Ручни рад на Црвено слово

Питање:
Поштовани, желим да Вам поставим следеће питање које се тиче ручног рада на Црвено слово у календару. Мишљења сам да се у стара времена ручни рад (вез, хеклање, плетење и слично) обављао зарад кућне економије и самим тим подпадао под посао. Ја данас следим традицију моје баке, и са великим еланом и радошћу израђујем различите предмете, како одевне тако и украсне. За мене је ово хоби а не посао. До сада нисам никад израђивала ништа на Црвено слово, али се питам да ли је грех ако бих то чинила. Унапред Вам хвала и Бог Вас чувао.
Јелена


Одговор:
Драга сестро Јелена, Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, “почину у седми дан од свијех дјела својих која учини” (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова заповест: сврши све своје послове. Човек треба да испланира своје послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју. Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови. Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на празник, народ би говорио: «Урадићемо то, Бога молећи». То је, по народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања празника. У «Житијама светих» записно је, како су монаси једног манастира проводили време искључиво у молитви, ништа не радећи. У сусрету са монасима једног другог манастира, они се похвалише овим својим подвигом. Монаси из другог манастира их запиташе: «Ви се дакле непрекидно молите Богу! А да ли ви некад спавате? » Монаси одговорише потврдно, а саговорници им узвратише: «Ми имамо време молитве и време рада. И кад радимо, ми се и тада молимо Богу. Од плодова свога рада дајемо део сиромасима, а они се за нас моле Богу док ми спавамо. Ми смо тако схватили Христову заповест: “Молите се непрестано”». Сваки дан у години је посвећен неком спасоносном догађају или светим Божјим угодницима. Међутим, нису сви дани, односно празници, једнаки. Неке уважавамо као празничне дане, док су други тежатни, радни дани. Српска православна црква има данас укупно 36 (или 38, ако се узму у обзир Васкршњи и Духовски уторак) празника, плус 49 недеља, који се штампају црвеним бројевима и словима, и који су званични заповедни празници за Српску цркву и њене вернике. У те дане Црква, својом првом заповешћу, позива верни народ да иде у цркву, на Службу Божју. И празник се и слави богослужбено, на Светој литургији. Значи, није довољно само не радити на празник, већ тај дан треба посветити Господу Богу своме, посветити души својој. Ако Ти, драга сестро, не идеш недељом и празником (кад је црвено слово) у цркву, на Свету литургију, већ би у кући радила ручни рад, онда то не би било исправно слављење празника. Помињеш да се раније тај рад сматрао као економска помоћ домаћинству, јер се радило за одевање и друге потребе чланова породице, дакле за преживљавање. Ти не би радила за корист Твоје породице, већ искључиво из хобија; радила би да се ради, да не кажем, бескорисно. Кад би Ти код куће радила тај ручни рад, било које врсте, и то поклањала онима који су потребити или чак и продавала, а новац давала сиротињи, то би већ било добро дело, била би то молитва као оних монаха, који су радили и Богу се молили, а део урађенога делили сиромашнима. Или по народном схватању: “Радићемо у недељу, Бога молећи”. Прочитај више пута у џепном календару Божје и Црквене заповести, посебно оне које регулишу човеков рад и поштовање празника, па ћеш и сама схватити и вредновати свој ручни рад. Благословен да је наставак Часног поста. Поздравља Те о. Душан

2 Comments

  1. Dobar dan, hteo sam da vas pitam, da li se rad na kompijuteru smatra za greh, na crveno slovo, izvini te ako je malo glupo pitanje, hvala unapred.

  2. Oce, da li je dozvoljeno mesenje hleba na velike praznike? Hvala unapred na odgovoru, Kristina