РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
ЗАШТО ОВО? ЗАШТО ОНО?
Би сми-л-лахи рахмани-р-рахими
 
Један моћни шеик у Багдаду посматраше ситне скакавце у својој градини, како скачу по густој трави, заплићући се без муке и расплићући се с муком, па ће рећи:
– Зашто ли је требало моћном Алаху да створи тако ситна и немоћна бића, такве тричарије? Да ли зато да би се имао над чим насмејати, или сажалити?
– Не зато, аго, одговори му Вран Гавран. Него је моћни Алах саздао ситне ствари поред човека, да би човек имао сравњења и камен спотицања. То значи: да би човек морао дуго падати челом на траву, и скакавца у трави, и гусенице испод скакаваца, и кртице испод гусенице, док му се очи не отворе и не позна себе у свима овим облицима. Колико султана немоћније од скакаваца леже испод тла, по коме скакавци скачу! И не обраћа ли Алах сваки тренут ока моћно у немоћно, и немоћно у моћно? Питај сунце, аго, и оно ће ти рећи, да кад год је погледало земљу видело је свемоћног Алаха у трави међу скакавцима, како их с љубављу гледа и с бригом помаже. Алах је увек ближи немоћнијим и беспомоћнијим, да би их подржао и тако равнотежу живота одржао.
– Ти гледаш, аго, у скакавцу скакавца, а Алах кад погледа скакавца у трави види његово јуче и његово сутра. Нема немоћи, која у прошлости није значила моћ, или која у будућности неће значити моћ. Нити има моћи, која или није никла из немоћи, или се неће распасти у немоћ. Алах је моћан, а сва бића су судови његове моћи. Из једног суда у други пресипа он своју моћ: из мањег у већи, из већег у мањи, као винар вино. Ко га сме упитати: зашто?
Један монах у Бенгалу прође поред гомиле ђубрета. То беше ђубре из града, и на врх ђубрета неколико мртвих паса и мачака. Пролазећи монах стеже нос и срдито узвикну:
– Зашто мирисни и добри Брама трпи овакав смрад на земљи?
А Вран Гавран му одговори:
– Мирис се прелива у смрад, и смрад у мирис. Нема смрада на земљи, што некада није био мирис женама моћних махараџа, нити има мириса, што није као смрад отуран ногама слушкиња њихових. Питај најмириснију ружу у Бенгалу, да ли је никла из мириса или смрада, и откопај гробнице краљица индијских, од којих је земља мирисала, и оћути сада мирис њихов, па онда ћеш разумети зашто добри Брама трпи и ово и оно.
– Добри Брама седи крај свакога смрада, и не срди се, јер он мирише смрад мирисом прошлости и будућности. Такође, добри Брама стоји крај сваке руже и не завиди, јер осећа смрад, из кога је ружа никла и у који ће се повратити.
– Сви су мириси у Брами, и сви су угодни његовој души. Он их мења час овако час онако, као што ветар дува час југу, час северу. Ко га сме узети на суд за то? Ко га сме упитати: зашто?
Један богат трговац јахаше падином Кавказа, пун смеха и разговора. Но чело се његово намрачи, кад угледа изненадно навучени мрачан облик, што му заклони сунце. Па рече богати трговац:
– Зашто светли Ормузд не растера таму, – бар у подне, кад је немоћан у поноћи?
А Вран Гавран му одговори:
– Светли Ормузд је сувише велика светлост, да би био без сенке. Ариман је сенка његова. Ормузд гледа сва бића у светлости својој, но овда-онда жели да их види и у сенци својој. Његова сенка је страшна за нас но и за њега. Те ми кад смо у тами дрхтимо и бежимо крају; и кад је крај недогледан, ми очајавамо. А он кад стоји у светлости, види таму, а из таме догледа светлост, с обе стране. Јер два лица има светлост: једно с ове стране, а друго с оне стране таме. И две постеље има тама: једну с ове стране, а другу с оне стране светлости. И светлост се помиче на сенку, а сенка се измиче испред светлости. Каквим темпом светлост навире, таквим темпом тама измиче. Кад једна лети, лети и друга. И као што један паоц на точку не стиже други, тако ни Ормузд не стиже Аримана, сенку своју. Нема места у васиони, на ком и један и други нису били, нема створења, кроз које нису оба прошла, нити пута, на коме се нису утркивали. Нема светлости, на коју неће пасти сенка, нити сенке, која се неће осветлити. Ормузд је господар и једног и другог. Он застире свет час белом час плавом кадифом. Ко га сме узети на суд за то? Ко га сме упитати: зашто?

Comments are closed.