Робовање мислима

Питање:
Помаже Бог, Имам проблем који ме тако рећи прати целог живота а то је да сам по природи јако расејан и подложан сам разним фантазијама. Без обзира колико јако покушавао да будем сконцентрисан на реалност и садашњост мисли ми стално лутају тамо вамо. По природи волим да будем сам, нисам претерано дружељубив и иначе у животу покушавам колико је у мојој моћи да не будем превише везан за овај свет. Што је мање могуће гледам телевизор и не читам новине и избегавам непотребне разговоре али колико видим чак и такав сам доста подложан спољашњим утицајима. На пример довољно је да нешто случајно чујем или видим што ми изазива немир у души и на основу тога разне мисли ме спопадају. Ове мисли су да се изразим сликовито просто долазе као некакав рој и једна се на другу надовезују и држе ме као у некаквом ропству просто као да нисам слободан већ робујем њима а што је још горе уместо да се браним од њих ја им се и препуштам и почињем фантазирати још више. Осећам као да губим драгоцену енергију и време које не могу надокнадити.Знам да ове мисли нису оно што ја стварно јесам и колико сам негде читао да Свети Оци кажу да им се не треба никако препуштати већ бити усредсређен само на садашњост.
Чак и кад покушавам да се молим потребан је одређен труд а мени мисли поново лутају. Пуно поздрава
Љубиша


Одговор:
Бог ти помого Љубиша, Велики Пимен је говорио: “Почетак зла је расејаност”
Ум који је подлегао утицају забаве и разноразних светских уживања, наставља да осећа тај утицај и дуже време након што се удаљио од забаве. Мој ти је савет да мирно подносиш такво стање и да се потрудиш да ум одвучеш од белосветских забава сећајући се сваког тренутка на смрт и суд Божији. Нека те господ уразуми и нека ти да, да правилно расуђујеш
о. Драган

Comments are closed.