РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ ЗАКОН
 
Плесаху звезде без ногу, тетураше се земља без очију, ваљаху се таласи етра бескрајни, зраци кроз етар свираху. Баци Орион своје жежене погледе кроз безмерни простор и пипаше својим зрацима по милионима сунаца и планета.
– Кога тражи Орион Пресветли, кога ли он то пипа и тражи? Сашаптаваше се звезде у Млечном Путу.
– Тражим Свечовека, тражим и не налазим. Рече Орион. Видите ли га ви, сестре?
– Не видимо. Рече Кентаур.
– Не видимо. Рече Међед.
– Не видимо. Рече Рак.
– Не видимо. Рече Ован.
А Кастор и Полукс, пресјајни близанци, насмејаше се слатко, слатко и тако, да све звезде устрепташе радошћу.
– Они знају, они знају! Два видовита брата све виде и знају. Реч – реч – реците, слово – слово – словите!
Плесаху Близанци и говораху:
– Тамо, тамо далеко, где Сунце блиста, колико кап крви велико, и где два-три атома око њега играју: Уран, Сатурн и Јупитер, тамо се види облик Свечовека, где се вије на неком полу-атому. Ви знате, сестре, да Свечовек бира најниже подножје ногама својим, најјевтиније камење, да би га углачао и поскупио.
У том једна комета звизну поред Близанаца и саопшти:
– Јесте, имате право, Пресвета Браћо, на том полуатому, именом Земља, страда Свечовек сада. Усредсредите снажне погледе своје на ту тачку и помозите дело Његово.
Саопшти и ишчезне.
А Свечовек, покривен звездама, гологлав стајаше на потоку, званом Рајна, и гледаше у Близанце.
И имађаше Свечовек само два следбеника, два лепрозна, који сеђаху на обали, крај ногу Учитељевих.
Рекоше лепрозни, и трава их не чу:
– Учитељу, много има закона међу људима, но има ли који лековит?
– Заиста, има свега два закона – одговори Свечовек. Један је пророчки, а други месијански. И осим та два других нити има нити ће имати.
Рекоше лепрозни, и трава их не чу.
– Учитељу, који је од та два лековит?
– Први привија рану, а други је лечи. Одговори Свечовек.
Први вели: не служи више до једноме Богу у храму;
Други вели: не служи више до једноме Богу у души.
Први вели: не клањај се идолима, начињеним рукама;
Други вели: не клањај се идолима, начињеним мишљу.
Први вели: не куни се речима;
Други вели: не куни се ни мислима.
Први вели: посвети Господу Богу седми дан;
Други вели: посвети Господу Богу све дане.
Први вели: поштуј оца свога и мајку своју;
Други вели: поштуј свакога оца као свога оца, и сваку мајку као своју мајку.
Први вели: не уби руком;
Други вели: не уби мишљу.
Први вели: не укради руком;
Други вели: не укради мишљу.
Први вели: не прељуби телом;
Други вели: не прељуби мишљу.
Први вели: не лажи језиком;
Други вели: не лажи мишљу.
Први вели: не пожели туђе крвљу;
Други вели: не пожели туђе мишљу.
Рекоше лепрозни, и трава их не чу:
– Учитељу, реци нам нешто више о првом и последњем закону.
И Учитељ рече:
– Ко служи једноме Богу у храму а двојици у души, тај не служи ни у храму ни у души Богу, но ђаволу.
Ко се не клања рукотворним идолима, али се клања духотворним идолима, тај је неизлечив идолопоклоник. Јер дух, испуњен идолима, наредиће рукама сутра – ако не наређује данас – да направи идоле.
Онај ко се не куне мислима, заиста неће се клети речима, јер где је извор сув, ту нема реке. А онај ко се данас не куне речима, док су му мисли испуњене клетвом, сутра ће се клети и речима, јер чега је извор препун, оним река и тече.
А ко седми дан посвећује Богу, док шест дана посвећује себи, шестоднев његов напуниће и седми дан, и Бог ће бити прогнан из његовог времена. А ти, испуниш ли шест радних дана мишљу о Богу и молитвом, лако ћеш и радосно празновати седми дан.
Заиста, онај ко поштује свога оца и своју мајку сличан је детету, које је тек проходало. Но такав не може добити свечовечанску трку. Онај ће добити свечовечанску трку, ко се научи кроз поштовање свога оца и мајке. Заиста тај је у вољи мени.
Речено је у првом закону: не уби – мислило се на рукоубицу. Но гле, ко има убилачке мисли, ма и не убијао руком данас, убијаће руком сутра; јер кад је извор пун, река мора тећи. Зато последњи закон забрањује убијање мишљу. Јер ко мишљу не убија, рука се његова не може покренути на убиство. Шта ће је покренути, ако њен покретач неће да је покрене?
И ко прељубу чини, убија туђу и своју душу, и жалости моју горку мајку, Мириам. Благо оном, чије су мисли девичанске, непрељубне; гле, никад неће телом учинити прељубу. А онај ко и не чини телом прељубу, а чини је мишљу, тај је неизлечив прељубочинац. Јер машина, пуна огњене паре, ако је спречена данас у покрету, покренуће се сутра.
“Не укради”, вели пророчки закон, и мисли на крађу рукама. Заиста, ако руке и не краду а срце је испуњено крађом, лопов је ту. Зато месијански закон наређује, да се исуши извор крађа, срце крадљиво, те да нема шта покренути руку на крађу.
Нико пак не лаже језиком, ко не лаже мислима. Чије су мисли истина, тога је и говор истина. Као што нико и не убија руком док прво не убије мислима.
Ко жели туђе крвљу, излечив је. Но ко жели туђе мишљу, неизлечив је.
Заиста, као што пуцањ оставља гар у пушци, тако сваки грех оставља гар у души. Ма се пушка и не чула у селу, и ма њен пуцањ никога не убио, гар у њој остаје.
Ма нико и не бележио грехе једнога човека, душа његова има рабош, и она урезује у рабош своје грехе.
Од свега, што душа човекова објави, остаје дупликат у њој самој.
Лепрозни, први је закон дат, да научи људе не рушити живот, а други – да их научи зидати живот.
Лепрозни, први закон је служио, да веже месо и крв, а други, да одухови месо и крв.
Први закон писан је каменом по каменој табли, а други духом по месу и крви.
Пророчки закон, лепрозни, дат је, да би човек страховао од Бога, а месијански, – да би човек сарађивао Богу. Први, да би спречио болест, други, да би је излечио.
А лепрозни уздахнуше, и трава их не чу.

Comments are closed.