РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ

 

РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ
 

 
Антонис Лорентзос
ЖИВ ПОСЛЕ… СМРТИ
 
Не оскудевамо ни у наизглед безначајним успоменама. Али свака успомена без обзира на то да ли заузима мноштво страница или само једну, несумњиво представља драгоценост, јер су то она зрнца која сачињавају слику прошлости. Осим тога, упознавање са разноврсним чињеничним материјалом помаже човеку да се уживи у атмосферу тог времена, да осети његов дах.
Чика Антонис Лорентзос је имао свега девет година кад је умро свети Нектарије, али је његово сведочанство о обретењу светих моштију за нас драгоцено.
“Самог свеца се сећам прилично нејасно. Тада сам радио на Егини, у продавници оца извесне госпође Муцацу. Прошло је две-три године од свечеве смрти. Газдарица и ја се упутисмо у манастир на Владикин гроб. Тамо је растао бор, а надгробна плоча је била од стакла и био је стављен крст. Оца смо могли да видимо кроз стакло, и ја сам у страху чак одскочио у страну, уплашио сам се јер је изгледао као жив. Учинило ми се да отац спава. Тада нисам схватао да је то свети Владика. Толико година сам живео, али такве мошти нисам видео! На сваком опелу ми већ следећег дана после смрти видимо како је покојник непрепознатљив, а свети Нектарије је после две године личио на уснулог човека. Чинило ми се да ће – ево сад – да отвори очи и да почне да говори! Од тада сам често ишао код њега, трчао до гроба и целивао. Много година касније његови посмртни остаци су иструлили – прича се да је за то крив бор. Како човек да зна? Само Господ зна[1].
“Чега још можеш да се сетиш, чика Антоне?”
“Испричаћу ти шта се још десило кад ме је обузео страх. То је било 1923. године. Дошао је један свештеник, школски друг светог Нектарија да целива мошти; били су пријатељи. Док је дошао до манастира већ се било смрачило. Сестре, поштујући савет светог Нектарија, у манастиру нису остављале ни свештеника да преноћи. Шта да се ради? Он се смирио и кренуо на гумно које је било поред манастира да преноћи. Јули месец, ноћ је била топла. Простро је мантију на сламу и легао. Ту му се јавио свети Нектарије! Почеше да разговарају. Ујутру свештеник дође у манастир, служио је Литургију, а затим је окупио сестре и испричао им шта је сазнао од свеца. Ове се пренеразише. Говорио им је оно што је само светац могао да зна. И пренео им је шта им је светац наредио. Онда сестре са сузама уђоше у храм и одслужише молебан. Ја сам све ово чуо својим ушима. То је испричала тетка моје жене – Фросја Склавена, која је тог дана била у манастиру.”
 
Село Вагиа, 20. мај 1988.г.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Господ је желећи да прослави свеца сачувао његово тело од трулежи много година, а затим је тело иструлило, можда зато да би се преко честице моштију благодат пренела верницима из разних делова света (прим. аутора).

Comments are closed.