НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » РЕЧНИК СПАСЕЊА

РЕЧНИК СПАСЕЊА

 

РЕЧНИК СПАСЕЊА
 

 
ЉУБАВ
 
ЉУБАВ
 
Љубав је врхунац савршенства и задобија се извршавањем свих заповести Господњих
 
Као најважније у вашем стању запажам да немате душевног мира и спокоја, уз сва ваша природна узвишена постигнућа у дужностима, што вас је управо и приморало да се мени обратите. Узвишеним постигнућем ја сматрам љубав према Богу, за коју ви често помињете да Бога љубите, и то још са таквим убеђењем: „толико Бога волим, да читаво осећање ни описати не могу“. Али сте заборавили да је љубав врхунац савршенства и да се задобија извршавањем свих заповести Господњих, о чему Господ наш Исус Христос поучава: и који мене љуби, заповијести моје држи; а ко мене не љуби, заповијести моје не држи (Јн. 14,21.24), а свети апостол Павле нам је описао особине љубави: Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје (1 Кор. 13,48). А ако ли кажете да се ове особине односе на љубав према људима, а ја волим Бога: али се не може десити да бисмо без љубави људске могли волети Бога! О томе сведочи свети Јован Богослов: Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? (1 Јн. 4, 20). Још је међу заповестима Господњим и ова: Тако и ви кад извршите све што вам је заповијеђено, Говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10). Ово је смирење, без кога наше врлине не могу бити драге Богу. Али је и љубав са њим веома тесно повезана, тако да не могу једно без другога. А у вашем ставу се виде страх, сумња и немир, који не би могли постојати уз миомирис љубависмирења…
Изложићу вам и реч о љубави. Господ наш Исус Христос показао нам је у чему се састоји љубав према Богу: Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који мене љуби (Јн. 14, 21). Зато, када кршимо заповести Божије, већ у нама нема љубави према Богу; а свети апостол Павле је објавио особине љубави у I Посланици Коринћанима (13,48)…Видите ли каква узвишеност постоји у љубави! Али је она још повезана и са дубоким смирењем, које је учвршћује и чини је непропадљивом. Оно не види ништа добро, ма шта љубав чинила, него само опажа своје недостатке, а не недостатке ближњих. Не знам да ли сте сада схватили да сте се саблазнили, умисливши у себи љубав и остале добре особине које сте описали.
Налазећи се у искушењима, видите колико сте далеко отпали од љубави према Богу и ближњем; од којих се прва састоји у извршавању светих заповести Његових, а друга … је не само у љубави према ближњима, него чак и према самим непријатељима нашим; а кршећи макар једну од ових заповести, отпадамо далеко и од љубави према Богу.
Реч о љубави бескрајно значење има и тешко је описати нашим слабим умом, а још оскудније деловањем. Ти си за себе приметила да љубави мало имаш, а када боље промислиш, схваташ да ниси имала ни појма о љубави и желиш да знаш којим путем макар нешто од ове врлине стећи? Господ је рекао: Ја сам пут и истина и живот (Јн. 14, 6). Тај је пут поштовање заповести Господњих. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који мене љуби. А заповести Његове све љубав и смирење јесу.
Тачно је да из љубави према Богу Њему треба угађати; али љубав је тесно повезана са смирењем; и ако ли ово последње у себи не видите, онда ни љубав не тражите. Љубав вазноси, а смирење вазнесеном делу не допушта <да падне>; одузми га, и она ће пасти; а ви ћете постати свесни да вас умишљање и гордост не напуштају… Зато и треба смиреним путем ићи ка Богу и бојати се поуздања у себе; управо због њега ви и остајете без спокоја и чините сагрешења о којима сте писали, да вам неважне неугодности изазивају незадовољство по неколико дана. Па где је ту љубав Божија? А смирења није ни било; него њихово место заузима гордост…
…Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему (1 Јн. 4,16). 0, када не бисмо само на речима, него и на делу ово благо задобили – љубав, коју смирење учвршћује. „Свети су пар – љубав и смирење, прва вазноси, а друга вазнесене подупире и не да им да падну“ – у Слову 25 пише св. Јован Лествичник…
 
Где нема смирености, тамо нема љубави
 
Привиђа вам се све негативно једнима код других; како вам оштра стрела ђавоља погађа срца! а правога јемства љубави у срцима вашим нема… нема за њу <љубав> места код вас, зато што смирености нема; са њом је она мирна, складна и љубазна, а када ње нема, онда стреле ђавоље наоштрене пробадају срца ваша и читав плод напора и подвига ваших рањавају. То вам је познато из списа Св. Отаца: ко обавља молитву или неку другу врлину, сусрећу га снажна искушења ђавоља, а над њима је победа – смиреност…
…А о међусобним односима много сам вам писао и сада подсећам: ако будете себе сматрали незнатнијом и недостојнијом од сестре, и добробит, тј. спокојство њено – својом, онда ће се у срца ваша уселити љубав, која никада престати неће нити се завршити, јер је смиреност поткрепљује. О, нека нас Господ учини достојнима да стекнемо ово благо! јер је вредније оно од свих добара светских…
 
Љубав према Богу искушава се супротним
 
…Још смо далеко од љубави Божије и смирени будите у умовању своме, молећи за Његову свемогућу помоћ у трагању за Њим. Писасте раније да Бога љубите, али је то потицало од вашег сопственог непознавања. Можда су вам се нека милост или радост душевна већ и учинили као љубав, али љубав према Богу се искушава супротним и обавезно се морамо сукобити са три непријатеља наша: светом, телом и ђаволом…
 
Љубав је плод духовног живота
 
Пишеш да своје ближње љубиш; ако је то истина, а не самозавођење, онда си задобила врхунац врлина; али ја, грешан, осећам да га још досегао нисам и осећам сиромаштво, иако и желим и трудим се колико је у мојој моћи да љубав искажем у свакој прилици, али је постигао нисам; јер се она стиче дуготрајно, уз много напора, подвига, одбацивањем себе и уз помоћ Божију. Љубав је плод духовни, а њене особине св. Апостол овако описује: љубав дуго трпи, благотворна је… (Кор, 13, 48). А када преиспитамо у себи те особине љубави, схватићемо да смо још од ње удаљени веома; што и треба да нас смирује; а смирење доприноси љубави, по речи св. Лествичника:“ Свети су пар – љубав и смирење; прва вазноси, а друга вазнесене подупире и не да им да падну“.
 
Заволети ближњега значи Бога заволети
 
У вашем последњим писму поново о љубави Божијој говорите. Већ смо вам писали колико је врлина узвишена – љубав Божија, и она не може постојати без љубави према ближњима, по речи св. Апостола: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је“ (1 Јн. 4, 20). Треба постићи љубав кроз чување заповести Божијих и кроз страх Божији, а не замишљеним вазношењем према Њему.
Постарајмо се изнад свега да ближњега заволимо, јер је у љубави према њему и љубав према Богу…
А како ми узвраћамо Господу за све што нам је дао и даје нам?! Зар не треба да Га заволимо свом душом нашом, свим срцем и свим умом и ближњег нашега као саме себе? А љубав према Богу се управо и састоји у љубави према ближњима (1 Јн. 4,20). Али ми видимо голем недостатак ове у себи; и како ћемо на то одговорити? Треба се постарати за то, подвизавати се, јер подвижници задобијају Царство Небеско (Мт. 11,12); а тим пре, немајући других врлина које приличе нашему звању, морамо се подвизавати на љубав према ближњем, и то не само према онима који нас воле и поштују и чине нам по вољи, јер и незнабошци тако чине (Мт. 5,47), него јошивише према онима који нам чине нажао, подвизавати се на љубав.
 
Не може се оно што је тренутно сматрати љубављу
 
Подсетили сте на љубав вашу према Богу, да ваше срце ватрена љубав према Богу обузима. Не сумњам у то, али се љубав Божија не састоји само у томе да у одређено време имамо осећање нежности и плачемо: ово се више може односити на дарове Божије или награду од Њега, а о љубави је речено: Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који мене љуби (Јн. 14,21); онда се, сматрајући она осећања љубављу према Богу, могуће саблазнити умишљеношћу, због чега се понекад шаљу искушења слична тим, каква ви осећате: туга, јад, тама, и слично. Када прочитате 55. Беседу Исаака Сирина, онда можете много боље схватити шта је љубав Божија.
 
Љубав према Богу се препознаје у ношењу тегобног крста без роптања
 
Поменула си нехотичну тугу и јад; то је неопходно потребно и корисно ради нашег искушавања. А у чему је наша оданост, вера и љубав према Богу, ако не у трпљењу и овога тегобног крста који нам је досуђен? Не посустај и не одбацуј га, него се смирено унизи пред Богом. Јер се ово допушта и због узношења.
 
Љубав, пријатељство и склад се супротним искушавају, а самопрекором, смиреношћу и речју „опростиучвршћују
 
Видео сам ваше међусобно нерасположење и не чудим му се: непријатељ завиди вашем мирном животу, настоји да различитим подвалама поремети ваш мир и разори ваш склад; али нека је хвала Господу што се ђаво не порадова, него се постиде вашега објашњења и смирења међусобнога. Тако поступајте и убудуће; упозоравао сам вас да се љубав, пријатељство и склад искушавају супротним; они нису постојани онда када волимо само оне који нас воле и поштују и не примећујемо какве се страсти гордости, самољубља, пакости, гнева, зависти, итд., скривају у нашем срцу, Ако ли би се догодило, нехотице, ненамерно, или уз ђавоље учешће, да једно другога увреди или да се увреди и узнемири, не будите упорни у томе, не храните страсти, непријатеља не тешите; ви сте већ искусили, знате како да над њим победу задобијете, уз помоћ Божију: самопрекор, смиреност, „опрости!“, а ако ли будете распламсавали искру мржње и опачине смишљали, за кратко време ће пламен планути, и запетљаћете се у ропство помисли, самомудровања и самооправдања, мир ћете изгубити – а од тога шта је несрећније и плача достојније?
…Пишеш да немаш мира са Н.; изгледа да се мора савладати та азбука да ово твоје расположење није због ње, него од неискреног залога твога срца. Ми смо ученици Христови, а он заповеда да се непријатељи воле. А где је љубав ова? Како ћемо, пак, познати даје имамо? Наравно, онда када нас вређају и грде, и Господ им допушта да то чине ради искушавања нашега. А када не само не подносимо, него и љубави немамо, онда се због тога кајати морамо и себе корити, што прилике које су нас снашле ради поуке не само да не окрећемо себи на корист, него нам још и штете; оружје добијамо да непријатеља победимо, а уместо тога њиме себе рањавамо.
 
„Треба све волети и свих се клонити“
 
Тебе не воле – ти њих воли; то, што тебе не воле, не зависи од тебе, а да њих волиш твоја је воља и дужност, јер је Господ заповедао: не љубите оне који вас љубе, него непријатеље (Мт. 5,44), а када у нама овога нема, онда утолико више морамо да се смиримо и гордост изгонимо и да се Господу за то молимо.
Ако они не желе да имају везе са тобом, онда је и не тражи; треба све волети и свих се клонити.
 
Среброљубље, гордост и самољубље разарају љубав
 
…Где среброљубље нама влада, тамо о свакој копејки водимо рачуна, да се не потроши без интереса; а где владају самољубље и гордост, тамо не желимо никакве обавезе међусобне да имамо; па може ли ту бити сачувано пријатељство? Страст, све је страст; ако не ова, онда она, а оне су у пријатељству лоши посредници. Старац Василије у заједници речи „твоје и моје“ назива туторством <старањем> нечастивог; оно неће донети плодове благе љубави и мира. Ако ли се твоје или њено нешто и потрошило, зашто о томе водити рачуна? Ако се не само пет, десет, него чак и сто рубаља нечијих потрошило, не саветујем да се обрачунава и не треба мислити да ћу се одужити или се нећу одужити; све то разара љубав. Љубав је драгоценија од свих блага на свету. Саветујем и молим вас обе да не прерачунавате и не узнемирујете се када се нешто потроши; зар је оно ваше? И чиме сте то заслужиле? Све је дар Божији, и ми Божији јесмо.
 
Ми треба да волимо ближњега љубави Божије ради
 
Из твојих писама видим колико си тада пропатила; а шта је узрок томе? Наше страсти. Ми смо кренули да тражимо спасење, а како се оно задобија? Извршавањем заповести Божијих, које уништавају страсти што се у нама скривају и које ми не схватамо; а када се укаже прилика, оне се појављују као звери и кидају нас. А зашто си сада мирна? Зато што нема предмета који надражује страст; а тада си била немирна и губила си разум. То мора да ти буде наук, да се не покораваш страстима преко осећања. Ми смо дужни да све волимо, али најчистијом љубављу, која нас умирује, а не изазива немир; иначе ће се догодити да твар љубимо више од Творца; док смо обавезни да ближњега волимо љубави Божије ради. А ти си се заправо заносила пристрасном, а не правом љубављу, коју св. Симеон Нови Богослов забрањује у 125. глави, и остали Оци. Моли се Богу да ти подари да према њима… једнаку љубав имаш; а разликовање и пристрасност од ђавола су и сакрити се не могу, па тебе и њих неспокојнима чине.
Не тражи у другима љубав према себи, него љубав тражи у себи, не само према ближњима, него и према непријатељима.
 
Љубав према непријатељима
 
Обавезна је такође заповест о љубави према непријатељима; али, колико смо удаљени од њенога извршења! И само се, макар делимично, можемо њему приближити, ако будемо себе корили, опомињући се својих сагрешења.
 
Који љубав оствари читав је закон извршио
 
А наша је једина дужност … да волимо један другога, и управо у томе јесмо дужници вечити. Јер, ко је љубав остварио читав је закон извршио.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *