РЕЧНИК СПАСЕЊА
РАЗДРАЖЉИВОСТ
РАСЕЈАНОСТ
РАСУЂИВАЊЕ
РАЗДРАЖЉИВОСТ
Одакле потиче и како се исцељује раздражљивост
Пишеш да је твоја последња болест последица узнемирености: и мала увреда те узнемири. Треба да знаш, да тај немир долази од твоје унутарње духовне болести или пометње; узрок свадљивости, тј. раздражљивости лежи у теби, она се храни твојим самољубљем и гордошћу. Услед деловања и узбуркавања ових духовних страсти и тело долази до растројства, и то је већ казна Божија: и душа и тело страдају због нашег немара и непажње. Ова се болест не исцељује тако што нас нико неће узнемиравати и љутити, јер то је немогуће; у животу се догађа мноштво непредвидивих, неугодних и мучних случајева које Промисао Божији шаље ради нашег искушавања или кажњавања. Исцелење од ове страсти ваља тражити на следећи начин: све те случајеве – приговарања, понижења, прекоре и досађивање треба примати са добром вољом, самоукоревањем и смирењем. Наша раздражљивост јесте само наша кривица и духовна болест. Онај који нас прекорева је наш добротвор, јер преко њега ми спознајемо греховну нечистоту која је у нама и онда уз самоукоревање и смирење морамо да се молимо Господу, тражећи од Њега помоћ, али никако се не смемо дрзнути да окривимо онога који нас љути, чак и ако би изгледало да то чини неоправдано; таквога треба сматрати за оруђе послано Промислом Божијим да нам покаже наше стање.
Раздражљивост нам је дана зато да бисмо имали ревност у борби против греха
Раздражљивост или помама припада једном од три дела душе и дата нам је не зато да бисмо се гневили на ближње, него да бисмо имали ревност против греха. А кад се љутимо на наше ближње, то је против природе. Гордост даје снагу раздражљивости у нама.
Они који се постојано раздражују привишвају се на ту страст
Увиђаш да си наклоњена гневу и раздражљивости… Раздражљивост и гнев због којих си – препознајући се у њима – жалосна, долазе од навике која је једнако јака и у добром и у лошем. Ми поседујемо ум и вољу и морамо да расуђујемо о томе шта је добро, а шта лоше. Лошу навику треба мењати на боље и уздржавати се од гнева и раздражљивости, јер је то штетно како за вас тако и за оне на које је усмерено када се деси да нас неко повреди. Треба приметити да иако ми Бога свакодневно гневимо, Он нам опрашта; како да се онда ми гневимо на ближње. Уосталом имамо заповест од Господа – да праштамо грехе ближњима својим! А ако не праштамо, ни нама се неће опростити. Но да бисмо ово лакше могли да извршимо, треба да призивамо Бога у помоћ, јер без Њега не можемо ништа чинити.
Случај који нас раздражује послан је од Бога ради нашег излечења
.. .Жалите се на своју душевну слабост – раздражљивост. Чини се да вам је познато да се са овом страшћу ваља борити и супротстављати јој се. Немојте бежати од случајева који вас раздражују, него их сматрајте за послане од Бога, ради вашег излечења. Раздражљивости се ваља одлучно сучелити, ваља без предомишљања устати с покајањем и самоукоревањем, а не бити малодушан и смућивати се. Малодушност показује стање гордости и радује ђавола, те нас он тако још лакше може навести на своје замке. Када будете укоревали себе, а не друге, смирићете се и замке ђавоље остаће празне.
Против раздражљивости – трпљење и самоукоревање
Раздражљивост нам показује наше унутарње стање, које треба побеђивати самоукоревањем, трпљењем и љубављу, а не снисхођењем према слабостима ближњих и не њиховим осуђивањем. Понекад и вама наносе увреде и то није без Промисла Божијег, како би вам показао вашу немоћ и дао средство за исцелење – борбу, супротстављање и смирење.
Против раздражљивости – трпљење и самоукоревање, као и расуђивање о страдањима Христовим.
РАСЕЈАНОСТ
Добро је да си схватила колико је штетна расејаност и бављење светским стварима. На многимаје видљиво горко искуство из сличних случајева. Моли Бога да не допусти да се нађеш у таквој напасти; а за оно што се већ догодило, принеси покајање…
РАСУЂИВАЊЕ
Све ваше добродетељи су недовољне ако се не освећују расуђивањем, а расуђивање се, по речима св. Касијана Римљанина и св. Петра Дамаскина, рађа од смирења, док смирење долази од патње.
Почињи са малим, у себе немој имати поверења, не ослањај се на сопствени разум, одбацуј своју вољу, и Господ ће ти дати истински разум…
Истински разум, или расуђивање, задобија се смирењем, а смирење долази услед патње, како каже св. Петар Дамаскин, и ко од патњи бежи, тај бежи од сопственог спасења.
Сва своја дела ваља предузимати и савршавати са расуђивањем
Треба да знаш, да Бог у сваком делу гледа на намеру и вољу, тј. да ли нешто радимо Њега ради и ради користи своје душе, а не из човекоугађања или самоугађања, будући поткрадани сујетом или уображеношћу. И зато нам је у свему потребан наш светионик расуђивања, коме је мајка смирење. Где нема светлости, све је мрачно, а где нема смирења, тамо су сва наша дела сујетна – кажу св Касијан, св. Јован Лествичник и св. Исак Сирин.
… Говориш да немаш расуђивање; то је зато јер немаш смирење, него те обузима уображеност.
