РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
О СРОДНИЦИМА МНОГОСРОДНИМ
 
Говораше Свечовек:
– Одрешите очи своје од лонаца, и вежите их за лончара. Јер вам кажем, да је лончар лепши од својих лонаца. Сви су лонци изишли из његове душе, и сви ће остарети, обуђавити и полупати се. А лончар остаје обучен у вечиту младост и драж.
Сирочићи, ко вам је отац, и ко вам је мајка? Кад се камен одрони од планине, хоће ли рећи, да му је планина отац и мајка? Је ли га планина родила и створила? Или је почетак и њега и планине?
Лончићи, зашто сте се ви везали за један старији лонац од вас, те говорите: ми смо од њега? Нисте ли и ви, и старији лонци, изишли из једне исте смесе, и једног меситеља?
Заиста, где вам је отаџбина, онде вам је и отац. Ако вам је земља отаџбина, и отац вам је земљак. Ако ли вам је отаџбина боља од земље, заиста и отац вам је даљи од земље.
Које се отаџбине одрекнеш, онога се и оца одричеш. Одрекнеш ли се неба, одрекао си се и небесног оца. Одрекнеш ли се земље, одрекао си се и оца земаљског.
Пијавице, што сте се припили уз трбух земље, те сисате отров из ње? Можете ли се открпити од бурага, који сладите један другом, а који вас трује, и возрети на царство звезда, и још више – на царство духова, којима ваш банкет вређа нас.
Сувише сте се сродили међу собом, о многосродни, те ми личите на грозд, што непосредно трули и из трулежи цвета, а никад да стигнете за брање. Сувише сте се сродили међу собом, и отказали сваког другог сродства. Зато вас се грозе други светови, и удаљују се од вас и од ваше крвне таблице множења и делења.
Ви бегате западу, а други светови истоку, те размак међу вама бива све дужи, све дубљи.
Што се срођавате са слугама, а враждујете домаћину дома? Рачунџије, није ли боље сродити се с домаћином, па ће слуге хитати у ваше сродство из страха и користи?
Чујете ли? Не чујете, где вас домаћин зове, да пођете за њим. Слуге су вам запушиле уши својом виком, те не чујете. А домаћин не виче, но зове тихим, господским гласом. Заиста, ко је господске душе, чуће глас домаћина свога, и поћи ће за њим.
Ја не тражим много сродника, но једног. Цара ја тражим за сродника, а не његове мишеве и мачке. И кад ми цар постане сродник заиста разбећи ће се мишеви и мачке.
Ако ми генерал пружи руку, заиста сва војска ће ми се поклонити.
Ко призна Бога за оца, свет ће му дати још онолико отаца и мајки, колико жели. Ако жели.
Ко призна архангеле и ангеле за браћу своју и сестре, свет ће му пољубити онолико браће и сестара, колико жели. Ако жели.
Ко призна духовне власти и силе за своје пријатеље, гора и вода биће му пријатељи.
Ко призна светитеље за своје санароднике, слонови и лептири биће му санародници.
Ко призна васиону за своје имање, свака њива ће му понудити тапију на себе.
И тако, ко се одрекне лонаца и уједини се са лончарем, ваистину располагаће свима лонцима као и лончар.
Многосродни, не везујте своје срце ни са ким и ни са чим на земљи – на овом опасном игралишту – пре него се вежете с Оцем Небесним и његовим родом. Јер ћете се у опасну паучину заплести, и нећете се лако отплести.
О, како сте се већ заплели, да вам и пауци завиде! Скупили сте сродника око себе пуну читуљу, и један по један од њих умире, а ви плачете, и кроз плач друге тражите. Но зар други неће умрети? И најзад, зар се нећеш и ти од њих свих одвојити и отићи? С ким ћеш отићи? И коме, кад с оне стране ниси стекао ни једног сродника?
Заиста, ја вам кажем, ко нема оца с оне стране материје, не може поштовати ни свог оца у материји. Може га звати; може га хранити и појити, но не може га поштовати с усхићењем и поклоњењем, како житељи неба поштују свога оца.
И онај, ко нема мајке с оне стране материје, окренуће једнога дана љубав према својој мајци у материји у презрење и досаду. Може је звати, може је хранити и појити, но не може је волети с вечитим треперењем и вансебношћу, како житељи неба воле своју мајку.
И онај који нема никаквих сродника и никаква сродства с оне стране материје, живи у друштву умноженог, раскомаданог себе, те кад Анђео смрти дође, неће се моћи сабрати и цео поћи у други свет. Заиста, његово комађе остаће код његових земних и земаљских сродника, који ће га и даље привлачити к себи и држати везана за земаљски живот.
Благо вама пак ако имате Оца на небу. Гле, тад ћете умети истински поштовати вашег земаљског оца, без промене и замора.
И благо вама, ако имате Мајку на небу. Гле, тад ћете моћи волети своју земну мајку без презрења и досаде.
И благо вама, ако имате сродника и сродства с оне стране материје. Гле, неће вам магнетско комађе себе остати за вама, да вас и даље привлачи к земљи, него ћете знати коме идете, и ко ће вас дочекати. Ваистину, знаћете, да остатак душе ваше, као последњи зрак сунчани, јурнуће радосно тамо, где је и остала душа ваша, јесте – и отаџбина ваша. Више ћете тада сажаљевати своје сроднике на земљи и више ћете им помоћи, не тражећи помоћи од њих, беспомоћних.
Путници, васионски, зашто се грлите на друму, те нити журите нити дате другима журити?
Што од свадбеног сродства правите циљ себи, кад је циљ вашег путовања далеко од ваше свадбе и ваше постеље?
Заиста, најлепше је сродство међу вама, који се на путу свађате и мрзите, и не гледате пут и конац пута но један другог.
Кунем вам се: милион пута ходићете по истом путу, само још по јачој жези и још гмизавијем песку.
Не везујте се за сроднике земљане; не везујте се ни мржњом ни љубављу, јер сродници тржу уже назад и задржавају вас од путовања.
Ко је од паметних до сад полазио напред, а хватао се оберучке за уже, које га трже назад?
Кунем вам се, путници васионски, спасоноснија је длака, која вам се додаје спреда и води вас напред, него дебело уже, које вас потрже назад, и у ноћлег многосродних, који гамижу путем, окренути леђима крају а лицем почетку пута.