РЕЧНИК СПАСЕЊА

 

РЕЧНИК СПАСЕЊА
 

 
ХРАМ
ХРИШЋАНСТВО
 
ХРАМ
 
Стојећи у храму, не треба набрајати своје недостатке и тиме ум одвлачити од праћења читања и појања, него напросто сматрати себе грешном, због свих својих грешности и због блуђења помисли; и то је довољно. Свети Исаак пише: “који о себи не помисли да је грешан, молитва његова Богу угодна није”.
 
ХРИШЋАНСТВО
 
Савршено хришћанство није у спољашњој побожности, него у задобијању плодова духовних
 
Лик схимонашки је савршени лик монашки, а монаштво је савршено хришћанство. Наш најважнији циљ мора да буде – извршавање заповести Божијих, којима се наше срце очишћује од страсти и постаје пуно духовних плодова: мира, радости, љубави и осталих. Уздржавањем се профињује наше телесно устројство, и њиме се, заједно са молитвеним правилом, прочишћава ум, али уз испуњавање заповести Божијих и уз најдубље смирење; а без тога ни пост, ни труд, ни правило неће нам никакву корист донети. И ако се монашки начин живота састоји само у томе да се испуни правило и поштује пост, а о заповестима љубави, трпљења и смирења се не брине, узалуд ћемо се трудити. Правило и пост, наравно, треба да су код схимника већи него код простог монаха и на то се приличи подвизавати: али, уосталом, Бог тражи од нас, према снази свакога, телесни подвиг, а душевни подвиг – љубав и смирење од свих захтева: и болесни и остарели могу волети ближњега и смирити се, и добити милост Божију; ово није моје мишљење, него вам наводим учење Светих Отаца.
 
Да ли смо хришћани?
 
Они, који се на нас љуте, они нас поучавају размишљању у самоиспитивању: да ли смо заиста хришћани? Волимо ли непријатеље наше? – и познању своје слабости у томе.

Comments are closed.