NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA – O PODVIŽNIČKOM ŽIVOTU U CRKVI

SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA – O PODVIŽNIČKOM ŽIVOTU U CRKVI

 

SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA
O podvižničkom životu u Crkvi

 

 
POKAJANJE
 
Sveti prorok Božji Malahija objavljuje: Eto, Ja šaljem Anđela Mojega pred licem Tvojim, koji će priraviti put Tvoj pred Tobom(Mt. 11,10). I Sveti prorok Isaija govori: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se uzvise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta veka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će tijelo vidjeti (spasenje Božije) (Isa. 40, 3-5).
Šta znače ove tajanstvene reči, izrečene o najvećem od rođenih od žena – svetom Proroku, Preteči i Krstitelju Gospodnjem Jovanu? Anđeo. Reč „Anđeo“ znači „vesnik“. Anđeli su otkrivali ljudima tajne Božije. A Jovan Krstitelj je svetu objavio najveću tajnu da je Mesija došao na zemlju. Put čoveka prema Bogu i put Boga prema čoveku prolazi kroz ljudsko srce. Gore i bregovi na našem putu su naša gordost i taština. Gordost kao bedem, kao strma stena pregrađuje put blagodati do ljudskog srca. Doline, provalije, rovovi i jaruge na ovom putu su naši grehovi. Krivine su: laž, licemerje i drugi tajni grehovi i poroci.
Kada je u drevna vremena car želeo da obiđe svoje carstvo dugo pre toga su njegovi podanici čistili i proširivali drumove, prosecali nove puteve, dizali mostove, kako bi car mogao da pregleda sve krajeve svoje države.
A Carstvo Božije je čovekova duša. Kako izravnati put da bi blagodat mogla da dođe do srca? Samo jednim – pokajanjem.
Jovan Preteča je rekao: „Pokajte se jer se približi Carstvo NJbesko“ (Mt. 3, 2). Drugog puta osim pokajanja ka Carstvu Nebeskom nema i neće ni biti! Tako je on pozivao narod na pokajanje. Zatim je svakoga ko je želeo da primi od njega krštenje uvodio u vode reke Jordana. Takođe je ulazio u reku zajedno sa njim. I ovde bi onaj koji je pristupao krštenju ispovedao pred Jovanom Krstiteljem svoje grehove. A Prorok se za to vreme molio Bogu da mu oprosti. Zatim je no završetku ispovesti Jovan Preteča govorio: „Krštavam te u ime Mesije Koji dolazi,“ i pogružavao čoveka u vode Jordana.
Braćo i sestre! Jerma u knjizi „Pastir“ piše: „Da nam Gospod nije darovao pokajanje nijedan čovek se ne bi spasao.“ Sveti Oci govore: “ Prvi dar blagodati, prvi dar Duha Svetoga jeste poznanje svojih grehova.“
Kada se blagodat dotakne ljudskog srca čovek oseća kako je daleko od Boga. Prepodobni Antonije Veliki je pred smrt govorio: „Sav moj dugi život nije bio ništa drugo do neprekidno pokajanje zbog mojih grehova!“ Ponekad su svetovni ljudi pitali podvižnike: „Zašto vi čitav svoj život provodite u plaču i pokajanju, a mnogi u svetu čine teške grehove, ali sebe uopšte ne smatraju grešnicima?“
Kod Svetih Otaca ima ovakvih primera: kada je voda mutna u njoj se ništa ne vidi, a kad se razbistri u njoj se mogu razlikovati i kamenčići i zrnca peska. U mračnom podrumu se ne vidi prljavština, ali ako zrak svetlosti pronikne u njega videćemo tamo pod zracima ove svetlosti hiljade trunčica. Što je čistija čovekova duša on tim jasnije vidi svoje grehove.
Braćo i sestre? Šta je to pokajanje? Pokajanje je suđenje čoveka samome sebi pre Strašnog Suda. Ha sudovima ovoga sveta, što surovije sudija okrivi prestupnika, to se njemu izriče teža presuda. A ovde je obrnuto. Što strožije savest čovekovo razobliči čoveka, time je potpuniji oproštaj zadobio, tim je bliže njegovo spasenje. U čemu se sastoji pokajanje? Da bi ono bilo istinsko potrebni su sledeći uslovi:
Kao prvo, žaljenje zbog svojih grehova.
Kao drugo, iskrena ispovest pred sveštenoslužiteljem – čovekom kojem je dato naročito pravo da oprašta i razrešava grehove.
Ali, ispovest, kao što sam vam rekao, treba da bude ne samo razgovor, ne samo priča o svojim gresima. Jer često ljudi pričaju o svojim gresima bez ikakvog pokajanja, a nekad čak ponoseći se njima.
Zatim, kao treće, čovek treba da odluči da više neće ponavljati ove grehove. Treba da ima odlučnost da će pre umreti nego ponovo sagrešiti. Postoji drevna poslovica: „Mudar ne pada dva puta na istom mestu.“
I na kraju, četvrti uslov – čovek treba da se trudi da u svom životu ispunjava dobrodetelji koje su u suprotnosti sa ranije počinjenim gresima.
Tada će, braćo i sestre, Bog primiti naše pokajanje.
Pokajanje je osnova čitavog duhovnog života Hrišćanina. Zbog čega mi bivamo hladni na velike praznike? Zašto, pričešćujući se, ne osećamo kako oganj i svetlost silaze u naše srce? Samo zato što nismo probudili, nismo omekšali, nismo očistili dušu pokajanjem. A nepokajano srce je tvrdo kao kamen. Nepokajano srce je kapija zatvorena pred Isusom Hristom.
Postoji stara priča o tome kako je Gospod poslao Svoje Anđele da donesu najbolje što nađu na zemlji. I svaki Anđeo je doneo sa zemlje dar Bogu. Nije bilo samo jednog od njih. Ali, se i on pojavi i reče Gospodu:
“ Doneo sam Ti na dar suzu grešnika. Video sam kako je noću grešnik, kojeg je čitav svet prezirao, u samoći gorko plakao zbog svojih grehova i molio se za oproštaj. Uzeo sam njegovu suzu i doneo Ti.“
I Gospod reče: „Ovo je najlepši poklon. Suza grešnika koji se kaje za Mene je dragoceni dar!“
Dakle, braćo i sestre, kao što sećanje na smrt, kada se ukoreni u ljudskom srcu, daje čoveku hrabrost da preživi sve obrte u životu, pruža mu duboki mir, tako se i pokajanje završava nebeskim spokojstvom i čistom radošću.
Neka nas Sveti Jovan Preteča, pokrovitelj pokajnika, nauči istinskom pokajanju kako bismo bili zajedničari blagodati Duha Svetoga, naročito na dan velikog praznika Krštenja Gospodnjeg. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *