Размимоилажења у браку

Питање:
Ako neko oženi ženu koja ima vanbračno muško dete i pri tom je starija skoro devet godina od muža, rodi mu žensko dete, i ta žena neće da mu naslednika rodi, onda muž puca po svim šavovima jer ne zna šta da radi! Hoće sina i tačka!
Milinko


Одговор:
Драги брате Милинко, ако си ти тај срећни муж, који је добио кћерку са женом старијом од себе девет година, онда не треба да “пуцаш по свим шавовима” и да тражиш “наследника”. Да си хтео да имаш наследника, ти би оженио девојку млађу од себе, која би ти рађала синове и кћери. Имали би времена да чекате мушко, ако би се заређала женска деца. Овако, ти си оженио жену са дететом, старију од себе и она ти је, сигурно по твојој жељи, родила дете. Што је дете било женско, а не како си ти желео да буде мушко, наследник, то није можда кривица до ње, већ спој ваших гена. Ти сада инсистираш на даљем рађању. А ко ти гарантује да ће и следеће, па и треће, четврто бити мушко. И по чему су женска деца мање важна и, не дај Боже, мање вољена него мушка. Не мораш да се љутиш на своју жену, већ настој да је лепим приволиш да имате још које дете. Можда ће бити и мушко. Послушајте шта саветује Свети апостол Павле: “Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искуша вашим неуздржањем” (1. Коринћанима 7, 4-5) . Дакле, планирање породице мора бити споразумно, поготово ако за то постоје и остали услови. Желећи слогу у вашем браку, по свим питањима, призива на вас благослов Божји, ваш о. Душан

Comments are closed.