НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ

РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ

 

РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ
 

 
Состирис Мастростаматис
ШИРОКО СРЦЕ
 
И бијаше згрчена, и не могаше се никако усправити (Лк. 13, 11) – то се може рећи за 87-годишњег Сотириса Мастростаматиса. Тело му се повило од изузетно тешког живота, али је његово прекрасно срце широко отворено и препуно благословених успомена. Сотирирсова кућица се налази у башти међу дрвећем пистаћа[1].
„Деко, ти си лично познавао светог Нектарија?“
„Да, лично сам га познавао. Често бих га сретао на путу до манастира кад је ишао на службу. Кад би некога срео он би се зауставио и благословио. Владика је седео на коњу возара Понатиса Јаничариса. Ја сам често ишао у манастир. Сећам се да је Владика радио заједно са радницима, а литургију је служио као обичан свештеник. Он ме је често причешћивао.“
„А како је изгледао?“
„Био је средњег раста, у манастиру је носио скуфију, имао је црну браду, а не седу. Очи као да те гледају право у срце. Срце му је било испуњено љубављу према ближњем, био је милостив и човекољубив. Једном (ја сам тада био у манастиру) дође неки сиромах – човек, Владика сестри рече да му дају све што су имали. „Нема ништа, Ваше Преосвештенство, остало је само мало да преживимо дан.“ „Дај му оно што имамо, а ујутру, како Богу буде угодно.“ А ујутро је неки богат човек као прилог манастиру дао много пиринча, шећера и брашна. Довезли су на два магарца. То знам зато што сам помагао да се истоваре намирнице. Сећам се како се светац тада окренуо према игуманији и значајно изговорио: „Видиш, мати, како је Богу било угодно!“ И прекрстио се.“
„А како данас доживљаваш то што си лично познавао свеца? Какав је твој осећај због тога што си контактирао с њим, видео га у свакодневном животу, био на његовим службама?“
„Хтео бих да загрлим цео свет! Отац је већ тада био светац свим својим бићем – једноставан, приступачан, смирен. Једном је дошао неко од званичника и посетио га, а он ради у мантији засуканих рукава заједно са радницима. Придошлица се томе зачуди, али ништа не рече. А свети Нектарије, разумевши његове мисли објасни: „Рад је благослов Божји за све. Нема везе што сам Владика, и ја треба да радим.“
 
Село Асомати, 9. јули 1989. г.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Острво Егина је центар за производњу пистаћа.
Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *