Питање:
Оче, Треабам вашу помоћ. Одувијек сам се трудила живјети хришћанским животом. Међутим, имам одувијек проблема са здрављем јер сам скоро стално болесна. Разочарана због тога сам се једно вријеме престала молити и здравље ми се знатно побољшало. Прије неки дан одлучих да се помолим поново након дуго времена и здравље ми се опет погорша.
Како је то могуће да ми с молитвом буде горе? Свако добро
Н.Н
Одговор:
Драга Тамара, није могуће да са молитвом буде горе. Вас неко тако јако куша! Тако нешто не може да каже хришћанин који се труди да живи хришћанским животом. Никако! Сетимо се Апостола Павла који говори: «И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим» (2 Кор. 12, 7) .
Једноставно када се ми молимо нас сатана више напада. То је проста математика духовног узрастања. Он не жели да се молите, да градите ту сталну везу са Богом, да идете ка Богопознању. Друге он туче другим методама, а изгледа да је код вас нашао ту слабост, можда самосажаљења, са сталним уливањем убеђења да сте ето јадни и болесни, са неким посебним правима на неку Божију правичност. У духовном животу то је велика самообмана која одвлaчи од подвига, а она се најчешће рађа у несмирењу.
Само се ви молите, али обавезно и са старањем да нешто више научите о молитви. Потребна је и едукација – учење исте, црквеност (присутсво на богослужењима) . У «приватној» или индивидуалној молитви треба више да користите молитве славословља и благодарења, а што мање потражње и те врсте красноречивости, као што св. Андреј Кристски каже за своју молитву: «високоглагољив јесм», т.ј. само красноречив без духа и смисла. Славославоље и благодарење Бога има да вам више помогну, и духовно и телесно обнове, и сачвају од неког сталног нашег ценкања са Богом, типа: дај, а ја ћу Ти дати ово за узврат. Мислим да је то само ђавоље искушење да би сасвим престали да се молите.
Недајте се.
оЉубо
