Рођење мртвог детета

Питање:
Часни оче, помаже Бог! Да ли жена која је била принуђена (покренути трудови) да роди дете које је умрло у њеној утроби потпада под 40-дневно уздржавање од доласка у цркву? Које молитве свештеник чита жени (крштеној, но без развијене црквености) која након свега поменутог потражи утеху у цркви? Унапред вам захваљујем.
Горан


Одговор:
Драги брате, ако овај одговор стигне пре истека од 40 дана по рођењу мртвог детета, нека та жена сачека до окончања шест недеља, пре но што пође у цркву. Њен период чишћења, у овом случају, не може бити друкчији него да је родила живо дете. По доласку у цркву свештеник ће јој прочитати једину молитву, која за овакве случајеве постоји у Требнику, МОЛИТВУ ЖЕНИ КАД ПОБАЦИ. У овој молитви се готово изједначује намерни или ненамерни побачај, јер се свештеник моли: „По великој милости својој смилуј се на ову служитељку своју (име) , која је данас у својој грешности дошла до убијства, својом вољом или ненамерно и у њој зачето чедо побацила“. Сигурно да се ова молитва односи на оне мајке које су побациле (абортирале) у раној трудноћи (у већини случајева намерно) , али када трудноћа дође до краја, када мајка жарко жели и очекује да роди живо дете, а дође до нежељених компликација, па дете и умре у утроби, онда би из ове молитве требало изоставити оне речи које указују на намеру мајке да побаци. На ту разлику указује и Матична књига рођених, где има рубрика: Да ли је дете рођено живо? То значи да се мртво рођено дете није сматрало намерним побачајем, већ вишом силом и да мајка ту, готово у већини случајева, не сноси никакву кривицу. У мом архијерејском намесништву у Немачкој десио се случај, да је жена у завршници трудноће отишла у болницу, где је констатовано да дете неће моћи живо да се роди. Један од водећих наших архијереја је саветовао, да се дете крсти у утроби мајке, док је још живо. Свештеник је тако поступио, само неколико часова пре но што је жена родила мртво дете. Други случај је био у мојој парохији, али тада је у току порођаја наступила смрт детета. Ту крштење није могло да се изврши. Сахранили смо дете у малом белом кочегу, пратећи га до гробног места уз песму „Свјатиј Боже…“. На гробу смо прочитали сви заједно Молитву Господњу и помолили се за невину душу детињу. Надлежни свештеник би требао посебно пажљиво да разговара са породиљом, да се заједно моле Господу и за њу у иа мртворођено чедо њезино, као и за срећан и успешан следећи порођај. Да настоји одагнати сваки страх од наредне трудноће, која ће, уз молитву и Божју помоћ, сигурно проћи без компликација. Породиљи желим утеху за изгубљеним чедом, а Васкрсли Господ да је обрадује са будућим синовима и кћерима. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *