НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » РЕЧНИК СПАСЕЊА

РЕЧНИК СПАСЕЊА

 

РЕЧНИК СПАСЕЊА
 

 
НАВИКА
НАДА
НЕВОЉЕ
 
НАВИКА
 
Веома ми је жао Н. Н., што се стално осећате лоше; саветујем вас и молим, не доводите се до раздражености; вреде ли ствари или нешто друго тога да се разарате и губите здравље? Ако се нешто догоди или лоше или против ваше воље, треба оставити тако, препуштајући случај вољи Божијој, и себе тиме умирити. Мало по мало то ће вам прећи и у навику; јер и лоше и добро навика учвршћује.
 
НАДА
 
Не мислим да ви сматрате да је спасење ваше у извршавању правила, али вас упозоравам на то. И не само да се не уздамо у правила и у дела, него чак и у дарове духовне – и тиме су многи заведени били; него се на милосрђе Божије поуздати треба ради свога спасења. Треба и делати, али са смиреномудреношћу великом.
 
У самртном часу једино су поуздање заслуге Христа Спаситеља
 
А не надати се у своја дела, врлине и подвиге, него у неизрециву милост Божију и заслуге Спаситеља нашега Исуса Христа, без којих никаква дела наша спасти нас не би могла. А ако непријатељ шаље помисли узнемирујуће о гресима и доноси безнађе, онда се исто тако обраћајте заслугама Сина Божијег, јер је Он дошао да грешнике спасе, због њих је пролио пречисту Своју крв и преузео грехове читавога света, поднео смрт на крсту. То нека нам нада и утеха буде на добијање добара вечних. Сви, који одавде одлазе у вери и нади у живот будући и са примањем Светих Тајни црквених, верују да милост Божија суделује са њима. Ако су нешто и сагрешили у овоме животу, онда се Црква, мајка наша, за њих моли, приликом бескрвне жртве, _ црквеног богослужења и појања псалама, а исто тако и милостиња коју сиротима чине за душе своје велику им корист доноси.
 
НЕВОЉЕ
 
Због чега Бог допушта невољу
 
Ти, Чијом смо неизрецивом благошћу створени, кажи нам, зашто си наш живот уздрмао невољама? Зар ниси тронут нашим страдањима? Зашто ми дајеш живот, а онда се наслађујеш болном, мучном смрћу?
Не наслађујем се Ја – вели Бог – твојим болестима, о човече! Него желим да из семена твојих патњи и твојих невоља израсту плодови вечне и највеће насладе за тебе. Нисам само твом телу наменио закон смрти и уништења – он је намењен свакој твари овог видљивог света. Заповедио сам целом свету да вапије, заједно са твојим телом, да овај живот није живот прави и истински, да нема у целом свету ничег постојаног, за шта би могао да вежеш своје срце безрезервном љубављу! Када ти не одговараш громком гласу целе васионе, тада ме моје очинско милосрђе, које теби непрестано жели неограничено добро, тера да подигнем жезал казне; тада те мучим искушењима, исцрпљујем те болестима, сагоревам невољама, да би ти, оставивши безумље, постао премудар, оставивши сенке за којима јуриш, приђеш путу истине и спасења. Моја неизмерна благост и човекољубље недостижно људским мислима, учинили су да прихватим тело. Својим снисхођењем приближио Сам људима величину Божанства (Јн. 14,9). Претрпевши крст ради спасења људскога рода, који хоћу Себи да привучем, прво га поражавам невољама и њиховим стрелама умртвљујем његово срце за пропадљива уживања. Жезал казне је знамење Моје љубави према човеку. Тако Сам некада страдањима рањавао срце слуге Мога Давида и када га је бујица искушења одвојила од света, страшна мисао, Једна чудесна намера јавила се у његовом уму и обузела га. Пребрајам – пише он – старе дане и године од векова (Пс. 77,5), тј. осврћем се на протекле дане свога живота и они ми изгледају као пролазан сан, као појава која за трен ишчезава, као мртав живот! Потом се сетио вечности; стао је да је упоређује са краткоћом протеклог живота и сравнивши бесконачно са врло кратким, пролазним, закључио је: баш као утвара ходи човек, баш се узалуд кида (Пс. 39,6). Таква осећања и размишљања удаљили су га од света страсти; стао је даноноћно да изучава закон Господњи и да тежи спознавању себе и Бога, као жедни јелен изворима студених вода. Као цар, он је имао могућности да ужива у свим пролазним насладама, но када је искусио сладост унутарњих блага, престао је да се стара и о томе хоће ли појести парче хлеба.
 
Онај који приступа на службу Господу треба да своју душу приправи на искушења
 
Свето Писмо духовне војнике храбри следећим речима: чедо, приступаш ли да служиш Господу Богу, припреми душу своју за искушења, исправи срце и буди трпељив (Сир. 2,12). Даље: све што ти буде нанесено прими са дуготрпељивим смирењем (Сир. 2,4). Осим тога потребно је имати тврду веру у Бога, да без Његове воље ни влас с наше главе не може пропасти, и да ни једна птица не пада без воље Оца нашег Небеског (Мт. 10,2930; Лк. 21,18). Како би нам се онда нешто лоше могло догодити без његове воље.
 
Христос нам је оставио пример (невоља и страдања) како бисмо следили Његовим стопама
 
.. .Када погледамо на недужно страдалог Господа нашег Исуса Христа, Који је претрпео прекоре, гнев, пљување, ударце, вређање, поругу, распеће, трнов венац, пробадање ребра, прикивања пречистих руку и ногу – видећемо какве су заправо невоље које ми трпимо. Он нам је оставио пример, да идемо Његовим стопама (1.Пет. 2,21), и да, мада не у потпуности, добијамо учешће у Његовим страдањима онда када без роптања трпимо невоље које нам је послао. Ви се налазите на Божанском университету – Он вас поучава, хоће да учини нешто добро за вас, стога му се не противите!
 
Послане невоље израз су љубави Божије према палом човеку
 
Треба да верујете да ништа лоше не може да вам се догоди ако то не допусти Господ. А он невоље шаље из љубави према нама, или као казну за грехе, како би нас овде очистио од њих или да би испитао нашу веру1Гда“би предупредио грехе. А да и сама казна долази од љубави Божије према нама, учи нас Свето Писмо: Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. Ако подносите карање Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега Отац не кара? Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12, 68). Видите, када ми бивамо кажњени, онда смо као деца код Господа, док ако казне нема, онда смо као копилад, а не као рођена деца. Тако, када вас притисну невоље, знајте да вас Господ није заборавио и да промишља о вама. И будите сигурни да Он неће послати искушење које превазилази ваше снаге.
 
Невоље као дело Божанског Промисла за спасење људи
 
Бог је премилосрдан и Свепремудар, Он те љуби, зна твоје невоље – пошто се оне друкчије и не догађају него по Његовом допуштењу – Он те жали и јача у њима. Како би уосталом другачије и могла поднети? Он би те могао и ослободити од њих, али очигледно, корисне су за твоју душу. Свети Исак Сирин пише да „се тако види да Бог промишља о човеку, када му стално шаље невоље“ (Беседа 35).
Многе су невоље праведника и многе ране грешника – говори Дух Свети на уста Давидова. Ко је од нас без невоља? Од сиромаха до онога ко носи дијадему нећеш овде наћи савршен мир и спокојство. Све ово Господ шаље свакоме у своје време и по мери његових потреба, како би нас тешким путем, уз невоље овде, довео у Царство Небеско. Невољама се очишћавају греси, предупређују се, њима се искушава наша вера. Ко се може похвалити да нема греха?
 
О неопходности невоља на путу за Царство Божије
 
Удубите се у дела светих отаца и видећете како су невоље неопходне за спасење, чак и када не бисмо имали грехе, а камоли нама, малодушнима и лењима. Није чак ни потребно да пишем о томе колико су нам неопходне невоље, јер истину знате и сами – како је наш Сам Господ пострадао, оставивши нам пример коме треба да следујемо, те да је невоље, као некакво наслеђе, оставио и Својим ученицима: у свету ћете имати жалост (Јн. 16,33), а свети Апостоли, поред многих поука о невољама, говорили су и то да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14,22). Такођер, говорили су да, док ми хоћемо да се спасемо без невоља, страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим. 8,18). Но наша самољубива природа неће мирно да понесе невоље које премилосрдни Господ шаље на нас како би спасао наше душе.
.. Ти желиш да достигнеш Царство небеско али не тесним путем и крстом трпљења невоља и искушења, него пространим и безбрижним. Куда води тај пут? – то није потребно понављати. Господ је својим ученицима обећао невоље и искушења, а потом утеху,.. па како онда ми хоћемо да га задобијемо (Царство Божије без невоља? Или тражимо предах? А свети оци уче да „онај ко избегава невоље, стићи ће га још веће“, и“ ко избегава невоље, уклања се од спасења“. Невоље рађају разумевање, разумевање – смирење, које је неопходно за наше спасење. Наше невоље нису без кривице, него су последица нашег страсног стања, ради чијег поправљања, као и ради очишћења од страсти, Господ и шаље невоље по нашој мери.
.. .Срешћеш и невоље, но оне су неминовне на путу спасења. А исцелење од њих јесте смирење.
Наш пут је такав, да хтели ми то или не, невоље су присутне, по допуштењу Божијем, ради нашег искушавања и како бисмо се научили трпљењу.
…Ви сте истински хришћанин, желите да наследите Царство Божије и вечни живот; а на путу до овог блаженства, неопходне су и невоље. Да бисте се могли боље уверити да је то тачно, прочитајте у овогодишњем (1839) „Хришћанском Чтенију“, од марта месеца, на стр. 336, чланак 21: „0 неопходности невоља на путу у Царство Божије“
 
Невоље – плод наших страсти
 
.. .Невоље нигде нећеш избећи; јер оне су плод наших сопствених страсти, ту су ради њиховог разоткривања, како бисмо се, уз помоћ Божију, потрудили око њиховог исцелења.
Наше страсти нас муче кроз случај (самовољност), јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, него свакога искушава сопствена жеља, која Га мами и вара (Јак. 1,13-14). Када погледамо себе – сами смо криви за сваку невољу; и дрво од кога је начињен наш крст, израсло је на тлу нашег срца. На пример: неки се жалосте~зато штс> још нису замонашени. Зашто? Јасно, због самољубља и частољубља… Тако и све друге невоље откривају лице нашег унутарњег човека. Онима који љубе Бога све помаже на добро (Рим. 8,28).
Што се тиче невоља које срећемо на овом путу, рећи ћу, да оне долазе пре свега од наших страсти. Причињавају нам их наше страсти, шаљу се по Промислу Божијем ради исцелења тих страсти, и не преко наших могућности, по нашој мери. Без искушења нећемо спознати себе и нећемо доћи у смирење. Искушења се шаљу или као казна за грех, или ради искушавања наше вере и љубави према Богу,, или зато да би нас одбраниле од грехова.
Ступајући у обитељ немојте помишљати да ћете брзо стећи мир. Не, то је немогуће без подношења многих невоља, лишавања, понижења и другога, јер те ваше страсти и ту ће са вама да дођу, чак ће и бити уочљивије. Оне су разлог ваших невоља, а не људи, како често погрешно мислимо.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *