NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

 

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM
 

 
Evangelos Janistis
ZABORAVLJENA FOTOGRAFIJA
 
Čika Evangelos je kočijaš. U njegovom prostranom dvorištu se još čuvaju dva točka kola kojima se, može se reći, vozila čitava Egina. Mi danas razgovaramo sa ovim dobrodušnim dekom čiji je život protekao uz zvuke udaranja kopita.
„Čika-Vangose, čega možeš da se setiš o svetom Nektariju?“
„Često me je pričešćivao Svetim Tajnama. To je velika stvar! Na službu u manastir sam išao sa roditeljima. „Evangelose,“ govorio mi je Vladika, „neka je blagoslov Gospodnji sa tobom. Budi pažljiv u životu da bi porastao i bio ispravan čovek.“
Vladika je i za života bio svetac. Često je dolazio dole (to jest u grad Eginu – napomena autora). Na magaretu ga je dovodio Panatis Janičaris. Kad bi nas video kako se igramo Vladika bi nas blagoslovio. Porastao sam i postao kočijaš, osamnaestoro konja je prošlo kroz moje ruke. Jednog jutra prilazi mojim kolima jedna bogata porodica i moli me da ih odvezem u manastir. Oni su bili sa Kikladskih ostrva – roditelji sa ćerkom. Svoju malenu su vodili u Englesku. Tamo su je lekari pregledali i rekli su da će devojčica umreti kad napuni 18 godina. I ponovo su vodili devojčicu u Englesku, ali ništa nije pomoglo. Vratili su se na svoje ostrvo bez nade. Jednom je majka tog deteta u snu videla Vladiku – svetog Nektarija. On joj je rekao: „Svuda ste vodili ćerku, a sad je dovedite kod mene na Eginu. Zovem se Nektarije. Nemojte više da je mučite, ona je takva kakvu si je rodila – zdravašna!“ Prisustvovali su Liturgiji, Vladika ih je pričestio, blagoslovio je devojčicu i rekao da će je Gospod isceliti. Posle nekog vremena oni ponovo dođoše. Devojčica je apsolutno ozdravila. Našli su me, popeli se na kola i odosmo u manastir. Prisustvovali su Liturgiji i plakali od radosti – Vladika je iscelio dete.
I još jednom sam vozio ženu opsednutu zlim duhom. Ona je uvredila neku porodilju. Stavili su je na kola te se uputismo u manastir. Usput je počela da viče na mene: „Kočijašu, šta imaš u kolima što me peče?“ A ja nisam mogao da se setim šta mi je tamo bilo. A ona stalno viče li viče. Tada sam se zaustvio da pogledam šta je to. I u postavi sam našao Vladikinu fotografiju. Zaboravio sam bio da je tu. Ona je smetala đavoimanoj. U manastiru se iscelila za vreme liturgije.“
„Čika-Vangose, vidim da ti sveti Nektarije veoma mnogo znači!“
„I ne samo meni! Iz vascelog njegovog lika je zračila svetost. Neću ga zaboraviti dok sam živ.“
 
Egina, 4. oktobar 1989. g.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *