NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

 

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM
 

 
Antonija Haldeu
KRAJ CARSKIH DVERI
 
Antonija ima 83 godine, ali njen karakter nimalo ne odgovara njenom uzrastu. U njenom govoru i pokretima je neobična živahnost. U jednom trenutku nisam mogao da shvatim ko koga intervjuiše – ja Antoniju ili Antonija mene.
„Reci mi, molim te, kako si se upoznala sa svetim Nektarijem?“
„Imala sam šest godina kada se ozbiljno razbolela druga po redu od mojih šest sestara – Ksanfula. Obišli su sve lekare. Jedni su savetovali da se dete zamota u ovčiju kožu, da se maže ječmenom kašom. Mama je sve radila, ali ništa nije pomagalo. Naš 90-godišnji komšija, čika Georgios (on je živeo blizu hrama Svetog Konstantina) joj reče: „Katarina, a što ne odneseš dete kod svetaca.“ A moja mama, pokoj joj duši, nije gubila vreme. Tada je to bio manastir Svete Trojice. Dešavalo se da kažu: idemo do Svete Trojice, to je blizu sela Ksantos. „Manastir svetog Nektarija“ – tako su počeli da ga zovu posle Vladikine smrti. Dakle, u subotu je mama sestru i mene povela sa sobom. Oca nije bilo, on je bio u vojsci od 1912. do 1918. godine. Dočeka nas monahinja i odvede kod igumanije. Majka ispriča naš slučaj, mati je umiri: „Sad će biti večernja, reći ćemo starcu da detetu očita molitvu. A sutra ćemo je staviti ispod Svetih darova.“ Tako i učiniše. Za vreme večernje dođe Vladika. Pred kraj službe priđoše mu majka i igumanija. Mati uze bolesnu sestru i provede je ispod Vladikinog epitrahilja tri puta, a zatim je vrati mami. Završila se večernja, mi odosmo u keliju, mati mi dade hleba i sira, ali sam se ja stidela da jedem i ostavila sam na stolu. Posle su to pojele mačke. A ujutro kad se začuše zvona krenusmo na Liturgiju. U trenutku kada je trebalo da se iznesu Sveti Darovi moja mama je sestru stavila kraj Carskih dveri. Vladika je držeći putir prekoračio preko sestre. Liturgija se završila, dobile smo blagoslov, zahvalile se sestrama i otišle. Nismo ni stigle do kuće, a sestra se već iscelila. Bolesti kao da nije ni bilo! Ona je bila kao sveća, stalno se topila i topila, a sad odjednom sve prođe.“
„Čega se još sećaš?“
„Sveti Nektarije se posle smrti nekoliko puta pojavljivao u našoj kući. Muž mi je bio ribar, u porodici je bilo osmoro čeljadi. Teško smo živeli. Ponekad je lovio ribu pomoću dinamita. Jednom je prošlo, drugi put je prošlo, a treći put ga uhvatiše. Strpaše ga u zatvor. Moja treća ćerka Anfi se uveče molila ispred ikone svetog Nektarija: „Sveti, pomozi nam da se otac vrati nama siromašnima. A ja ću ti pokloniti flašu ulja za tvoje kandilo.“ Prođe neko vreme, pustiše muža. Danju Anfi leže malo da se odmori i zaspa. Vidi pred sobom monaha koji joj kaže: „A zašto nisi došla u moju kuću?“ „Ko si ti, oče?“ „Ja sam sveti Nektarije. Čekam te.“ Ona otvori oči uplašeno, a ispred nje svetac stoji i ponavlja isto to i još dodaje: „Idi u kuhinju gde stoji flaša, napuni je i donesi.“ Sveti ovo reče i nestade. Skoči moja ćerka, napuni flašu uljem i potrča u manastir. Posle je još jednom trebalo da sude mužu. Trebalo nam je dve i po hiljade drahmi za sudske troškove: „Mati Božija! Sveti Nektarije, spasi! Šta će s nama biti?“ – tako sam ponavljala. „Pa mi smo sirotinja, odakle nam pare?“ Vidim u snu kao da sam u moru, negde kod ponora, a oko mene su stene visoke oko osamdeset metara. Zapljuskuju me talasi. I na steni se pojavljuje svetac i govori: „Nemoj da vičeš! Pomoći ću ti!“ Sledećeg jutra sam dobila novac i poslala ga mužu.“
„Kako je Vladika izgledao?“
„Kao da ga sad vidim pred sobom onako kako sam ga videla na ispovesti i za vreme pričešćivanja. Sećam se da mi je na ispovesti govorio: „Ti si devojoka i treba da budeš oprezna u svemu. Idi dobrim putem, nađi dobrog čoveka i živi dobrim životom da bi te ljudi hvalili, a ne prekorevali.“
 
Selo Mesagro, 20. maj 1989.g.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *