РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ

 

РАЗГОВАРАО САМ СА СВЕТИМ НЕКТАРИЈЕМ
 

 
Николаос Сакелион
ПОРЕД БОГОХУЛНИКА
 
Он је много година био председник сеоске општине. Срео сам га ујутро у сеоској продавничици. Пио је пиво с пријатељима. Гостољубив, дружељубив, увек се узда у Бога. Када је умро свети Нектарије Николаос је имао 6-7- година.
“Господине Сакелион, молим вас испричајте чега се сећате о оцу?”
“Светог Нектарија сам упознао кад сам кренуо у школу. Наш учитељ нас је повео на екскурзију у манастир са посетом цркви посвећеној Часноме Крсту преко пута манастира. “Прво ћемо отићи код Владике да добијемо благослов, а онда ћу вас пустити да се играте,” рече учитељ. Видели смо светог Нектарија у дворишту, седео је на столичици – обичан старчић. Прилазили смо једно по једно и узимали благослов. Свакога је питао за име и нешто му пожелео. А затим смо се сви растрчали по планинским обронцима да се играмо својих игара.”
“Чуо сам да су житељи Егине у то време страшно псовали и изговарали богохулне речи.”
“Да, нажалост тако је било. Знате недељом су многи пили, а онда би почели скандали у породицама, на улици. Владика је знао ко псује, све до једнога. Ишао би код њих по кућама сваке суботе и овако говорио: “Дете моје, сутра ћеш доћи у манастир. Потребан си ми због једног посла,” – у зависности од човековог занимања. Овај би одговорио: “Како то, ваше Преосвештенство, да се ради, па сутра је недеља?” “Господ ће опростити, дете моје, то треба манастиру.” У недељу би човек одлазио у манастир, свети Нектарије би га водио у храм где је требало да служи. “Иди, упали свећу,” говорио би Владика, “а мати ће ти после показати шта да урадиш.” А мати дуго не би долазила. Почињала би Литургија, а он би по завршетку службе Божије позивао човека и говорио: “Иди да једеш, а после тога на посао.” Посао је давао тек реда ради. А после посла би Владика нахранио човека, послужио га вином, платио му и питао: “Када си осећао већу радост, кад си ишао по Егини, пио и псовао Бога или када си био у храму Божијем и још и новац зарадио?” Радник би се тада замислио како треба убудуће да живи. Ето какав је био свети Нектарије! Он није буквално поштовао слово, већ се више бринуо за спасење душе.”
 
Село Кипсели, 19. јуни 1989. г.

Comments are closed.