njima i nasleđujemo istu slavu (jer, mislim, za očišćene krvlju i oponašatelje žrtve Hristove – svete mučenike, pripremljeno je ono što oko nije videlo, uvo nije čulo, um čovečiji nije dočarao, iako u sebi slobodno dočarava predstavu o blaženstvu), u krajnjoj meri (što, kako mi se čini, nije malovažno) videćemo svetlost svetih mučenika, ući ćemo u radost istog Gospoda i, koliko znam, jasnije i svetlije ćemo se prosvetliti svetlošću blažene i načalne Trojice u koju verujemo, kojoj služimo i koju ispovedamo i pred Bogom i pred ljudima, ni malo se ne plašeći spoljašnjih neprijatelja ili lažnih hrišćana i protivnika Duha, koje susrećemo među nama. O, kada bismo samo mogli do poslednjeg izdisaja sačuvati ovaj prekrasni zalog svetih otaca koji življahu bliže Hristu i prvonačalnoj veri, i ovo ispovedanje vere u kome smo vaspitani još od dečaštva, koje smo najpre naučili, i sa njim, najzad, preseljavamo se iz ovoga života, ponevši ga sa sobom odavde, kao jedinu pobožnost! Bog mira, izmirivši nas sa sobom Krstom svojim, nas koji postadosmo njegovi protivnici kroz greh, blagovešteći mir i bližnjima i daljnjima, nas koji smo pod zakonom i izvan zakona, Otac ljubavi i Ljubav (ugodno je jedino ovim imenima njega nazivati da bismo tim imenima naložili bratoljubije), dade nam novu zapovest da ljubimo jedni druge kao što i On nas ljubi,[19] dozvoljavajući da vršimo dobro nasilje i da ga trpimo zbog straha, da blagorazumno posedujemo trezvenu odvažnost, usavršavajući veliku pastvu i uveličavajući malu pastvu blagodaću – On sam, po mnoštvu blagosti svoje, neka nas uteši utehom velikom i neka nas vodi napred, napasajući i spasavajući sa nama stado; a vas neka uputi na svako dobro delo, neka vas pouči duhovnom slavlju u čast Mučenika, neka vas udostoji da se naslađujete tamo gde su obitelji i naseobine svih koji se vesele, a kada se pokažete u pravdi neka vas nasiti viđenjem i gledanjem slave njegove koja se sazercava u Hristu Isusu, Gospodu našem. Njemu slava i sila, čast i poklonjenje, u vekove vekova. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno bratu sv. Vasilija Velikog, sv. Grigoriju episkopu Nise, kada je ovaj došao sv. Grigoriju Bogoslovu posle rukopoloženja za episkopa.
  2. Sir 6:14, 15; Priče 18:19.
  3. Pesma 4:12.
  4. Jn 12:36.
  5. 1Tim 6:11.
  6. Izl 19:22.
  7. Dan 9:22.
  8. Ps 133:2.
  9. Izl7:1.
  10. Jevr 8:2.
  11. Ps 99:6.
  12. Izl 4:16.
  13. Jov 26:2.
  14. Mt 7:1.
  15. II Kor7:1
  16. Is 1:16.
  17. Rm 12:1.
  18. Jer 9:27.
  19. Jn 13:34.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *