NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Rođenje mrtvog deteta

Rođenje mrtvog deteta

Pitanje:
Časni oče, pomaže Bog! Da li žena koja je bila prinuđena (pokrenuti trudovi) da rodi dete koje je umrlo u njenoj utrobi potpada pod 40-dnevno uzdržavanje od dolaska u crkvu? Koje molitve sveštenik čita ženi (krštenoj, no bez razvijene crkvenosti) koja nakon svega pomenutog potraži utehu u crkvi? Unapred vam zahvaljujem.
Goran


Odgovor:
Dragi brate, ako ovaj odgovor stigne pre isteka od 40 dana po rođenju mrtvog deteta, neka ta žena sačeka do okončanja šest nedelja, pre no što pođe u crkvu. Njen period čišćenja, u ovom slučaju, ne može biti drukčiji nego da je rodila živo dete. Po dolasku u crkvu sveštenik će joj pročitati jedinu molitvu, koja za ovakve slučajeve postoji u Trebniku, MOLITVU ŽENI KAD POBACI. U ovoj molitvi se gotovo izjednačuje namerni ili nenamerni pobačaj, jer se sveštenik moli: „Po velikoj milosti svojoj smiluj se na ovu služiteljku svoju (ime) , koja je danas u svojoj grešnosti došla do ubijstva, svojom voljom ili nenamerno i u njoj začeto čedo pobacila“. Sigurno da se ova molitva odnosi na one majke koje su pobacile (abortirale) u ranoj trudnoći (u većini slučajeva namerno) , ali kada trudnoća dođe do kraja, kada majka žarko želi i očekuje da rodi živo dete, a dođe do neželjenih komplikacija, pa dete i umre u utrobi, onda bi iz ove molitve trebalo izostaviti one reči koje ukazuju na nameru majke da pobaci. Na tu razliku ukazuje i Matična knjiga rođenih, gde ima rubrika: Da li je dete rođeno živo? To znači da se mrtvo rođeno dete nije smatralo namernim pobačajem, već višom silom i da majka tu, gotovo u većini slučajeva, ne snosi nikakvu krivicu. U mom arhijerejskom namesništvu u Nemačkoj desio se slučaj, da je žena u završnici trudnoće otišla u bolnicu, gde je konstatovano da dete neće moći živo da se rodi. Jedan od vodećih naših arhijereja je savetovao, da se dete krsti u utrobi majke, dok je još živo. Sveštenik je tako postupio, samo nekoliko časova pre no što je žena rodila mrtvo dete. Drugi slučaj je bio u mojoj parohiji, ali tada je u toku porođaja nastupila smrt deteta. Tu krštenje nije moglo da se izvrši. Sahranili smo dete u malom belom kočegu, prateći ga do grobnog mesta uz pesmu „Svjatij Bože…“. Na grobu smo pročitali svi zajedno Molitvu Gospodnju i pomolili se za nevinu dušu detinju. Nadležni sveštenik bi trebao posebno pažljivo da razgovara sa porodiljom, da se zajedno mole Gospodu i za nju u ia mrtvorođeno čedo njezino, kao i za srećan i uspešan sledeći porođaj. Da nastoji odagnati svaki strah od naredne trudnoće, koja će, uz molitvu i Božju pomoć, sigurno proći bez komplikacija. Porodilji želim utehu za izgubljenim čedom, a Vaskrsli Gospod da je obraduje sa budućim sinovima i kćerima. o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *