Питање:
Драги о. Љубо веома сте генерализовали Рап, да се мало боље разумете у ту врсту музике знали би да “гангстерски реп” тренутно не постоји и да је то све попримило једну другу димензију тако да је то данас Поп (популарана музика) . Али да се вратимо на почетак Рап се изоловао из Хип-Хоп-а који се састоји од 4 елемента (бреакданце-а, графита, мц-инга (“реповања”) и дј-инг-а) сва та 4 елемента имали су за циљ да децу склоне са улице где је насиље и дрога и убиства и да се та иста деца посвете музици, плесању, цртању. Како видите у томе нема ништа лоше, јер већина тог “реп-а” да кажем 90% има критички однос ка стварности и критикује одређене ствари и у већини песама где се помиње дрога, кола, цуре..итд у ствари се помиње у ироничном смислу и говори се да у томе нема неке среће и обично се исмева сва та глупирања. Али пошто ви ту музику не слушате а дечко који је поставио питање очигледно не познаје добро енглески ни ви ни он нисте схватили. Даље, не може неко “горети у паклу” ако слуша неку одређену музику, неко воли реп, неко воли класицну музику неко народну и када би кренули да класификујемо на крају би сви завршилу у паклу. Заправо ваш одговор ме подсећа на католике који имају ту преподобну филозофију где упорно тврде да људи који нису високо образовани не могу да буду просвећени и да имају спознање о Богу док са друге стране Православље учи да и обична баба са села која није видела ни дана школе може да буде просвећена и да има веће бого-познање од једног владике или неког интелектуалца. Оно што хоћу да кажем, није битна која се музика слушла већ је битно на особа живи хришћански, да редовно иде у Цркву, да се моли Богу, да пости, да не краде, лаже, убија, чини прељубе, мрзи близње своје, а ако којим случајем слуша неку музику па био то реп (ђаволска музика) или пак народна, забавна, класична…итд то не значи да је он зао или лош или да је лош хришћанин који ће да гори у паклу.
Иван С.
Одговор:
Драги Иване С.
хвала вам на питању или поруци. Најмање што могу да тврдим то је да познајем реп. Нисам се нудио као познавалац тог музичког правца нити то могу икада да будем. Али понешто чујем или преживим па на основу тога и дам своје мишљење.
Нови исељеници због лоших финансијских могућности изаберу да живе у врло лошим америчким четвртима америчких градова. Имао сам прилику много пута да због својих парохијских обавеза у њих залазим, где сам успут стекао и разна искуства а неколико пута заиста посебна. Још првих година у САД открио сам да шљам америчког друштва није баш богоборачки него хедонистички, са једним издвојеним типом религиозности. Никада, понављам никада, од црнаца или латино заједница нисам доживео непоштовање, понижавање а камо ли физичке или расистичке претње, или претње за ликвидацију (ја путујем у мантији) . А у Србији јесам и то у дане као “богословац”, где су се једном да би ми се исмејавали чак и за дугме држали.
У вом случају само знам факте и на њих се површно осврћем, као што сам то радио и раније, јер немам времена за студију свега и свачега, нити то човек у животу може да постигне.
Док сам ишао по тим улицама, у то време из великих “це- де плејера” са изразито јаким звучницима, а посебно аутомобила летом, када се од јачине звука тресе цела четврт (терорише заједница) слушао сам револте на проблеме америчког друштва. Поруке су биле пуне мржње са позивима на убиства, на самоубиства са врло нечистим језиком или тзв профанити. Музички стил је био реп, јер га и на овдашњој кабловској телевизији тако калсификују (до овог писања сам мало прегледао музичке канале) . Поруке су носиле јак хедонистички карактер без подржке младом човеку да некако крене у будућност и уклопи се у друштво, прво школом па онда и послом. То је много више од “гангсера” и личних акцената! Поруке су биле политичког карактера али са расистичком садржином једностраног сагледавања проблема, или монолог политичке мржње. Творци револта те врсте уз специфичну музику која даје ритмичку логистику за вербално насиље и нтрпељивост, усмеравали су свој бизнис на маркет (музичку пијацу) слоја људи који је унапред изабрао пропаст: живот на социјали западног типа гета, у којем царује огромно време које мора на неки начин да се “убије”. Сва зла и чак зверства долазе отуда а посебно нарко посао и проституција.
Ако је то био циљ репа онда је он постао “жртва свог узока”, јер никада више на улицама америчких гето-а нема безнаћа, а посебно код младих људи. Никада више дроге ни проституције а убиства се и даље крећу у истој мери.
Музика не мора да буде ни агресивна да би протурила своју поруку која је можда политички креирана. Музика може да има и шумадијски благородни звук и да протура хедонизам и безбожије, као у рефрену на изглед наивне песмице: “Узми све што ти живот пружа, данас цвет а сутра увела ружа”. Или музика једне популарне Цеце када каже: “Исусе, ајде не лажи ме ” више, или да “сече вене и да се обеси”… А код те спрске краљице поп-а има још бољих бисера… У моје време сам певушио песме Брегиног конзервативног рокенрола (Бјелог дугмета) , у кога сам се клео, несвесно богохулећи уз моју некада омиљену песму: “Све ће то мила моја прекрити снегови, рузмарин и шаш…”, када сам за њим певушећи несвесно исповедао да је “Он био копиле и јад” (а знате ли ко је то Он? ) . Прве јеверјске осуде и борба против Христа изражавале су се у моралном карактерисању Богородице и њеног Сина. Треба ли свештеник да говори против овога или не? Ајте молим вас! “Њју ејџ” или “контемпорална теологија” ме замара, као и све друго што је неоргинално и лажно где дође па прође, само што за то време остави своје последице и улови нове људе. То је еклектика (кичерај) и бижутерија, без икакве даље вредности. Али у почетку омами па исквари умове и запрља срца, затрује. Имамо данас професора теологије (литургике) који на пријемном испиту даје негативну оцену за појам заједнице, управо у овом што ви трдите. Питање је било, а да ли Заједница (Христос) постоји у дискотеци или том типу сабирања. У заједници где се најчешће на овај или онај начин одриче Христа, и позива на рушење и нетрпељивост а не на сабирање? Не треба свака музика да се слуша и одређена места посећују, јер нека нас могу повести путем богохулства и јереси а да за то и не знамо. Када се само сетим друге поливине седамдестих и певушења разних песама коса ми се диже на глави, а посебно за оно: “а Он је био копиле и јад” (да ми Господ опрости) .
Тог питања се најбоље не сећам али знам да је оно теденциозно постављено типа: ако слушам “да ли ћу горети у паклу”. Горење у паклу” је нешто што ви не разумете, јер управо погрешно схватање овог живота а са њим и промашај Бога ствара пакао. Ево речи м. Антонија Храповицког, са којима би, прочитавши их, ви требали да више сазнате: “А шта се говори за вечни огањ? Шта је или какав је тај вечни пламен? Одговорићемо из књииге пророка Исаије са истим тим његовим питањем: “ко ће из нас остати код огња који прождире, ко ће из нас опстати при вечном пламену – Тај, Ко ходи у правди и говори што је право; Ко мрзи корист” (33, 14 – 15) и т.д. Савршено је јасно, да се под вечним пламеном разуме Божије присуство или чак сам Господ Бог. За једне Он ће бити извор насладе, а за друге, само созерцавање Његовог Бића – извор мука. Нешто слично може се прочитати и код Апостола Павла (1Кор. 3. 12 – 15) . И свети Јефрем Сирин говори да ми паклени огањ не смемо да разумемо тако што ће тамо “неке слуге да поптаљаују дрва”.
Ваша критика је површна и неоснована, и епилог је тај да је битно за хришћанина која и каква се музика слуша. Нема ниједног музичког правца, па ни класике (“Фантом опере”) која не садржи јаке антихришћанске елементе, и обавеза је сваког пастира да се против тих појава бори. Против музике као музике не, али против манипулације истом да! Да се обрати пажња на поруку која се најчешће вешто протура! Да се сачува наше целумудрије, или невиност нашег слуха и ума од оваких отрова душе и срца. А младог и зеленог човека је најлакше завести. оЉуба P.S Ако желите самном да полемишете онда вас молим да то радите преко листе општења на овом сајту. Молим вас сачувајте замишљени план ове рубрике.
