NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM

 

RAZGOVARAO SAM SA SVETIM NEKTARIJEM
 

 
Sostiris Mastrostamatis
ŠIROKO SRCE
 
I bijaše zgrčena, i ne mogaše se nikako uspraviti (Lk. 13, 11) – to se može reći za 87-godišnjeg Sotirisa Mastrostamatisa. Telo mu se povilo od izuzetno teškog života, ali je njegovo prekrasno srce široko otvoreno i prepuno blagoslovenih uspomena. Sotirirsova kućica se nalazi u bašti među drvećem pistaća[1].
„Deko, ti si lično poznavao svetog Nektarija?“
„Da, lično sam ga poznavao. Često bih ga sretao na putu do manastira kad je išao na službu. Kad bi nekoga sreo on bi se zaustavio i blagoslovio. Vladika je sedeo na konju vozara Ponatisa Janičarisa. Ja sam često išao u manastir. Sećam se da je Vladika radio zajedno sa radnicima, a liturgiju je služio kao običan sveštenik. On me je često pričešćivao.“
„A kako je izgledao?“
„Bio je srednjeg rasta, u manastiru je nosio skufiju, imao je crnu bradu, a ne sedu. Oči kao da te gledaju pravo u srce. Srce mu je bilo ispunjeno ljubavlju prema bližnjem, bio je milostiv i čovekoljubiv. Jednom (ja sam tada bio u manastiru) dođe neki siromah – čovek, Vladika sestri reče da mu daju sve što su imali. „Nema ništa, Vaše Preosveštenstvo, ostalo je samo malo da preživimo dan.“ „Daj mu ono što imamo, a ujutru, kako Bogu bude ugodno.“ A ujutro je neki bogat čovek kao prilog manastiru dao mnogo pirinča, šećera i brašna. Dovezli su na dva magarca. To znam zato što sam pomagao da se istovare namirnice. Sećam se kako se svetac tada okrenuo prema igumaniji i značajno izgovorio: „Vidiš, mati, kako je Bogu bilo ugodno!“ I prekrstio se.“
„A kako danas doživljavaš to što si lično poznavao sveca? Kakav je tvoj osećaj zbog toga što si kontaktirao s njim, video ga u svakodnevnom životu, bio na njegovim službama?“
„Hteo bih da zagrlim ceo svet! Otac je već tada bio svetac svim svojim bićem – jednostavan, pristupačan, smiren. Jednom je došao neko od zvaničnika i posetio ga, a on radi u mantiji zasukanih rukava zajedno sa radnicima. Pridošlica se tome začudi, ali ništa ne reče. A sveti Nektarije, razumevši njegove misli objasni: „Rad je blagoslov Božji za sve. Nema veze što sam Vladika, i ja treba da radim.“
 
Selo Asomati, 9. juli 1989. g.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ostrvo Egina je centar za proizvodnju pistaća.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *