РАТ И БИБЛИЈА

 

РАТ И БИБЛИЈА
 
ЗБОГ ДОБРОТЕ СТАРЕШИНА У ДРЖАВИ МИР, У РАТУ ПОБЕДА
 
Представљајући народу првога цара Израиљева, Саула, стари пророк и судија Самуило овако саветоваше народ и цара: не одступајте од Господа него служите Господу свијем срцем својим. Не одступајте; јер бисте пошли за ништавним стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништавне (I Сам. 12, 21). Дакле: или Господ или ништавило! О трећем нема ни спомена, јер трећега пута, треће заставе, не може ни бити. Старешине народне, које су се држале Господа, Живога и Јединога, живећи по закону Господњем, самим својим животом осигуравали су мир држави, те или није бивало рата за њихово време или ако га је бивало они су побеђивали непријатеља. Имати Господа за заставу, то је сачињавало доброту добрих старешина народних, судија, царева, првосвештеника, војвода и кнежева.
Докле год цар Давид чињаше што је право пред господом, он побеђиваше све непријатеље своје и народне, тако да је сваки његов бој значио победу. Јер је Давид ходио за Господом свијем срцем својим чинећи само што је право пред Господом (I Цар. 14, 18).
За време цара Соломона беше сталан и непомућен мир у држави, и живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом (I Цар. 4, 25).
За време цара Асе, који чињаше што је добро и право пред Господом, беше мир у земљи. нити бјеше рата с њим онијех година, јер му Господ даде мир (II Дневника 14, 6). Али кад цар Аса, тобож ради веће сигурности, припреми велику војску, преко пола милиона, и утврди земљу кулама и тврђавама, удари на њ цар етиопски Зара с тисућу тисућа војске и с триста кола. Аса изађе пред непријатеља и војске се уврстише једна према другој у долини Сефати. Видећи надмоћну силу пред собом Аси паде срце, и он у очајању завапи ка Господу: Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакоме; помози нама, Господе Боже наш, јер се у Тебе уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на те човјек. И Бог поможе праведноме цару и његовом народу. И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побјегоше Етиопљани. Помоћ Божја беше тако очигледна, да кад се народ врати дома полупаше све идоле, који још беху заостали у земљи. И би мир у Јудеји под царем Асом за 35 година.
За време цара Јосафата, који чињаше све што је право пред Господом, и Бога оца својега тражаше и по заповијестима његовијем хођаше, беше мир у држави и благостање у народу. И посла цар кнезове да иду по народу са законом Божјим у руци и да уче народ; и посла судије правичне да пресуде раздоре у народу. Али Јосафат би присиљен на један велики рат. Моавци и Амонци ударише на земље његове, и беше их велико мноштво. Уплаши се Јосафат па огласи пост по свој земљи Јудиној. Потом стаде он усред свога народа и уздиже молитву Богу: Боже наш, зар им нећеш судити? јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити ми знамо што би чинили, него су очи наше упрте у те. На ту молитву цареву дође одговор преко пророка Јазила: Не бојте се и не плашите се тога мноштва великога… Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте, како ће вас избавити Господ. Тада се цар са целим народом сави земљи и поклонише се Господу. Сутрадан изађе Јосафат са својим народом пред непријатеља. Па истакну напред певаче да певају:
Хвалите Господа
Јер је до вијека милост Његов
У томе часу збуни се војска непријатељска, и ударише једни на друге те се потрше. И мртваци покрише сву долину, и ниједан не бјеше остао жив. И тако Јосафат однесе победу и без борбе. А кад се врати, одаде Богу благодарност. И Бог му даде мир одасвуда.
За време цара Јоаса, који чињаше што је право пред Господом све докле би у животу првосвештеник Јодај, беше мир у држави. И Јоас сабра велико благо и оправи храм Божји у Јерусалиму. Али када умре Јодај, одступи Јоас од Господа и предаде се идолослужењу са свима старешинама народним. Због тога их изобличи Захарија син Јодајев говорећи: зашто преступате заповијести Господње? нећете бити срећни. Чувши ове речи цар Јоас заповеди, те засуше камењем овога Божјег човека. Тада се диже једна мала војска сирска, војска цара од Дамаска, и продре до у сам Јерусалим, и опљачка град, а кнезове народне све поби. Ако и мала бјеше војска сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове велику војску (Јоасову), јер бјеху оставили Господа, Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд. Значајне су врло ове последње речи. И ако Сирци беху незнабошци, ипак њих призна Господ да изврше Његов суд над вероломним царем јудејским. А Јоас после тога паде у тешку болест, и скочише слуге његове и убише га у постељи.
Врло сличне судбе беше и цар јудејски Амасија. син Јоасов. И он у почетку чињаше што је право пред Господом. И Господ му дарова сјајну победу над Едомцима у Сланој Долини. Али из тога рата он донесе поред осталога плена и незнабожачке идоле, па их постави себи за богове, и клањаше им се и кађаше. И избезуми се Амасија, па поче зачикавати цара израиљског да му изиђе на мегдан. Од Господа то би, да их да у руке непријатељу. И удари цар израиљски на Амасију, и продре у Јерусалим, и опљачка град. По том се диже буна у Јерусалиму против Амасије. А он побеже у Лахис, где га побуњеници стигоше и убише.
Донекле сличне судбе би и Азарија (Озија) син Амасијин. И он најпре чињаше што је право пред Господом, И докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог. Поможе му Бог те победи Филистеје и Арапе. Сазида куле у пустињи. Ископа многе студенце. И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима, да мећу стријеле и велико камење. А војсци својој направи штитове и копља и шлемове и оклопе. И имаше војске 307.000 осим своје гарде. И дотле све би добро. Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагријеши Господу Богу својему. У чему сагреши Азарија? Приграби себи и власт првосвештеничку, па уђе у светињу и поче да кади. Зато га казни Бог губом. Намах му изађе губа на челу. И оста губав до смрти. И због губе би издвојен, и не могаше царовати.
Јотам син Азаријин чињаше што је право пред Господом. Он учини многа добра дела у миру, и унапреди га Бог. И ратова против Амонаца, и победи их. И осили Јотам, али у сили својој не сагреши Господу.
Цар Језекија чињаше што је право пред Господом. Он приону за Господа, не одступи од њега него држа заповијести. И Господ бијеше с њим. Он полупа све идоле и очисти земљу од незнабоштва. И ратова против Филистеја, и победи их. Али наста једно тешко искушење за Језекију. Сенахерим цар асирски удари на Јудеју, допре до самих зидова јерусалимских са огромном војском. Улогорени око Јерусалима почеше Асирци ружити цара Језекију, и добацивати свакојаке хулне речи на Бога Израиљева. Тада Језекија раздрије хаљине своје и веза око себе костријет па отиде у дом Господњи и уздиже овакву молитву:
Господе Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу. Пригни Господе ухо своје и чуј; отвори Господе очи своје и види; чуј речи Сенахерима који посла да ружи Бога Живога… И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти, Господе, сам Бог.
После ове молитве цареве, дође до Господа реч кроз пророка Исаију: вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. Јер ћу ја бранити тај град и сачуваћу га (Иса. 37).
Те исте ноћи догоди се нешто у војсци асирској под зидинама Јерусалима, нешто колико неочекивано толико страховито. Шта се и како се догоди, то једини Бог зна. Тек када свану дан, и када Јевреји очекиваху напад на град, под зидинама градским свуда унаоколо лежаху само лешеви људски. О тајни те тамне ноћи Свето писмо Божје овако говори: Исту ноћ анђео Господњи изиде и поби у околу асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. Цар Сенахерим надживе ужасе те ноћи, да доживи и друге ужасе. Сам, као доцније Бонапарта од Москве, бежаше ужаснути цар асирски од Јерусалима ка својој престоници. И стиже у Ниниву. И оде цар у храм идолски да клања, а синови његови рођени скочише на њ и исекоше га мачевима.
Из свих ових примера, генерале, није ли јасан следећи наук:
1. Да због добра добрих старешина, Господ дарује мир и благостање једном народу;
2. Да због добра добрих старешина, Господ одбија нападаче и дарује победу једном народу;
3. Да када се добре старешине погорде својом силом, или мудрошћу или богатством (што им је од Бога даровано) и отпадну од Бога, тада Бог кажњава строго и старешине и народ;
4. Да бити добар старешина народни значи прионути уз Бога, Јединога и Живога, и држати се у свему Његових заповести?