РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ

 

РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ
 

 
Евангелос Јанистис
ЗАБОРАВЉЕНА ФОТОГРАФИЈА
 
Чика Евангелос је кочијаш. У његовом пространом дворишту се још чувају два точка кола којима се, може се рећи, возила читава Егина. Ми данас разговарамо са овим добродушним деком чији је живот протекао уз звуке ударања копита.
“Чика-Вангосе, чега можеш да се сетиш о светом Нектарију?”
“Често ме је причешћивао Светим Тајнама. То је велика ствар! На службу у манастир сам ишао са родитељима. “Евангелосе,” говорио ми је Владика, “нека је благослов Господњи са тобом. Буди пажљив у животу да би порастао и био исправан човек.”
Владика је и за живота био светац. Често је долазио доле (то јест у град Егину – напомена аутора). На магарету га је доводио Панатис Јаничарис. Кад би нас видео како се играмо Владика би нас благословио. Порастао сам и постао кочијаш, осамнаесторо коња је прошло кроз моје руке. Једног јутра прилази мојим колима једна богата породица и моли ме да их одвезем у манастир. Они су били са Кикладских острва – родитељи са ћерком. Своју малену су водили у Енглеску. Тамо су је лекари прегледали и рекли су да ће девојчица умрети кад напуни 18 година. И поново су водили девојчицу у Енглеску, али ништа није помогло. Вратили су се на своје острво без наде. Једном је мајка тог детета у сну видела Владику – светог Нектарија. Он јој је рекао: “Свуда сте водили ћерку, а сад је доведите код мене на Егину. Зовем се Нектарије. Немојте више да је мучите, она је таква какву си је родила – здравашна!” Присуствовали су Литургији, Владика их је причестио, благословио је девојчицу и рекао да ће је Господ исцелити. После неког времена они поново дођоше. Девојчица је апсолутно оздравила. Нашли су ме, попели се на кола и одосмо у манастир. Присуствовали су Литургији и плакали од радости – Владика је исцелио дете.
И још једном сам возио жену опседнуту злим духом. Она је увредила неку породиљу. Ставили су је на кола те се упутисмо у манастир. Успут је почела да виче на мене: “Кочијашу, шта имаш у колима што ме пече?” А ја нисам могао да се сетим шта ми је тамо било. А она стално виче ли виче. Тада сам се зауствио да погледам шта је то. И у постави сам нашао Владикину фотографију. Заборавио сам био да је ту. Она је сметала ђавоиманој. У манастиру се исцелила за време литургије.”
“Чика-Вангосе, видим да ти свети Нектарије веома много значи!”
“И не само мени! Из васцелог његовог лика је зрачила светост. Нећу га заборавити док сам жив.”
 
Егина, 4. октобар 1989. г.

Comments are closed.