NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Sablažnjive pomisli

Sablažnjive pomisli

Pitanje:
Pomaže Bog, oče blagoslovite. Učenik sam ako Bog da sad treće godine Bogoslovije sv.Arsenija u Sremskim Karlovcima. 1992 godište sam. Sad ću 17 godina. Što mi je najgore, vanredan sam učenik. Oče želim vaš iskren odgovor i savet kao duhovnog oca za moj problem. Znate oče, sve mi je bitnije od knjige, i kad krenem da učim stalno me iskušavaju neke sablazne misli kojima se retko protivim. Kako ovo da prođem, verujem da to ide i sa godinam, i sve? Kako kad sednem da učim da ne mislim na to, ja uvek pročitam u sebi Carju Nebesnij. Oče da li mislite da treba neku drugu molitvu da koristim uz ovu? Hvala vam na vašem odvojenom vremenu i nadam se pravom savetu. Zbogom. Neka svaka vaša reč za mene bude Amin i da je poslušam.
Nemanja


Odgovor:
Bog ti pomogao mili Nemanja i svako dobro darovao! Bog je tebe višestruko blagoslovio, većma no većinu tvojih vršnjaka (Ps. 151, 5) . Iako imaš tek 17 godina, već si revnitelj duhovnih darova s’toga se trudi da izobiluješ u onima koji su za izgrađivanje Crkve (1. Kor. 14, 12) . To što si vanredan učenik i nije neki problem. Po rečima blaženopočivšeg Vladike Danila budimskog, Hristos nas je oslobodio tri ljudska kompleksa. Prvi je kompleks niskog položaja u društvu. Gospod je blagoizvoleo da se rodi u porodici Pravednog Josifa koji je, iako potomak cara Davida, bio drvodelja. ”Sin Božiji, Sin svemogućega Boga, Car nebeski dolazi da bude na zemlji običan radnik, drvodelja, da oslobodi ljude od kompleksa niskog položaja u društvu, kao da je to nešto prljavo. Drugi kompleks od kojega nas je oslobodio je taj, da većina ljudi stradaju što nemaju visoke diplome, visoke škole, fakultete. Zato je On namerno izabrao 12 ribara, seljaka za prve Vladike i njima je otkrio ono što najškolovaniji doktori medicine, filosofije ne znaju – šta je posle smrti…[1]”
Ali da bi ti uspeo u školi i životu za koji te škola priprema moraš biti vrlo svestan cilja i svrhe svog života.
Tako, život nas pravoslavnih Hrišćana je <> podvižnički. Naš otac među svetima, Prepodobni Jovan Kasijan, uči nas da je ”svrha našeg podvižničkog života Carstvo Božije, a cilj – čistota srca, bez koje nije moguće postići tu svrhu. Prikovavši naš pogled na taj cilj, mi treba da najtačnije usmeravamo naš život, kao po pravoj liniji. I ukoliko se naša misao makar malo ukloni od njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vraćajući se na njegovo sagledavanje.
Tako uči i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate plod svoj na osvećenje, a kraj život večni (Rim.6, 22) . Time on kao da kaže: vaš cilj je – čistota srca, a svrha – život večni… Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek budemo imali u sećanju – sva naša dejstva i pomisli biće usmereni ka njegovom dostizanju. Međutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred našim očima, svi naši trudovi i usilja biće uzaludno protraćeni, budući da nisu bili usmereni samo na njega.
…Radi tog glavnog cilja, tj. čistote srca, treba da preduzimamo postove, bdenja, otšelništvo, poučavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da dopuštamo sebi da oštetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama sačuva nepovređenom ova glavna vrlina, neće biti nikakve štete ako neki od navedenih podviga u izvesnom slučaju po neophodnosti bude izostavljen. Međutim, mi nećemo imati nikakve koristi ukoliko sve njih održimo, a nju jedinu narušimo. Stoga sve treba da se čini radi nje. Podvizi nisu savršenstvo, već sredstva za [postizanje] savršenstva. Stoga će se onaj ko na njima bude zaustavio stremljenje svoga srca (zadovoljivši se njima kao najvišim dobrom) uzaludno truditi, budući da ga neće pružiti do postignuća svrhe radi koje su oni i poželjni. [2].”
Glavni protivnik svakog čoveka na putu spasenja je on sam sebi, tj. zle pomisli i želje koje se rađaju u njegovom srcu pod sugestijama duhova zlobe. ”Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima prati sve druge borbe i sve ih nadživljuje [3].
157. Istina je, doduše, da nas mnoge sujetne pomisli i protiv naše volje uznemiravaju i gotovo bez našeg znanja zavaravaju. One u nas ulaze neprimetno i lukavo. I mi ne samo da ne možemo da ih sprečimo, nego ih i sa velikim trudom primećujemo. Ipak, svako može da ih prima, ili odbacuje ukoliko, uz Božiju pomoć, uloži staranje i trud. Njihovo nastajanje ne zavisi od nas, ali njihovo odbacivanje ili primanje stoji u našoj volji. Uostalom, i u samom razvijanju pomisli ne treba sve pripisivati njihovom napadu, ili duhovima koji se staraju da ih poseju. Naprotiv, i od nas, ako ne uvek a ono najvećim delom, zavisi da li ćemo ispraviti kakvotu pomisli, i da li ćemo se postarati da u našim srcima niču duhovno-svete umesto plotsko-zemnih pomisli. Rđave pomisli se umanjuju i ređe pojavljuju u onome ko se razumno i usrdno poučava u Svetom Pismu, upražnjava u Psalmima i pevanju [crkvenih pesama], podvizava u postu i bdenju, seća na buduće (tj. na Carstvo nebesko i geenu ognjenu) , i na sva dela Božija. Naprotiv, zle pomisli se umnožavaju u onome ko se zanima svetovnim brigama i plotskim delima, i upušta u sujetne i prazne besede.
158. Delatnost našega uma se može usporediti sa mlinskim žrvnjem koji se od silovitog vodenog toka brzo okreće u krug. Pokretan vodom, on nikako ne može da prestane da se okreće. Međutim, u vlasti mlinara stoji da li će mleti pšenicu, žitarice ili kukolj. Tako ni naš um u sadašnjem životu ne može biti prazan od toka pomisli, budući neprestano pokretan potocima utisaka koji se na njega ustremljuju sa svih strana. Međutim, od naše volje i odluke zavisi koje će od njih da primi ili prihvati. Ukoliko se mi, kao što je rečeno, budemo postojano zanimali poučavanjem u Svetom Pismu, ukoliko sećanje budemo ispunjavali duhovnim predmetima i ukoliko budemo gajili želju za savršenstvom i nadu za zadobijanje budućeg blaženstva, u nama će nicati duhovne pomisli, i naš um će se kretati u neprestanim mislima o predmetima u koje smo se udubili. Međutim, ukoliko se mi, usled bezbrižnosti i nerada, budemo zanimali predmetima strasti i praznim besedama, ili svetovnim i sujetnim brigama, u nama će se, po njihovim rodovima, kao pleva rađati i pomisli i našem srcu dostavljati veoma štetan posao, po rečima Spasitelja: Jer gde je blago dela vaših i vaše pažnje, neophodno će biti i srce vaše (Mt.6, 21) .
159. Treba znati da postoje tri izvora naših pomisli: Bog, đavo i mi sami. Bog nas udostojava posete prosvećenjem Svetoga Duha, pobuđuje u nama ili revnost prema većem napredovanju, ili skrušenost zbog sporog napretka i popuštanja lenjosti i bezbrižnosti, otkriva nam nebeske tajne, i naše namere obraća ka boljim delima… 160. Taj trostruki uzrok nastanka pomisli treba uvek da imamo na umu i da prema njemu prosuđujemo o pomislima koje nastaju u srcu. U skladu sa time treba i da se odnosimo prema njima. U ovom smislu mi treba da podražavamo iskusne menjače novca koji tačno umeju da prepoznaju da li se radi o zlatu, da li je moneta od čistog zlata, ili od bakra koji liči na zlato, da li na njoj carev lik, i da li je zakonito predstavljen, te da li moneta ima zakonitu težinu. Nešto slično u duhovnom smislu mi treba da činimo u odnosu na pomisli. Prvo, treba svestrano da ispitamo da li je istinito ili ne ono što je ušlo u naše srce. Naprimer, ako nam je predloženo neko učenje, mi treba da ispitamo da li je očišćeno Božanstvenim ognjem Svetoga Duha, ili pripada judejskom sujeverju, ili proizlazi iz nadmene svetske filosofije i samo nosi masku blagočastivosti. Postupivši tako, mi ćemo ispuniti apostolsku pouku: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga (1.Jn.4, 1) , i bićemo izvan opasnosti da se udaljimo od istine. Oni, pak, koji se nisu pobrinuli da ispune ovu predostrožnost, podvrgavali su se bednom otpadanju od vere. Slatkorečivi sablaznitelji su ih najpre privukli sebi nekim pobožnim osećanjima i umovanjima, saglasnim sa svetom verom, kao sa sjajem zlata. Zatim su ih naučili mudrovanjima protivnim veri. Obmanuti prvobitnim izgledom, oni ih nisu podvrgnuli svestranom ispitivanju. Primivši na taj način lažni bakarni novac za zlatni, oni su upali u jeretičke zablude. Drugo, treba da brižljivo razmotrimo da li čujemo lažno tumačenje Svetog Pisma. Jer, [može se desiti] da ono, oponašajući čisto zlato istinitog razumevanja Božanstvenih reči, pokušava da nas obmane izgledom dragocenog metala kako bismo ga primili sa mešavinom bakra lažno pridavanog smisla. Tako je satana pokušao da iskuša samog Spasitelja Hrista. Tako on i sve nas iskušava, premda ne bezuspešno kao kod našeg Gospoda. Treće, na sve načine treba da budemo oprezni kako neprijatelj, izvrćući dragocene pouke Svetoga Pisma lukavim tumačenjima, ne bi uspeo da nas navede na nepravilnu primenu i upotrebu. Prikrivajući obmanu pozivanjem na predanje koje navodno potiče od staraca on kao da nezakonito stavlja carski pečat na lažni novac. On u tome uspeva kada nas prelešćuje na neumorni trud koji je iznad naših moći, na prekomerna bdenja, na molitve bez ikakvog reda, na neumesno čitanje. Zavodeći nas navodnim dobrom, on nas privodi kraju koji je štetan po dušu. On nas nagovara da činimo nepotrebne posete da bi nas isterao iz usamljenosti i lišio blaženog bezmolvija. On nam savetuje da preuzmemo na sebe brigu o pobožnim bespomoćnim ženama kako bi nas uhvatio u zamku pogubnim brigama. On nas podstiče da želimo sveštenički čin pod izgovorom nazidavanja mnogih i odvlači od našeg smirenog zvanja. Svi takvi saveti, prikriveni pokrovom milosrđa, pobožnosti i višeg napretka, neiskusne odvode u obmanu. Spolja oni liče na novac istinitog cara, premda su ih iskovali lažni duhovni kovači, a ne pravoslavni opitni oci. Njih su podmukli demoni iskovali na štetu i propast. Na njih se savršeno može primeniti izreka Propovednika: Postoje putevi koji čoveku izgledaju pravi, iako im kraj gleda u dno adovo (Prič.16, 25) . Poslednje (četvrto) opažanje iskusnog menjača se odnosi na ispitivanje težine [monete]. Mi ćemo ga u našem duhovnom delanju ispuniti kada delo koje nam savetuje pomisao položimo na tas savesti, te sa svom strogošću ispitamo da li ima stvarnu težinu, tj. da li je teško strahom Božijim, da li je sve u njemu po njegovom smislu i značenju, ne čini li ga lakim spoljašnost i novina, nije li mu težinu umanjila sujeta i nije li ga uništila ljudska slava. Izvagavši i ispitavši ga svedočanstvima apostola i proroka, mi smo dužni da ga prihvatimo kao saglasno sa njima, ili da ga sa svom strogošću odbacimo kao njima protivno i za nas pogubno.
161. Prema tome, treba neprestano da osmatramo sve skrivnice našeg srca, i da sa budnom pažnjom pratimo tragove onih koji ulaze kako se ne bi prokrao i neki misleni zver, ili sam lav ili drakon te, potajno zapečativši pogubne stope pri našoj nepažnji, i drugima prokrčio put u zavoje našeg srca. Obrađujući na taj način svakoga časa i svake minute zemlju našeg srca jevanđelskim plugom, tj. neprestanim sećanjem na krst Gospodnji, mi ćemo moći da uništimo legla pogubnih zveri i jazbine otrovnih zmija, i da ih izgnamo iz sebe.
162. Obraz savršenog uma (koji ima vlast nad svojim pomislima) prekrasno je predstavljen u licu jevanđelskog kapetana. Naravstvena sila koja ne dozvoljava da nas sve pomisli obmanjuju, već po svom rasuđivanju dobre prima, a suprotne bez ikakvog napora progoni, u priči o njemu je opisana njegovim rečima (koje, naravno treba shvatiti u prenosnom značenju) : Jer i ja sam čovek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: idi, i ide: i drugome: dođi, i dođe; i slugi svome: učini to, i učini (Mt.8, 9) . Kad bismo se hrabro borili protiv neurednih unutrašnjih pokreta i strasti, kad bismo ih potčinili svojoj vlasti i svome rasuđivanju, kad bismo pohotu koja ustaje u našoj ploti ugasili, kad bismo neurednu gomilu pomisli držali pod jarmom vlasti razuma, kad bismo spasonosnim znamenjem krsta Gospodnjeg od granica našeg srca progonili gomile zlih neprijateljskih sila, mi bismo mi bili uzvedeni u čin kapetana u duhovnom smislu. Zbog takvih trijumfa i pobeda i mi ćemo se podići na visinu njegovog dostojanstva i imati zapovedničku vlast i silu. Pri njoj već nećemo biti privlačeni pomislima koje ne želimo, nego samo onima kojima se duhovno naslađujemo. Tada ćemo dobiti mogućnost da prebivamo u njima i da im se priljubljujemo. Zlim nagovaranjima ćemo, pak, sa vlašću zapovedati: „Odlazite“, i odlaziće. Tako ćemo i dobre pomisli prizivati: „Dođite“ i one će dolaziti. I sluzi našem – telu ćemo pokazivati šta mu je potrebno za celomudrenost i uzdržanje, i on će, izjavljujući potpunu pokornost, bez ikakvog protivljenja sve ispuniti, ne izazivajući više poročne želje protivne duhu.
163. Ali, kako to postići? To će doći samo od sebe ukoliko se tesno sjedinimo sa Bogom. Tada će već On dejstvovati u nama. U to nas uverava apostol, govoreći: Jer oružje našeg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrđenja, obarajući pomisli (2.Kor.10, 4) . Ma šta mi preduzimali u cilju savlađivanja pomisli, nećemo imati uspeha, sve dok ne počne da deluje sam Bog posle sjedinjenja sa nama. Tada će i naša nemoćna sredstva postati silna i svepobedna, razarajući neprijateljske tvrđave i poražavajući i izgoneći sve pomisli. I ispuniće se na nama proročka reč: Nemoćni neka govori: „Mogu ja“ (imam snage) , i krotak neka bude hrabar (Joilj 3, 10-11) , i ono što o sebi govori sveti Pavle: Jer kad sam slab onda sam silan (2.Kor.12, 10) . Jer, tada će se sila Božija projaviti u nemoći našoj (2.Kor.12, 9) . Prema tome, svim htenjem srca treba da se ustremimo ka sjedinjenju sa Gospodom da bi se i u nama izvršilo ono što je ispitao blaženi David; Duša se moja prilepila za tebe. I primi me desnica tvoja (Ps.62, 8) . I svako od nas će početi da peva zajedno sa njim: A meni je dobro biti blizu Boga (Ps.72, 28) . Naravno, to zahteva postojani napor i trud. Ali, bez njih nema uspeha ni u kakvom delu. Tim više ga bez njih ne treba očekivati u tako važnom delu. Savršenstvo nijedne vrline se ne može postići bez truda, i mir pomisli niko ne može postići bez krajnjeg srdačnog napora. Na to se upravno odnosi reč Gospodnja: Carstvo nebesko sa naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju (Mt.11, 12) . Da bi duh naš dostigao u čoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4, 13) , i postao jedan duh sa Gospodom (1.Kor.6, 17) , neophodno je da sa velikim naporom uvek bdi i da bude neumoran u revnosti. Došavši dotle, on već sa apostolom može svečano da likuje: Sve mogu u Hristu koji mi daje moć (Fil.4, 13) .
164. Stoga sva naša pažnja treba uvek da bude usmerena na brzo vraćanje pomisli od njihovog lutanja i kruženja ka sećanju na Boga. Onaj ko hoće tačno da podigne i sagradi krov u obliku kupole, vrpcom iz centra postojano pravi krug, postižući na taj način svuda podjednaku okruglinu. Ko, pak, pokuša da bez ove pomoći završi delo neće moći nepogrešivo da ostvari pravilnu okruglost, čak i ako poseduje veliku veštinu, budući da jedinim pogledom neće moći odrediti koliko je odstupio od kružnice. Isto tako ni naš duh, ukoliko u sebi, kao neki nepokretan centar, ne utvrdi ljubeće sećanje na Boga, kako bi, njime obezbeđen, svakog momenta obilazio sva svoja dela i trudove, kako bi njime, kao proverom, određivao kakvotu svojih pomisli i podviga (te jedne primao, a druge odbacivao) , i kako bi njime, kao istinskim šestarom, davao pravac svemu što radi – nikako neće moći kao što treba da sagradi duhovnu građevinu čiji je arhitekta Pavle (1.Kor.Z, 10) . On tada neće moći da kući da lepotu o kojoj blaženi David, želeći da je u svom srcu predstavi Gospodu, govori: Gospode, zavoleh lepotu doma tvoga, i mesto obitavanja slave tvoje (Ps.25, 8) , nego će nerazumno u srcu svome podići ružan dom, koji je nedostojan Duha Svetoga i koji je uvek sklon rušenju. I on se neće proslaviti useljavanjem blaženog stanara (tj. Duha Svetoga) , već se podvrgnuti žalosnom razrušenju.
165. Tamne sile deluju na nas prvenstveno kroz pomisli. Naravno, nama bi bilo lakše da izađemo na kraj sa njima kada nas ne bi neprestano i u velikom broju okruživali neprijatelji koji nam ne žele dobro. Ipak, toga se ne treba užasavati. Istina je da nas neprijatelji stalno opadaju. Međutim, oni samo seju i pobuđuju zlo u nama, nemajući sile da nas prinuđuju na njega. Jer, kad bi im bila data vlasg da nas nasilno uvlače u zlo, a ne samo da nas nagovaraju na njega, ni jedan čovek ne bi mogao da izbegne greh koji bi odgovarao grehovnoj želji koju bi zapalili u našim srcima. Međutim, mi vidimo da je njima data mogućnost da nas pobuđuju, kao što je i nama darovana sila da ih odbijamo i sloboda da se sa njima saglašavamo. I zašto se bojati? Uostalom, onome ko se boji njihovih nasilja i napada, sa druge strane predlažemo Božiji pokrov i Božiju pomoć, koja je moćnija od njih, kao što se govori: Jer je eeći Onaj koji je u vama negoli koji je u svetu (1Jn.4, 4) . Njegovo zastupništvo se bori za nas sa silom koja je nesravnjivo veća od one sa kojom na nas ustaje neprijateljska strana. Jer, Bog ne samo da nadahnjuje na dobra dela, nego ih i podupire i privodi kraju. On nas ponekad i bez naše volje i našega znanja privlači spasenju. Prema tome, očigledno je da đavo može da prelesti jedino onoga ko mu sam svojom voljom da saglasnost. To je Eklisiast jasno izrazio rečima: Sud nad zlim delima nije brz. Zbog toga se srce sinova ljudskih ne boji da čini zlo (Ekl.8, 11) . Očigledno je, dakle, da svako greši stoga što odmah, kada na njega napadnu zle pomisli, ne pruža otpor protivrečenjem. Jer, rečeno je: Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas (Jak.4, 7) .
170. Treba znati da svi demoni ne raspaljuju sve strasti u ljudima, već da se o svakoj brine određeni duh. Jer, jedni od njih se naslađuju nečistim i sramnim pohotama, drugi vole bogohulstvo, treći – gnev i jarost, četvrti se teše tugom, peti – sujetom i gordošću. I svaki u srcu čovekovom seje strast kojom se naročito naslađuje. Međutim, ne pobuđuju oni svi zajedno svoje strasti, nego naizmenično, saglasno sa vremenom, mestom i prijemčivošću onoga ko se iskušava.
171. Osim toga, treba znati da oni nisu svi u jednakoj meri zli i jednako moćni. Na početnike i nemoćne se puštaju slabiji duhovi. Ukoliko se oni savladaju, šalju se moćniji. Na taj način, Hristov vojnik, po meri svog napredovanja i umnožavanja duhovnih sila, treba da podnosi sve veću i veću borbu. I niko od svetih nikako ne bi mogao podneti zlobu takvih i tolikih neprijatelja, ili izdržati njihove napade i svirepujarost, ukoliko pri našoj borbi ne bi uvek bio prisutan naš najmilostiviji zastupnik i podvigopoložnik Hristos, ujednačavajući silu onih koji se bore, odbijajući i obuzdavajući iznenadne napade neprijatelja i čineći sa iskušenjem i kraj, da bi se moglo podneti (1.Kor.10, 13) .”
Dragi Nemanja, čovek zaista postane svestan ove nevidljive borbe sa godinama, ali ne telesnim nego duhovnim. Neko to doživi sa 17, drugi sa 33, treći sa 40, avaj, ima ih koji postaju svesni tek nakon upokojenja. Iako je tvoje pitanje bilo vezano za sablažnjive pomisli mi smo ipak odlučili da u sažetoj formi predočimo pouke Prepodobnog oca našeg Jovana Kasijana koje se odnose na sve pomisli izazvanih od zlim duhovima. U smislu prepoznavanja neprijatelja, borba sa sablažnjivim pomislima je lakša od one sa pomislima koje dolaze s’desna, tj. izgledaju dobro iako im je kraj u adu. To je slično ratu u kojem neprijatelj nosi identičnu uniformu kao i branioci…
Prepodobni Serafim Sarovski je upozoravao Motovilova, svoje duhovno čedo, da se ne nada pobedi nad demonima sopstvenim silama, da o tome ne sme čak ni da misli. Demone može da pobedi samo Bog. Zbog toga je, veli prepodobni, „potrebno da se se pred Njim smirimo, da priznamo svoju bespomoćnost i grešnost i još više se pribijemo uz Njega, živeći u neprekidnom pokajanju.“ Od namenskih molitava naći ćeš na sajtu: Molitvu za zaštitu od neprijateljske sile http: //svetosavlje.org/molitve/index.php? mlId=49&akcija=prikazi&kt=2, Molitvu protiv ružnih pomisli, http: //svetosavlje.org/molitve/index.php? mlId=54&akcija=prikazi&kt=4
Velikoposnu molitvu Svetoga Jefrema Sirina, http: //svetosavlje.org/molitve/index.php? mlId=92&akcija=prikazi&kt=1
Molitvu Svetog Save http: //svetosavlje.org/molitve/index.php? mlId=58&akcija=prikazi&kt=3
Nezaboravi mili da se redovno ispovedaš duhovniku, jer spasenje je u mnogim savetima [4]…
Preporučujem te Pokrovu Presvete Bogorodice i očinskoj ljubavi Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista Kome pripada svaka slava, čast i vlast sa Bespočetnim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Duhom, Trojici Jednosuštnoj i Nerazdeljivoj, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
đakon Stefan
[1] Episkop Danilo (Krstić) , Beseda ”U početku beše Smisao…”; http: //www.rastko.rs/rastko/delo/12207
[2] Dobrotoljublje, Tom 2, Prepodobni Jovan Kasijan, Pregled duhovne borbe, Cilj i svrha podvižništva; http: //svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro203.htm
[3] isto, Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima prati sve druge borbe i sve ih nadživljuje; http: //svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro208.htm
[4] Pouke Ave Doroteja, O tome da ne treba slediti za svojim razumom; http: //www.paviljon.com/drortej.php? PHPSESSID=02d1a8698056bfdc06d3904958e7e331

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *