РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
ДУША
 
Звезде се колебљу на пучини васионској као малени чунови на бурноме мору. У чуновима душе се возе, повозе, душе – душице, очи – очице.
И чун види чун, јер душа види душу.
И чун чује чун, јер душа чује душу.
И чун ходи душом, јер само душа зна ходити.
И чун збори душом, јер само душа зна зборити.
Док је душа души тајна, гледају се и чуде се, питају се и буде се. Кад се вео тајне прозре, душа позна душу, јер је нађе у себи.
А кад се познаду, две и две у стаду, као Кастор и Полукс, виде да су једно, па и трећу смотре. Кад трећу познаду, три у четврту гледе, четири у пету.
Овца шапће страшљиво пред јежом, јеж се јежи пред овцом. То је страх душе пред незнаном душом. А кад се здруже две незнане душе, једна поред друге пасе, с досадом једна од друге, и ишчекују трећу.
Коме би вихорио, да није душе? То душа души вихори.
Коме би месец светлио, да није душе? То душа души светли.
Коме би крин мирисао, да није душе? Не би ни мирисао. То душа души мирише.
Коме би мед сладио, да није душе? Не би ни сладио. То душа души слади.
Коме би гвожђе било хладно, да није душе? Не би ни било хладно. То душа души хлади.
Господе, спаси све душе! Гле све страдају, једне због правде, друге због неправде; једне од незнања, друге од сазнања.
Нека се при шуму Твога имена све душе слију, сви малени пламичци у пожарни пламен пред престолом светиње Твоје.