NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » REFORMATORSTVO I MODERNIZAM

REFORMATORSTVO I MODERNIZAM

REFORMATORSTVO I MODERNIZAM
 
Modernisti žele da se potvrde, da realizuju svoja znanja, a ustvari žele da nasite svoju gordost kroz nova „otkrića“ u bogoslovlju, da sa sebe zbace jaram poslušnosti i vere, da postanu novi „proroci“, da pređu granicu koju su postavili Sveti Oci…
 
Pitanje:
 
Poštovani, u Hristu dragi oče Rafaile, blagoslovite!
 
Srpska Crkva se već neko vreme nalazi pod uticajem liberalnih i modernističkih tokova i učenja. Na primer, jedan od najuvaženijih srpskih bogoslova pridržava se sledećeg mišljenja:
1. „Vaskrsenje Hristovo se tiče zajednice. Međutim, danas caruje sledeće opšte mišljenje: Hristos je vaskrsao, jer je bio Bog po prirodi (jestestvu). U Svetom Pismu to nigde nije napisano. I Sveto Pismo, i apostoli, i jevanđelisti, svi odlučno govore o tome da je Bog Otac Duhom Svetim podigao (vaskrsao) Hrista iz mrtvih. Postavlja se pitanje: u čemu je razlika? Razlika je velika: ako je Hristos vaskrsao zato što je On Bog po Svojoj prirodi, onda mi nismo bogovi po prirodi i za nas nema nikakve šanse…“
2. „Jer, ako je Hristos samo u Liturgiji, i kao Liturgija postoji u svetu, tada su i sve tri Božanske Ličnosti u njoj. I to se u stvarnosti i potvrđuje u Liturgiji… Zato se Crkva javlja Njegovim ovaploćenim Sinom.“
 
U vezi sa Liturgijom interesantna su još dva stava tog istog teologa.
„Hristos ne postoji izvan Liturgije, mi Ga stvaramo na Liturgiji“.
„Liturgija je – ikona budućeg Carstva Božijeg, koje još uvek ne postoji, a sada i ovde postoji kao ikona.“
 
Veoma bih želeo, uvaženi oče arhimandrite, da čujem Vaše mišljenje o gore navedenim bogoslovskim postavkama i mišljenjima – da li su ona saglasna sa učenjem Pravoslavne Crkve? Želim Vam dobro zdravlje i izobilnu blagodat Božiju.
 
Pomenite me u Vašim svetim molitvama.
Sluga Božiji Rodoljub
 
Odgovor:
 
Dragi Rodoljube!
Sa ogorčenjem sam pročitao Vaše pismo. Živimo u vreme duhovnog opadanja. Nas Sveto Pismo upozorava da će se pojaviti lažni proroci i učitelji. Duh gordosti, pa i intelektualne i duhovne gordosti, sve više ovladava umovima ljudi. Taj duh se probija u Crkvu kroz nevidljive pukotine. On se projavljuje u vidu reformatorstva i modernizma. Modernisti žele da se potvrde, da realizuju svoja znanja, a ustvari žele da nasite svoju gordost kroz nova „otkrića“ u bogoslovlju, da sa sebe zbace jaram poslušnosti i vere, da postanu novi „proroci“, da pređu granicu koju su postavili Sveti Oci. Odatle njihova organska netrpeljivost prema Sveštenom Predanju i bezobzirni odnos prema Svetom Pismu. Koren svemu tome je to što ljudi ne žive hrišćanski, ne žive po Jevanđelju i zato gube duhovnu intuiciju, unutrašnji kriterijum istine i veru u Pravoslavnu Crkvu. Oni ne odriču Crkvu direktno, ali smatraju da je neophodno obnoviti je, napraviti nekakav temeljni, kapitalni remont Njene dogmatike, kanonike i liturgike. U ovom slučaju govorim apstraktno o tome, ne odnoseći se konkretno prema nekoj ličnosti. Potrudiću se da odgovorim na Vaša pitanja, ili da podelim svoja razmišljanja o izjavama tog teologa.
 
1. U Novom Zavetu, pre svega u Delima Apostolskim (2: 24) je napisano „Njega Bog vaskrse“, međutim, to uopšte ne protivreči tome da je „Hristos vaskrsao kao Bog“, da je vaskrsao Njemu pripadajućom Božanskom silom. Zaista, Božanstvo Boga Oca jedno je sa Božanstvom Sina i Duha Svetoga. U Svetoj Trojici je jedna volja, jedna želja, jedno dejstvo. Zato su reči „Njega Bog vaskrse“ i „Hristos je vaskrsao kao Bog“ u ovom slučaju sinonimi. Zašto teolog kojeg ste citirali insistira na tome da Hristos nije vaskrsao kao Bog? Zato da bi pravoslavne hrišćane doveo do apsurdne misli da ili Hristos nije Sam vaskrsao, već da je samo bio vaskrsnut drugom Ipostasi, to jest, da Hristos nije u Ocu i Otac u Njemu; ili, da mi nismo bogovi, te ne možemo vaskrsnuti. U stvarnosti, između Hristovog Vaskrsenja i sveopšteg vaskrsenja ljudi, postoji principijelna razlika: Hristos vaskrsava iz mrtvih kao Bog, a ljudi će biti vaskrsnuti Bogom, to jest, ne potencijalom besmrtnosti, postavljenim u ljudsko telo, koji sam sebe vaskrsava, već delovanjem blagodati Božije. Čini mi se da ovde postoji skriveno stremljenje prema arijanstvu: želja da se Bog Otac postavi po Božanstvu više od Boga Sina.
2. Reči „…Zato se Crkva javlja Njegovim ovaploćenim Sinom“ – vode ka panteizmu. Crkva u sebe uključuje ljude i anđele – stvorenja Božija. Sin je priroda od Očeve prirode, koja je jednosušna Ocu. Ako je Crkva jednosušna Svetoj Trojici, onda ona zauzima mesto četvrte Božanske Ipostasi. Ovde teolog kojeg ste citirali postavlja znak jednakosti između podobija tvorevine i njegove jednosušnosti sa Bogom – ono što je takođe karakteristično za arijanstvo, samo u drugoj formi. Arijanstvo je Sina Božijeg spuštalo do nivoa tvorevine, a teolog uzdiže tvorevinu do jednosušnosti sa Bogom. Oprostite za paradoks: ako je Crkva – Sin Božiji, onda je Bog Otac deda Crkve. Pišem ovo da bih pokazao besmislenost sličnih avangardnih izjava. Potpuno su neshvatljive reči da „Hristos ne postoji van Liturgije“. Sveti Vasilije Veliki piše, da se Sin Božiji u bogojavljenjima Staroga Zaveta javljao pod imenom Jehova. To ime označava „Onoga Koji jeste“, „Postojećeg“, „Onoga Koji poseduje najviše postojanje“, „Onoga koji ima postojanje u Sebi Samome i Koji je Istočnik svakog postojanja“. Sin Božiji je kroz Svoju Božansku blagodat zajedno sa Ocem i Duhom Svetim uvek-postojeći; a ljudskom prirodom prebiva sa desne stane Oca. Ne stvaramo mi Hrista na Liturgiji – to bi bio primat čoveka nad Bogom, već Gospod na Liturgiji stvara Telo i Krv Svoju sjedinjenu sa Božanstvom, da bi nas osvetio i obožio.
Podelio sam sa Vama svoja razmišljanja. Ako u njima postoji neka bogoslovska netačnost, biće mi drago da je ispravim. Ali činjenica ostaje činjenicom: modernizam, imajući za koren liberalizam, koji postaje normom života, sve više prikuplja silu i mi se približavamo onom vremenu o kome je Hristos govorio da će se pravednik jedva spasiti.
U Bibliji i u molitvama čitamo reči „Bože otaca naših“. Bog nam se otkriva kroz veru naših Otaca, kroz učenje Crkve, koje se predaje iz pokoljenja u pokoljenje i koje se čuva blagodaću. Nećemo je menjati za nove bogove, stvorene iz blata ljudskih misli!
Molim Vaše molitve. Neka Vam Gospod pomogne.
 
arhim. Rafail (Karelin)
 


Izvor:
Zvanični sajt arh. Rafaila

Prevod sa ruskog: Stanoje Stanković

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *