NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » REKTOR BOGOSLOVIJE SVETOG SAVE I „ŽITIJE SVETIH“

REKTOR BOGOSLOVIJE SVETOG SAVE I „ŽITIJE SVETIH“

PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI
REKTOR BOGOSLOVIJE SV. SAVE I „ŽITIJE SVETIH“.[1]
 
U zvaničnom listu Srpske Patrijaršije od 15. (28.) avgusta ove (1923) god. dr Krulj je objavio: „Nekolike primedbe na članak u Hrišćanskom Životu: „Unapredimo naše bogoslovije“.
Njegove primedbe na „Žitija Svetih“ su ništa drugo do prevod sa nemačkog. On drži da je „izučavanje Žitija Svetih kao obligatnog predmeta sa 8 časova nedeljno premnogo i nepotrebno“. Premnogo i nepotrebno, – to treba podvući. Nepotrebno je dakle za bogoslove izučavati Žitije Sv.Save, izučavati one blagodatne podvige koji su od Rastka stvorili Sv.Savu. Nepotrebno je izučavati ozbiljno i dugo Žitija Atanasija Velikog, Makarija Velikog, Vasilija Velikog. Nepotrebno je i neobavezno izučavati i znati kako je Sv.Sava na Atonu provodio svoje podvižničke dane, čime je ispunjavao svoje probdevene noći i mnogotrudne dane. To je nepotrebno i neobavezno za naše bogoslove, a potrebno je i obavezno izučavati jelovnike francuskih i engleskih kraljeva i znati toalete i garderobu raznih kraljica i carica. G. rektor misli da je „za ovu pobožnu i poučnu lektiru dovoljno 2 časa sedmično u jednoj godini“. To znači da bi bogoslovi za nekih osamdeset sati mogli izučiti Žitija hiljade Svetitelja! No pošto je izučavanje Žitija Svetih kao zasebnog predmeta unižavajuće za modernu nastavu, to g.rektor predlaže da /se/ to izučavanje „doda“ Patrologiji ili „pripoji“ drugoj kojoj bogoslovskoj disciplini. – Dakle: Žitija Svetih treba da budu dodatak, prilepak, a ne jezgro, ne suština, ne glavnica! Da, tako misle protestanti; no bolno je što tako protestantski misli rektor Bogoslovije Sv.Save. No da bi ironija bila potpuno zaokružena, njegov protestantizam ide do legendarnosti. On doslovno veli ovo: „U Žitija Svetih nalaze se samo ponavljanja, mnogo misticizma, i legendarnosti kojima se ne bi ni bogoslovi, a kamo li pastva nazidavala. Sva Žitija Svetih pisana su po uzoru dva do tri kalupa“.[2]
Prvo o misticizmu. Blagodatni misticizam je atmosfera u kojoj Pravoslavna Crkva vekovima živi i živeće od ninje i do vjeka. Boreći se protiv misticizma Žitija Svetih, g. rektor se bori protiv duše Crkve Pravoslavne, postaje crkvoborac, a možda i ne sluti da time postaje ispovednik bolesnog protestantizma i crkvoboračkog racionalizma. A njegov izraz: legendarnost – graniči hulom na Duha Svetog, hulom na duha Sv(etog) Save. Legenda je Sv(eti) Sava, je l’ te? No ta legenda vekovima oživljava, podržava, optimizira, pobuđuje narod naš na Hristove podvige. Legenda je Sv(eti) Serafim Sarovski? No ta legenda stvara danas hiljade mučenika i ispovednika Pravoslavlja u Rusiji. Na Žitijama Svetih nazidavali su se svi naši Svetitelji i podvižnici. Na njima se vaspitavao Sv(eti) Sava, na njima Sv. Prohor Pčinjski. Na njima se vaspitavao svaki pravoslavni Svetitelj i podvižnik; na njima se i danas vaspitavaju naši savremeni podvižnici – bogomoljci naši. Od svakog sveštenika oni traže da im priča što god iz Žitija Svetih.
Treba konstatovati da Žitija Svetih vređaju estetska osećanja g. rektora. Bio bih vrlo zahvalan g. rektoru kada bi objavio ta „dva do tri kalupa“ po čijem su uzoru pisana Žitija. Kada bi čak i to učinio, ipak ne bi umanjio životvornu silu njihovu, jer je u njima glavno šta se piše a ne kako se piše.
Tako misli rektor pravoslavne bogoslovije. No naša je uteha i apologija – što tako ne misli Pravoslavna Crkva, što tako nije mislio i ne misli ni jedan pravoslavni Svetitelj i podvižnik, što tako ne misli niti će ikada misliti i jedan vaistinu pravoslavni čovek.
 
(1923)
 


 
Napomena:

  1. (Odgovor Sv. Justina – Hrišćanski život, broj 9, 1923. str. 418-420)
  2. Ovaj pasus nalazi se u originalu g. rektora. Urednik Patrijaršiskog Glasnika ga je izbacio, valjda zato što bi za zvanični list Srpske Patrijaršije bilo kompromitno štampati takav, u istini, legendarno protestantski pasus.

 


Prepodobni OTAC JUSTIN
SETVE I ŽETVE – članci i manji spisi

 ŠTAMPANO IZDANJE

 Blagoslov: Episkop valjevski Milutin,
  Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
  Episkop bački Irinej,
  Episkop raško-prizrenski Artemije,
  Episkop umir. zahumsko-hercegovački Atanasije
 Izdato: 2007.
 Biblioteka: Sabrana dela Sv. Justina Novog u 30 knjiga
 Knjiga: br. 20, tekst broj 10. strane 97-108.
 Mesto: Beograd
 Izdaju: Naslednici Oca Justina,
  i Manastir Ćelije kod Valjeva
 Slog: Bratstvo sv. Simenona Mirotočivog
 Štampa: Interklima – grafika; Vrnjačka Banja
 Tiraž: 3000

 INTERNET IZDANJE

 Objavljeno: 29. mart 2008.
 Izdaje: © Svetosavlje.org
 Urednik: prot. Ljubo Milošević
 Osnovni format: Vladimir Blagojević
 Digitalizacija: Stanoje Stanković
 Korektura: Stanoje Stanković
 Dizajn stranice: Stanoje Stanković

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *