NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA – O PODVIŽNIČKOM ŽIVOTU U CRKVI

SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA – O PODVIŽNIČKOM ŽIVOTU U CRKVI

 

SA HRISTOM KA VISOTAMA OBOŽENJA
O podvižničkom životu u Crkvi

 

 
STRAŠNI SUD BOŽIJI
 
Bog Koji je u početku stvorio život, na kraju vremena će vaskrsnuti, tj. vaspostaviti iz praha i truleži čitav rod ljudski od Adama do poslednjih dana. I nastaće tada Strašni Gospodnji Sud, Sud na kojem će se rešiti konačna sudbina svakog čoveka u skladu sa onim što je činio živeći u telu svom. Danas, dok se još uvek nalazimo u ovom zemaljskom svetu, svaka misao, svaka reč ili delo su semena koja bacamo, kao u zaoranu zemlju, u dubinu svog srca. A u večnosti će iz ovih semena izrasti ili predivni, miomirisni cvetovi ili bodljikave otrovne biljke.
Sud se naziva Strašnim, zato što na njemu neće biti sućeno samo ljudima nego i duhovima. Demoni će ugledati sebe kao nekada predivne Anđele koji su pojali neizrecivu, ljudskim jezikom neiskazivu heruvimsku pesmu Bogu. Ugledaće demoni svoj strašan pad. Satana, koji je nekada bio Serafim, videće kako se, ustavši protiv Boga, pretvorio u strašno pakleno čudovište, u ogromnog pauka, koji je obavio paučinom greha svu zemlju; kako se pretvorio u užasnu paklenu zmiju koja je svoje otrovne zube zabadala u bezbrojne žrtve. U svakom grehu, koji se dogodio na zemlji, satana je nevidljivo prisustvovao. U svakom zlodelu je njegov smrtonosni dah, u svakom prestupu je njegova zmijska pokvarenost. Ugledaće satana veliki grob – pakao koji je sam sebi iskopao. Ugledaće crni pakleni plamen koji je zapalio za svoje žrtve i u kojem će se i sam večno mučiti.
Sud se naziva Strašnim zato što će biti sveopšti. Niko neće izbeći ovaj Sud, kao što niko ne može da izbegne smrt. Vaskrsnuće iz praha i pravednici i grešnici. Tada će tela ljudska biti nalik na dušu. Neće biti od kostiju, neće biti gruba, neće se sastojati od vlage i zemlje, već će biti duhovna i netruležna. Kod pravednih – po obličju tela Hrista Spasitelja vaskrslog iz mrtvih, kod grešnika – smradna i ružna kao i njihovi grehovi. Sveti Jefrem Sirin piše tajanstvene reči: „Svi ćemo mi vaskrsnuti u uzrastu od trideset tri godine.“ Šta to znači? Čovek u svom zemaljskom životu prolazi kroz određeni ciklus razvoja. Trideset godina je vreme zenita razvoja, ljudskog savršenstva u zemaljskom smislu ove reči. I ljudi u dubokoj starosti i bebe će vaskrsnuti ne u svom zemaljskom uzrastu, u kojem su napustili ovaj život, već u uzrastu „trideset trogodišnjem“ – odnosno savršenom. Istovremeno, bliski i najrođeniji će, naravno, moći da se prepoznaju.
Poslednji Sud se naziva Strašnim zato što će na njemu biti javno pokazana sva naša dela, sve naše pomisli, reči i skrivene želje srca. Sve što smo činili tajno postaće javno; ono što je čovek radio nasamo otkriće se pred čitavim svetom, što je činio u tajnim odajama svog srca postaće otvoreno i obnaženo. I kada ugledamo svoje grehove u svoj njihovoj nagoti, rugobi i gnusnosti bićemo spremni da uzviknemo: „Gore, padnite na nas i sakrijte nas od ove sramote!“
Sveti Oci su govorili o tome da postoji neko „sećanje srca“, koje beleži sve, sav naš život i unutrašnji i spoljašnji. I evo, na Strašnom Sudu, kao da će se otkriti ta knjiga, napisana u dubinama naše duše i tek tada ćemo uvideti kakvi smo stvarno, a ne onakvi kakvima nas je prikazivala naša uspaljena gordost.
Tada ćemo uvideti koliko nas je puta blagodat Božija prizivala ka spasenju, kažnjavala, milovala, i kako smo se uporno protivili blagodati i težili samo k grehu i strastima. Čak ćemo i svoja dobra dela videti razjedena licemerjem, gordošću i tajnom koristoljubivošću kao crvima.
Sud se naziva Strašnim zato što će biti konačan. Ovde na zemlji, dok živimo, uvek nam je otvoreno pokajanje, kao vrata koja izvode na slobodu iz mračne tamnice greha. Do Strašnog Suda mogu da nam pomognu molitve Crkve i bližnjih. Ali je Strašni Sud konačan, posle njega neće biti drugog suda. Na strašnom Sudu će se dogoditi konačno odvajanje dobra i zla, svetlosti i tame. Za pravedne će nastupiti večni život – večno upodobljenje Hristu Spasitelju, večno blistanje i obasjavanje Božanskom svetlošću. U ovom životu svaki trenutak će donositi stalno novu i novu, sve veću sreću, sve veću radost, sve veću svetlost, sve veće blaženstvo.
A večna smrt grešnika jeste upodobljavanje satani, sve dublje pogružavanje u okean mraka. Ad je mesto zaborava, to je mesto u koje ne prodiru zraci milosrđa Božijeg. Pakao je izbrisan iz ljubavi Božije.
Neki postavljaju pitanje: „A mogu li spaseni biti srećni ako se njihovi rođeni i bližnji, oni sa kojima su oni bili za života sjedinjeni ljubavlju nađu u paklu?“ To je teško pitanje. Kada volimo čoveka mi u njemu volimo nešto dobro (čak i ako ono nije dobro, a nama izgleda tako), a kada ustanu grešnici, oni će bili oličenje greha i zla, oni će biti demonopodobni. Zbog toga nećemo moći da ih volimo, kao što je nemoguće, recimo voleti kugu ili bacil besnila. Zamislite da se vama najbliži čovek pojavi pred vama u obličju zmije ili škorpiona; ne biste mogli da ga volite, već biste se sa užasom okrenuli od njega. Tako je i sa osuđenima na paklene muke. Oni će biti puni ne samo očaja i teskobe, već i satanske gordosti i zlobe. Duše grešnika će kipteti plamenom mržnje prema Bogu i svemu svetom, mržnje koja je spremna da spali samo Nebo i Raj!
Blaženstvo Raja je blaženstvo Svetih u ljubavi prema Bogu i međusobnoj uzajamnoj ljubavi. Prepodobni Serafim Sarovski piše da kada bi čovek znao kako je užasan pakao i kako je sladak Raj, on bi bio spreman da pretrpi najstrašnije muke ovde na zemlji. Jednom je Prepodobni Simeon, koji se naziva i Novi Bogoslov, bio u takvoj ozarenosti Duhom Svetim da je uskliknuo: „O, Gospode, verovatno da iznad ovog blaženstva nema ničega na svetu!“ I dobio je odgovor: „Ono što ovde na zemlji u ploti osećaju, čak, i Sveti je u poređenju sa budućim rajskim blaženstom kao sunce nacrtano na papiru u poređenju sa suncem koje sija na nebu!“
Sveti Jefrem Sirin piše, da će drugačiji biti odnosi među dušama. Postoje Spasiteljeve reči koje nisu sačuvane u Jevanđelju, nego kod drevnih Otaca: Na onom svetu će unutrašnje biti kao spoljašnje, a spoljašnje će biti kao unutrašnje.“ Sada je spoljašnje telo, unutrašnje – duša. U Raju će samo telo biti oduhotvoreno, postaće slično duši. A iznutra – duša će postati kao spoljašnje, odnosno biće otvorena. Prep. Jefrem Sirin Govori: „Ako samo poželiš da budeš kod Svetih Mučenika – bićeš pored njih; ako poželiš da se nasladiš sladosnom besedom sa pravednicima, ti ćeš ne svojim jezikom, ne ustima svojim, već srcem i dušom besediti sa njima, odnosno, videćeš svojom dušom njihove duše; naslađivaćeš se sazrcanjem njihove lepote i ljubavi koji se izlivaju od svakog Svetog prema svima.“
Samo će u Raju, u večnom životu čovek poznati tajnu stradanja, shvatiće da su ovde, na zemlji, žalosti, napori, bolesti i tuge veliki blagoslov Božji: čovek pije čašu iz koje je pio Sam Gospod Isus Hristos. Zbog toga ćemo u večnom životu zahvaljivati našim neprijateljima, zahvaljivaćemo klevetnicima, onima koji su se prema nama nepravedno odnosili, zato što su oni, sami to ne znajući, pomagali našem spasenju.
Ovde, na zemlji, nam je mnogo toga nejasno, ali ovde vidimo samo prvu stranicu Knjige koja će se otkriti u večnosti, a tamo ćemo shvatiti svu dubinu premudrosti Božije, svu silu Njegove ljubavi.
Jednom je aleksandrijski patrijarh Teofil došao na Nitrijsku goru i upitao najstarijeg monaha:
“ Šta si našao da je najbolje u duhovnom životu?“
I ovaj odgovori:
„Da za sve krivim samog sebe!“
I patrijarh reče:
„To ne samo da je najbolje, već je to jedini put ka spasenju!“.
Dakle, ne zaboravimo na Strašni Sud, probudimo sna svoju savest da nas ona strogo osudi još ovde i tada Strašni Sud za nas postati dveri u večni život!
Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *