РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
О КОМУНИЗМУ СВЕТИХ
 
Брамакарма уведе Вран Гаврана у школу, и прекрстив руке стаде у страну. А деца се уредише унаоколо, мали пликови на телу земљином, пуни свежине и игноранције.
У томе моменту зачу се запомагање једне жене, што скупљаше сено у оближњој ливади.
– Ах мени сиротој! Бура се спрема, сено ће ми закиснути, а ја сама, с две руке, не могу га упластити и свући!
– Брзо у ливаду! викну Вран деци. И дечаци с девојчицама намах отцупаше, у гомили, – један грозд пликова, следећи Врану и Брамакарми.
Кад сагледа жена грозд од малих тела, и гору од малих руку, што се живо прихватише посла, поче плакати од узбуђења. Једно од оних драгоцених узбуђења, које застаде неверујећег у доброту света, и поврате му веру у разумност (ма и похабалу) свих пликова на лицу земљином.
Кад се сено навилча, и упласти и здену, крупне капи кише нечујно се склизаше из далеке висине, као одабрана авангарда једне страшне војске.
Деца се скупише око зденутог сена, и брзо дишући брисаху зној с лица. А Вран им прослови:
– Децо, поклонимо се сену. Одајмо последњу пошту браћи нашој, која су до јуче зеленела и цветала. Милијарде животића, од истог штофа као и ми, леже бестрашно у овој гомили, што ми зовемо сено.
С дивљењем следоваху деца Врану, и дубоко се поклонише сену, као што их мајке учаху да се клањају махараџи.
Поново се уредише деца у школи, иста деца само са сјајним очима. Поново Брамакарма стаде у страну, исти Брамакарма само са још ћутљивијом загонетком на дну душе. А Вран Гавран, окренут Истоку и деци прозбори:
– Ненаследници, будите мајка један другом; не брат но мајка, јер и творови су вам браћа, увек, и браћа-творови, скоро увек.
Ненаследници, сваки човек има свој мирис, но осећа само туђи. Твор заплаши све животиње у шуми својим мирисом, па се теши речима: сви они знају, да ја не трпим њихов мирис, те се учтиво склањају од мене.
Једнога дана, о Брамакарма, брате, ја се смејах грлатим крикунима, који денунцираху мирис комшија, и кроз смех рекох им: o ви, премирисни, зашто се грозите мириса своје браће, кад гле, јарци и лисице беже од вашег мириса?
Ненаследници, мирис мајке је мио детету, ма какав био. Будите мајка један другом, и бићете вазда мили један другом, и нећете бежати један од другог као лисица од вука, него ћете се тражити с болом и риком као што теле тражи краву, и крава теле.
Ненаследници, ваши преци учили су се братству, што је значило и значи – боксерству. А ви се морате учити, и научити, материнству. Јер братство је боксерство, а материнство је нега.
Ненаследници, земља је један пејзаж minoris generis у васељени. Људи су невидљива светлост у сенци тога пејзажа, и невидљива сенка у светлости његовој. Боксерством су испунили људи зелени пејзаж земље, трава се спарушила од боксерских копита, историја је својом стрвином овоњала ваздух. Добро је што су буре учестале. Гле, гле, како земља сурово витла влажном метлом по атмосфери, да је освежи од стрвине историје!
После ових речи Вран Гавран сањиво погледа кроз прозор у бујичне млазеве, што везиваху небо и земљу. И деца управише своје погледе на исту страну, пуни страха и чуђења.
Па продужи Вран:
– Величина природе ни у чем се не показује толико колико у индиферентности природе према “величини” људи и људских догађаја. Понекад се људима хоће да вичу из свег грла, да би обратили ту индиферентност у чуђење, симпатисање и обожавање.
Ненаследници, комунизму ја вас учим, јер погађам вашу жељу за лепотом и снагом. Када желите бити лепи и моћни као ова ликвидна бујица, што везује небо и земљу, морате се спремити да живите у комунизму. Антикомунизам је наслеђе, које вам преци остављају. Не будите наследници, него будите ненаследници.
Кад пођете по коровној њиви живота ви ћете чути неке крикуне, који кричу о комунизму. Знајте, да они мисле на комунизам боксера, тј. туцање огња и воде у једној ступи, да би се произвело млеко!
Комунизам светих ја вам проповедам, једини остварљиви, неостварени.
Атоми, који се упињу да надсветле, да помраче суседство, састављају једну звезду са умирућим светлуцањем. Атоми, који глачају светлост свога суседства, сасветлећи, образују једно подневно сунце, што љупко клиза по леђима гусенице као и по леђима тигра.
Комунизам светих нова је хемија мира. Алхемичари су били они, који су правили комунизам боксера, па им је ступа експлодирала и разнела главу. Ненаследници, захвалите се на наслеђу лажне хемије, која може да вам узбере главу пре јесени.
Херојима су звани боксери, као и аждаје боговима. Лепо име је најопаснија хаљина. Чувајте се ствари са лепим именима.
Ненаследници, до сад су свети бежали у пустињу, јер им је лакши био комунизам с природом него с људима. Они су самачки упали међy људе, и самачки побегли од људи. Ви морате умарширати у живот као војска, са много ногу но са једном и истом лампом у души.
Историјски хероји и светитељи бежали су од људи подједнако: хероји су бегали у висину, светитељи у даљину. Камо ћете ви бежати, синови бегунаца? Од почетка човечанство носи неподесну температуру, и грозничаву крв.
Хероји су бежали од комунизма, светитељи од некомунизма. А од вас се чека не да створите комунизам после школе, но да га донесете собом. Ако га ви донесете из школе, синови ваши донеће га из утробе. А синови синова ваших видеће Нову Историју.
Док Вран Гавран овако говораше бура биваше све бурнија, тако да њен бесни топот учини нечујним речи речитога.
А увече, кад се погледи звезда спустише на земљу, сва природа ћуташе, и шапташе да се шалила, и да није мислила на помор света.
Брамакарма се диже да отвори врата некоме што куцаше звекиром. То беше жена, чије сено тога јутра би спашено помоћу Брамакармине школе. Дође и донесе многе дарове учитељу и његовој деци, с много добрих суза и молитвених благослова.

Comments are closed.