РЕЧНИК СПАСЕЊА

 

РЕЧНИК СПАСЕЊА
 

 
ЗАВИСТ
ЗАПОВЕСТИ
ЗЛОПАМТИВОСТ
 
ЗАВИСТ
 
Где је завист, тамо нема љубави и смирености
 
Питаш о страсти зависти, која се угнездила у теби и плашиш се да ће те пратити до гроба; па зар још не разумеш да она настаје од гордости? Размисли, зар она није од самољубља и славољубља твога настала? Јер Оци рекоше:“ самољубиви не може бити братољубиви“. Ако би се ти старала о задобијању смирености, да не кажем, ако би била смирена, онда би ближњега претпостављала себи и сваку његову корист. Шта мучи онога који завиди? Добробит ближњега или првенство; иако и он сам има иста добра, а временом и првенство, али је њему неугодно што овај то поседује. А где су љубав и смиреност, тамо ће сви ступњеви зависти ишчезнути. Немој се помести што те страст леди, него настој да јој се супротставиш самоукором, смиреношћу и љубављу. Када постоји завист, онда је већ очигледно да су љубав и смиреност протерани напоље; а без њих и врлине ништа не вреде. Ти немој очајавати и не мисли да ће те до гроба пратити та страст; у складу са смањењем самољубља и задобијањем љубави и смирења, и ње ћеш се ослободити.
 
„Који пронађе завист, ђавола пронађе“
 
…Налазећи се у цркви и осећајући мир и тишину, оне су те тешиле; а после си осетила страст зависти због првенства Н. и тама те је прекрила; из тога мораш да видиш да никако не треба мислити о себи, па макар и великих дарова удостојена била; ипак се у нама скрива мрак страсти… А како је чемерна завист и изрећи је тешко, и она није шоља, него изнутра долази од свога осведочења; који пронађе завист, ђавола пронађе, а ђаво је тама и немир, а где је благодат, тамо је светлост и мир. Подвизавај се против те страсти и немој мислити да људи пружају повод за страст, него ти ова прилика њу само показује, како лежи у теби и указује се са приликом, која је, по промислу Божијем, дозвољена ради твога исцељења.
 
ЗАПОВЕСТИ
 
Наше је спасење у извршавању заповести Божијих
 
Наставник наш и Учитељ јесте Сам Господ наш, Исус Христос: Он нам је даровао спасоносне и животворне заповести, које дају живот вечни и рекао је младићу који Га је питао: шта да учиним да имам живот вјечни? држи заповијести, њих твори и имаћеш живот вечни (Мт. 19, 16.17; Мк. 10, 17.19), и Свети Оци, који су спасење добили, добили су га извршавањем заповести Божијих и нама су оставили пример свога живота; покретани Духом Светим, предадоше своје учење на корист нама, који слушамо и читамо. А које заправо заповести треба да извршава онај који жели да се спасе? – Најважније су две: љубав према Богу и љубав према ближњем, о овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци (Мт. 22,40), а детаљно и посебно су те заповести исказане у светом Еванђељу, највећи део у 5,6. и 7. глави еванђелисте Матеја. Уз извршавање заповести Божијих, треба имати и смирење, о коме је исто тако речено: тако и кад изврши&е све што вам је заповијеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17, 10), и на другом месту Господ заповеда: и научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт, 11, 29). Ето какво је милосрђе Божије према нама! Вршењем заповести његових задобијамо спокојство, и каква је велика премудрост Божија: за сваку страст, која се налази у нама, постоји заповест, која не само спречава њено (страсти – прим. прев.) деловање, него је потпуно искорењује. Дакле, поуку у речи Божијој држи и настој да је извршаваш, молећи за помоћ Божију, јер је Он рекао: без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15,5). Читај и беседе Светих Отаца.
По крштењу је обавезно вршење заповести Божијих, којима се чува благодат Божија која је њиме дата, и у складу са њиховим извршењем благодат се увећава; а кршећи заповести, једино је покајањем опет васпостављамо и стичемо.
 
ЗЛОПАМТИВОСТ
 
Какво пакосно домишљање имаш према једној сестри, да када иде према вама и зачујеш њен глас, оно спонтано прожме читаву унутрашњост и мислиш да она долази у лошој намери; а не видиш да то потиче од твога настројења, које према њој има предрасуду злопамтивости? Знај да ти то ђаво дошаптава, да би злопамтивост још више увећао.
 
Молитва злопамтила је сетва на камену
 
Заповест је Божија, а не моја: љубите непријатеље своје (Мт. 5,44). Не можемо да волимо, па онда не мрзимо, а себе прекоримо због недостатка љубави. Да се не оствари на нама реч: зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих (Мт. 24,12). Моли се за њу и сматрај се лошијом од ње; тада ће Бог окренути срце твоје од злопамћења. „Молитва злопамтила је сетва на камену“ – пише св. Исаак.
 
Злопамтивост је јадно стање
 
Пишеш о прекорима и једу приликом сусрета, а ако и не можеш у то време, онда после плане искра (гнева) и обавезно се нечим осветиш и задовољиш своју страст злопамћења, као да каквим хранљивим оброком утолиш глад. О! то је несрећно стање; то значи да је зло постало навика; треба се што пре против њега подвизавати, да би се постигло излечење, с помоћу Божијом. Ишчитавај код преподобног авве Доротеја, колико је штетно злопамћење, исто тако и код св. Јована Лествичника…

Коментарисање није више омогућено.